Одакле све долазе посјетиоци нашег града? Kако доживљавају Требиње? Шта од свега што сматрамо посебним и вриједним пажње у нашем граду стоји на уобичајним рутама тих посјета. Шта туристе највише интересује а шта посебно импресионира?
На ову тему овај пут разговарали смо са требињским туристичким водичима, а у данима када се полако своде рачуни још једне туристичке сезоне - која ће, барем по службеној евиденцији и статистичким показатељима којима се мјери туристички промет, опет премашити - све претходне.
Јелена Пујић са групом туриста
Посебном лиценцом овлашћени да буду домаћини гостима нашег града, промотери његових љепота и знаменитости обично раде са оним дијелом туристичке клијентеле која овдје долази у организованим групним посјетама и да би квалитетније искористила вријеме и боље упознала град тражи услуге локалног професионалца.
Наравно, у Требињу можете уживати и без њихове асистенције, али, с друге стране – да и то одмах напоменемо – овдашњи водичи нису нимало равнодушни а још мање срећни када им посао у властитом граду, мимо сваког реда и еснафске праксе, узимају колеге са стране, који у град долазе истим аутобусима са туристима...
КРОЗ ЦЕНТАР, НА ЦРКВИНУ, ДО ТВРДОША
Јелена Пујић је лиценцу туристичког водича добила 2018. године и од тада је у овом послу, мада искуства рада са туристима има деценију више – као кустос у Музеју Херцеговине.
Каже да сви лиценцирани водичи имају уговоре са Туристичком организацијом града Требиња, која их и ангажује. Како је водича на располагању увијек више него посла, важни су, каже Јелена, и лични контакти са агенцијама и гостима, који водичима, што су дуже времена у овом послу, обезбјеђују и више прилика...
Ове сезоне задовољна је ангажманом. Посебно живо било је у предсезони и почетком љета. Јули и август су обично скромнији јер и гости радије бирају плажу него ходање по челопеку. Септембар је опет кренуо добро...
Организованих групних посјета, наставља наша саговорница, највише је из земаља региона - посебно из Србије и Црне Горе. И клијентела је различита, почев од школских екскурзија, које су, подсјећа Јелена, посебно интензивиране од када постоји уговор између Републике Српске и Србије - да ђаци трећег разреда средње школе из Србије долазе код нас – у Вишеград и Требиње, а да наши завршни разреди основне школе посјећују Србију.
Ако школарце и не можемо у правом смислу сматрати туристима...
„...Оних 'правих' туриста опет је највише из Србије и Црне Горе. То су, рецимо, разни синдикати и сличне организације које долазе овдје у већим групама и остају по два-три дана. Занимљиво им је да посјећују околне манастире, а привлачи их и Град сунца. Што се тиче страних туриста који долазе преко агенција, то су највише гости из земаља Скандинавије, Холандије, Велике Британије... Међу њима су и они који долазе у Требиње само на излет - туристи који већ бораве у Дубровнику, Херцег Новом или неким другим околним градовима а који се одлуче да издвоје један дан за посјету околини. Најчешће су то једнодневне или евентуално дводневне посјете...“
И ОВА ГОДИНА ПИШЕ ИСТОРИЈУ
У Туристичкој организацији града Требиња кажу да је ова љетна сезона, по броју евидентираних ноћења, најуспјешнија од када се у нашем граду мјери туристички промет. Кад се на крају буде подвлачила црта, очекују још једну рекордну годину – и први пут забиљежених преко 200.000 ноћења.
„Према подацима којима располажемо, у мјесецима љетње туристичке сезоне - у јуну, јулу и августу евидентирано је укупно 70.749 регистрованих ноћења туриста, што је за око 8,5% више у односу на упоредни период протекле године, када је евидентирано укупно 65.420 ноћења. Закључно са мјесецом августом, укупна цифра регистрованих ноћења туриста је 131.817, што је за 13,5% више у односу на првих осам мјесеци 2022. године, када је евидентирано укупно 116.139 ноћења“, кажу из ове организације.
Највећи број регистрованих ноћења за првих осам мјесеци забиљежили су туристи из Србије, затим домаћи туристи, те туристи из Турске, Црне Горе, Хрватске и Грчке.
Према актуелном стању, поручују из Туристичке организације, извјесно је да ће Требиње - уколико се не десе неке непредвиђене околности, на које се не може утицати - забиљежити нову рекордну годину „и још једном исписати историју када је у питању област туризма у овом граду“.
„Цифре које су до сада забиљежене, али и стање са најавама и резервацијама које нас очекују до краја септембра мјесеца, али и током октобра јасно и недвосмислено указују да Требиње наставља континуитет рапидног раста туристичког промета, па се са правом може очекивати да се у нашем граду по први пут у историји оствари - преко 200.000 ноћења“, саопштено је из Туристичке организације града Требиња.
Маршрута опет зависи од интересовања туриста, односно агенцијских аранжмана. У Требињу, могли бисмо рећи, свако пронађе нешто за себе...
„Постоји уобичајна тура коју ми радимо - она обухвата обилазак центра града – те релације: Стари град, платани, зелена пијаца - затим Црквине и манастира Тврдош. То су те три локације које се најчешће траже и које најчешће улазе у понуду. Морам да признам да је велики број група, посебно када су у питању ђачке екскурзије, заинтересовано и за музеј. Обично кажу да ту највише и сазнају о Требињу. Међутим, у посљедње вријеме, посебно млађи људи који посјећују наш град траже и неку другачију врсту понуде – на примјер, вожњу баркама, квадове и параглајдере, хајкинг, авантуристички туризам... Није то још увијек код нас заживјело на нивоу неких земаља из окружења, попут Словеније или Хрватске, али се и код нас тражи. Има јако велики број заинтересованих и за вјерски туризам, посјете нашим манастирима у околини. Посебно од када је у Мркоњићима саграђен духовни центар многи походе родно мјесто светог Василија. Ако би морала да изаберем шта је оно наши гости највише воле - то је свакако поглед са Херцеговачке Грачанице. То их увијек одушеви...“, прича нам Јелена.
Слична искуства дијели и Марко Ћапин, који као лиценцирани туристички водич ради од 2017. године.
Марко Ћапин
„Моји клијенти обично долазе организовано преко туристичких агенција из БиХ, Србије и Црне Горе. Затим, ту су и инострани гости који чешће долазе у својој режији, било да су соло путници, породице, парови или пријатељи, и то из различитих дијелова свијета - од Аустралије до Америке. Требиње, наш мали рај, увијек оставља снажан утисак на туристе који долазе. Они хвале гостопримство наших људи, предивну храну и богато културно наслеђе. Међутим, оно што им не прија су гранични прелази и дуготрајна чекања, посебно током сезоне када долазе на једнодневне излете у Требиње из Црне Горе или Хрватске. Kада обилазе знаменитости, најчешће посјете центар града, Црквину и манастир Тврдош“, каже нам Марко.
КО ИМА ПРАВО ДА ГОСТИМА ПРЕДСТАВИ ГРАД?
Лиценцираних туристичких водича у Требињу, како већ рекосмо, има толико да за сваког од њих нема увијек довољно прилика за ангажман. Зато је за већину овај посао тек додатна зарада. Тако са саговорницима дођосмо и до мање веселих тема – у првом реду, колико је ова дјелатност уређена у Требињу? Да ли постоје прописи који штите права локалних водича у погледу ексклузивности – да само они могу бити ангажовани на вођењу туристичких група? Ако смо по прописима и ми дио уређеног свијета - колико се ти прописи код нас поштују? Ствари ту изгледа не стоје баш најбоље.
За Марка Ћапина нема дилеме да у времену кад Требиње све више расте као туристичка дестинација постаје све важније омогућити локалним туристичким водичима, који живе у граду и познају га, да буду његови представници и промотери.
Туристи хвале гостопримство наших људи, овдашњу кухињу и богато културно наслеђе
„Примијетили смо да и поред присуства довољног броја лиценцираних водича, често туристе кроз град воде пратиоци туристичких група који нису квалификовани и не познају Требиње као локални водичи. Неквалификовани водичи не могу пружити аутентично искуство као локални водичи, који су за туристе који долазе у град - домаћини и амбасадори Требиња. Једно од могућих рјешења може бити увођење туристичке инспекције која би надгледала и контролисала ко долази у град и одакле, слично као што се то ради у Дубровнику. Такође, могло би се размотрити организовање инфо пулта у кругу бивше касарне гдје би се сви туристички аутобуси паркирали и одакле би сви обиласци центра града почињали, слично као што је то уређено у Мостару, а самим тим би се избјегле саобраћајне гужве и застоји на паркингу у центру града код катедрале“, каже Марко.
И Јелена Пујић сматра да Требињу треба јединствени чек-поинт, гдје би сви туристички аутобуси који долазе у град искрцавали своје госте – јер касније од „хватања“ по граду нема много вајде. Такође, и туристичка инспекција, јер тржишна којој се обраћају у оваквим ситуацијама, и поред најбоље воље да помогну, угавном је немоћна. Разлога је више и нећемо дубље залазити у том правцу. Уосталом, није ово једини случај гдје су жеље и намјере свих, и законодавца и заједнице на коју се пропис односи - залутале негдје кривудавим путевима између норматива и праксе. А ни водичи, напомиње Јелена - који су ту да представљају наш град у најљепшем свјетлу - не би требало да узгред изигравају полицајце ни потказиваче...
„Србију волимо као своју земљу, али нама највећи проблем праве водичи из Србије. Част колегама који нас поштују и који из године у годину долазе са по два или три аутобуса, ангажују за њих два или три наша водича - али проблем имамо са онима који ни нас ни овај посао не схватају озбиљно. То све нас негдје љути и коликогод покушавали да некако изађемо на крај тим проблемом - није лако“, каже Јелена.
И да није ово у уређеном свијету и правило и пракса, наши саговорници се слажу да нигдје па ни код нас „принудни“ водичи не могу бити ваљана замјена оним локалним.
Поглед са Црквине увијек одушеви
„Посебно што локални водичи имају неке интересантне градске приче, локалне легенде. То људе увијек занима и са тим причама увијек им измамимо осмјех на лицу. Нији довољно град представити само на основу неких историјских података који се науче преко интернета. Притом, како можемо закључити из разговора са нашим гостима, често се дешава да оно што им говоре уопште није истинито...“, напомиње Јелена - и овдје разговор приводимо крају, прећутно сагласни да смо на ову тему већ довољно рекли.
Јер ако ствар заоштримо даље – а нећемо – вјероватно бисмо стигли и до питања - да ли баш свако, водећи туристичке групе, долази овдје са најбољим намјерама. Сложена математика односа међу сусједним народима и државама још увијек нам свакодневницу чини добрано токсичном. Рат је још многима у глави... А за водича није важно само да познаје град, његову историју и знаменитости. Прво мора да га воли.
Зато се чини да овај неспоразум прописа и праксе није само питање важно за одрживи развој једне професије. Нити би борба професионалаца у овој дјелатности за бољи положај требало да буде само њихова...
