Млада Требињка Инослава Тарана израђује уникатне украсне и употребне предмете који су углавном од дрвета, а које она украшава углавном у декупаж техници.

inoslava-tarana.jpg (139 KB)

Ова креативна Требињка оживљава и старе предмете, стварајући од њих нове, много љепше него су они били раније.

Каже да је овај посао одмара, иако се тиме бави тек неколико мјесеци.

Инослава је, истиче са поносом, најприје поносна мајка двије дјевојчице, од четири и годину ипо, па највише ради управо за њих, израђујући највише дјечије полице, или предмете за игру са сликама њихових омиљених јунака.

Након тога је почела радити и послужавнике, славске боце, кутије за накит и различите друге употребне предмете.

 

ДЈЕЦА СУ ЊЕНА ВЈЕЧНА ИНСПИРАЦИЈА

Иако њене кћерке нису биле код куће у вријеме када смо водили овај разговор, Инослава је о њима говорила посебном бојом гласа и са наочито топлим осмијехом који јој је зарио са лица када би их поменула.

Истичући да су јој дјеца вјечна инспирација, она каже да је са овим послом и кренула захваљујући управо својим кћеркама које је жељела обрадовати у вријеме првог закључавања због пандемије вируса короне.

rukotvorine-inoslava-tarana-1.jpg (264 KB)

„Имали смо један стари дрвени бицикл који могу возити баш мала дјеца, па се старија кћерка, која га је некада возила и баш га воли, наставила њиме играти и возати њиме своје лутке, а млађа га сада вози, али је био поприлично пропао, тако да сам га ја полако почела сређивати.

Прво сам полако ошмирглала неравнине, префарбала и на крају украсила декупаж техником, након чега су и кћерке, али и остали дио породице, били пријатно изненађени, а можда сам од свих најизненађенија била ја, јер сам несвјесно открила свој нови таленат“, прича Инослава.

Након бицикла је, због затворености у кући са породицом и вишка времена које је имала и поред двоје мале дјеце, почела да декупаж техником украшавам остале старе предмете које је проналазила у кући, увесељавајући поново дјецу и сређујући своје мисли.

rukotvorine-inoslava-tarana-2.jpg (129 KB)

Kаже да се с временом буквално заљубила у овај посао, па је наручивала све више материјала за рад и стварати све љепше умјетнине.

„Сада радим декупаж са салветама, штампом и рижиним папиром, али рижиног папира код нас нема, па га наручујем преко интернета, а салвете имам своје и то баш велики број, па ми њих најмање недостаје“, наставља причу Инослава.

Шали се да је, када се удала, у мираз донијела и пун кофер салвета које је од раног дјетињства сакупљала, па је за декупаж најприје и почела користити оне салвете које је имала као дупликате, јер уникатних се ни данас ни за шта на свијету не би одрекла.

„Данас могу да се купе салвете са различитим мотивима, за различите прилике, Нову годину, Божић, Васкрс, рођенданске, свадбене, тако и слике на предметима могу да буду прилагођене различитим свечаностима, али су мени ипак најдраже оне се са ружама или штампа са дјечјим мотивима“, прича даље Инослава.

Не ради ипак све у декупажу, јер дјечије полице и колица највише само префарба у веселе и њежне боје, највише розу и свијетлоплаву за дјечаке и дјевојчице, или их украшава именима, цвјетићима и слично, а некада на њих ставља и слике дјечјих јунака.

„Методом лијепљења радим и славске боце са мотовима са икона и различитим свецима, што су све познате технике, али мени добро иду и увесељва ме овај рад“, каже ова умјетница.

 

ПОЧЕЛА ЈЕ И ПРОДАЈА

Како су се Инославини предмети почели гомилати по кући, тако се створила и потреба најприје да их поклања, а затим и да их продаје. 

Напомињући да на продају у почетку није ни рачунала, али су је пријатељи и породица наговорили да отвори Фејсбук страницу коју је назвала „Уникатни кутак“, она каже да је и сама увидјела да нема куда са свим оним што је урадила.

rukotvorine-inoslava-tarana-3.jpg (182 KB)

„Kада су ме породица и пријатељи почели охрабривати да своје рукотворине могу продавати, ја сам отворила фејсбук страницу на којој постављам фотографије онога што урадим, па су најприје кренуле наруџбе из Требиња, а онда Билеће, Гацка и околних херцеговачких градова, а када сам све почела испоручивати брзом поштом почела сам добијати и поруџбе из Бањалуке, Тузле, Зенице“, каже даље Иносалава.

Продаја би, додаје, могла да се шири и даље, према региону, јер је имала велики број  контаката из Србије и Црне Горе, али јој се слање у друге државе за сада не исплати, па се ограничила на босанскохерцеговачко тржиште.

„Оно што не продам ја једноставно поклоним, пријатељима и њиховој дјеци за рођендане, годишњице и разне друге свечаности, а поклонила сам и нешто својих рукотворина за два хуманитарна базара која су се одржавала у Требињу и Билећи и то ме је нарочито учинило срећном, јер зна да сам дала барем мали допринос да некоме буде боље“,осмјехује се она.

Ова вриједна жена стиже све, и да буде узорна супруга, мајка, домаћица, али и да овоји вријеме за свој рад и ништа јој није тешко.

Дапаче, каже да се све лако постигне када је окружена добром породицом какву она има.

rukotvorine-inoslava-tarana.jpg (202 KB)

„И сада ми је старија кћерка у вртићу, а млађу је свекрва извела у шетњу, тако да ја за то вријеме могу урадити све у кући, скувати ручак и све остало, па и мало радити моје рукотворине“, осмјехује се благо Инослава.

Занимљиво је да је по занимању прехрамбени технолог, са новосадском дипломом, па се у недостатку посла у струци одлучила да свој хоби и љубав према цртању претвори у нешто што би јој дало и материјалну корист, али је истовремено и опуштало, а њена умјетност је управо таква.

Од овога се посла, како каже, ипак не може живјети,већ јој је сан да се запосли у струци, али од хобија, све и да нађе свој посао, не би одустала, јер је то нешто што ради за своју душу.

„Иако сам љубав и склоност према цртању показивала од раног дјетињства, мој новооткривени хоби не би мијењала ни за шта, јер у њему уживам и док радим имам осјећај да сам то права ја“, казала нам је на крају разговора.

Инослава додаје да се, и када је почињала са овим послом, водила тиме да ништа од онига што уложи у свој хоби не може да пропадне, јер нешто успије продати, нешто поклони својим пријатељима и најближим, а нешто поклони у хуманитарне сврхе, а све то је увесељава...