
Жељко Хубач, водитељ разговора
У једној сасвим благој редитељској адаптацији, поштујући комад, редитељ је указао на свевременост питања слободе. Ванестетске вриједности представе потичу из оног што је занатски, професионални, умјетнички домет овог што смо видјели. Видјели смо продукцијску добро реализовану представу, којој атрибут аматеризма није био императив. Продуценти ове представе су имали потребу да максимално изађу у сусрет глумачкој екипи која је знала шта треба да ради са Мрожековим текстом. Редитељ је имао талентоване глумце којима је јасно и прецизно објаснио жанр и поступак и довео их у озбиљан ритам, који их, с једне стране меље, али и којим они мељу све нас. Једна јако компактна представа, у којој се глумци надигравају са изузетно добрим резултатом. Ово је један од путева да аматеризам пређе границе, дотакне оно што се зове професионални театар.

Драган Копривица, редитељ
Сценски покрет у представи је доведен до перфекције. Гледали смо представу у којој су сви параметри заступљени и колико је сјајна глума, толико и режија. Имао сам потпуни умјетнички позоришни угођај и, стварно, је била сјајна. Редитељ се оптимално одупро обиљу текста и тзв. литерарном театру. Овдје је прорадила прича о тзв. тоталитарној свијести и опасности да човјек постане број и да се сви противници режима изгубе. Импресионирао ме је синхронизовани покрет, када нисам доживљао глумца као јединку него је више глумаца дјеловало као једно биће. Нигдје није било вишка покрета ни у колективним сценама, ни када су били разуђени по сцени, што ми је било фасцинантно. Честитам редитељу на дрском, храбром, жестоком редитељском рукопису. Осјетио сам у представи да глумци бескрајно вјерују редитељу - што је веома значајно, јер без тога нема игре, што је посебна вриједност овог остварења.

Лука Кецман, театролог
Честитам ансамблу из Бечеја. Позоришта која раде представе из љубави раде то снажно, врло дрско и понекад толико смјело - да им завиде и професионална позоришта. Очекивао сам на почетку представе да ће кренути до краја и проговорити о глобалном тоталитарном систему у коме све више и више живимо. Међутим, остало се на оном што проистиче из текста или оном што публика подразумијева, тзв. позоришној условности. Честитке што је ансамбл толико био уједначен да не знам коме од глумаца дати награду.

Трајче Кацаров, драмски писац
Мислим да је ансамбл из Бечеја био пребучан и преагресиван у покретима. Мало бих стишао говор на сцени и агресивност према публици. Такав текст се предаје публици, на баца се. Ако смо већ тако поставили жене у представи, оне никад не иду диктаторски него лукавством, ласкаво. Представа је почела одједном, страшно брзо, требало је полако улазити, јер није проблем у полицији него у одумирању државе, што је редитељ добро поставио на крају. Поставља се питање шта се хтјело постићи униформама у које су жене биле обучене, са кратким сукњама, зашто је то постављено тако. Ако су већ жене тако обучене, онда треба и начин комуникације да буде на том нивоу, а оне су постављене као диктатори.

Горан Булајић, редитељ
Мени се женско питање у представи јако допало. Доживио сам то као одјек цивилизацијског тренутка, ма какав он сад био. Женско присуство можемо назвати освјештеношћу и доминацијом, али ми је оставило јак семантички утисак и нисам га доживио сексистички. Кад сам текст режирао прије 35 година, сигуран сам да у представи не би могло бити присуство жена, а данас то јако добро дјелује. Ова представа је позоришно на врло стабилном концепту, са огромним трудом и мрежом значења, апсолутно носи позоришни синкретизам. Мени, у свему томе, негдје недостаје човјек приватно, са својом приватношћу и својом биографијом. Све је тачно, али глумци носе дозу општости у којој ми је, понекад, недостајала нека емоција.

Брано Дурсун, члан Умјетничког савјета Фестивала фестивала
Ово је одлична представа. Енергија и игра глумаца, њихов ентузијазам и динамика су били за дивљење. Редитељ, а посебно глумци, све су одрадили како треба. Ово је врло тачна и прецизна представа, а што се тиче жена на сцени, ко то може боље радити од њих? Мислим да жена треба да буде више и у полицији и у војсци, оне су ту најбоље. Прве три представе овогодишњег Фестивала фестивала најављују најбољу смотру аматера смотру од 2002. године.

Милован Здравковић, театролог
Ово је истраживачко позориште и то је величина оваквих представа. Истраживачко позориште у коме редитељ није изневјерио писца, као што се често дешава. Овдје се види колико је Мрожек свевремен. Честитам на истраживачком правцу ансамблу из Бечеја и томе колико је поштована идеја писца. Хвала ансамблу што је развеселио публику и показао нову енергију, која је била успјешна.
