Смиље је вишегодишња зељаста биљка, популарна првенствено због љековитог својства, али и пријатног мириса. У Херцеговини, њеном  природном станишту, од некадашњег цвијета којег би наши преци евентуално помирисали или користили за дјевојачко име, до културе без које се данас не може замислити фармацеутска индустрија, свијест о значају смиља, сазрела је уназад неколико година.

У Требињу се већ дуже вријеме смиље сади и прерађује, а користи се првенствено за добијање етеричног уља, високо цијењеног у Европи и Америци. Узгајивачи кажу да смиље није претјерано захтјевно за узгој и одржавање, а прерађивачи, да је за литру етеричног уља потребно од 500 до 700 кг смиља. Рекло би се проблема нема. Међутим, према тренутном стању ствари, изгледа да није све тако идеално.

Наиме, како је све више Требињаца, али и наших комшија у источној и западној Херцеговини, који су масовно почели или се преоријентисали на узгој смиља, те ситуацију када се полемише око презасићеног тржишта и проблема са откупном цијеном, изгледа да нешто “не штима”.

Одлучили смо да истражимо да ли, и ако га има, о каквом проблему је заиста ријеч са овом културом у Требињу.

Према мишљењу Веселина Дутине директора Аграрног фонда Града Требиња,  усљед велике потребе за сировином на тржишту и потражњом за етеричним уљем од смиља, у Херцеговини је, прије двије године, дошло до наглог узгоја ове културе. Због тога је, како објашњава, настала експанзија смиљем у Требињу.

„Људи су тако видјели шансу да зараде и велики број њих почео је са узгојем, због чега се прошле године и појавио проблем откупа. Смиља је било превише, сва сировина стигла је у релативно кратком периоду на бербу, а није било довољно дестилерија које су могле да приме толику количину на обраду и дестилацију. Дакле, дошло је до једне ланчане реакције, посебно 2015. године, која је, у том смислу, била преломна. Како ствари стоје, и ове године у Требињу ћемо имати велики број засада. Надамо се само да неће доћи до загушења када приспије сировина, јер у Требињу сада имамо четири дестилерије, од којих је једна нова, док их је у источној и западној Херцеговини тренутно петнаестак“, наглашава Дутина, подсјећајући да је слична ситуација са откупом смиља у цијелој Херцеговини.

Он истиче да се процјењује, да је тренутно под засадима смиља у Требињу, између 13 и 15 хектара.

„Морам да нагласим, да су то груби подаци, с обзиром да имамо много непријављених површина. Надам се да ћемо прецизније податке имати идуће године, након доношења новог Правилника о подстицајима, на којем тренутно ради Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, а у којем су предвиђени и подстицаји за узгој и прераду љековитог биља“, истиче Дутина.

Он напомиње да „Аграрни фонд“,  још увијек нема ни тачне податке колико је смиља откупљено прошле године.

„Податке не можемо ни дати, јер, као што сам рекао, доста је непријављених површина уопште, а и дио сировине вожен је на откуп у Љубиње и западну Херцеговину. Управо кроз Правилник о подстицајима планирамо да радимо идентификацију пољопривредних површина под смиљем. Идеја је да остваримо сарадњу и са требињским дестилеријама, како бисмо убудуће, добијали податке које су то површине и количине за којима они имају потребу, а све у циљу, да људе не гурамо у посао са смиљем, ако ће бити проблема са откупом“, појашњава Дутина.

Према његовим ријечима, откупна цијена смиља прошле године кретала се око три марке. Када је ријеч о цијени откупа по седам марака, помињаној у јавности прошле сезоне, Дутина каже да је она заиста била, али се задржала веома кратко.

„Та цијена буквално је трајала пет дана и то у тренутку када је била велика потражња, а смиља није било на тржишту. То је било некад у августу 2015. године. У јавности се даље проширило да је цијена откупа са седам, пала на три марке, што није истина. Цијена јесте пала, али са четири-четири и по марке на три. Дакле, дезинформација је да је стандардна цијена откупа стално била седам марака. Чак се ни цијена од четири марке није дуго задржала. Трајала је крајем 2015. и почетком 2016. године, када је у Требињу било мало површина под смиљем. Скоро читаву прошлу сезону откупна цијена износила је три марке, што је по мени потпуно добра цијена“, наглашава Дутина.

Он напомиње да за овогодишњу сезону цијена откупа још није формирана, али да се спекулише са цијеном од око двије и по марке, те да откупну цијену власници дестилерија, односно откупљивачи, најчешће не говоре до момента откупа.

„Ако цијена откупа и буде, како се полемише, двије и по марке, мислим да ни то није лоша цијена, с обзиром да су посађене огромне површине смиља у цијелој Херцеговини. Сматрам да то и није неки пад цијене, када знамо колико је површина под овом биљном културом“.

Због овакве ситуације, гдје на једној страни имамо претрпано тржиште, а на другој слабу потражњу, самим тим и проблеме са откупом, Дутина апелује на све пољопривредне произвођаче, посебно смиљаре, да производњу базирају на цијени коју могу постићи за откуп.

„То значи да не калкулишу са подстицајима! Они могу да буду, али и не морају. Довољно је да један од наведених услова не испуне, и ето проблема. Зато је важно када покрећу било какву производњу, да је планирају на здрав начин, односно само онолико колико их кошта. Значи да воде рачуна колики им је улог у производњу и по којој цијени то могу да продају, а подстицај ако дође, добро је дошао. Доста наших пољопривредника у посао укалкулише и подстицај који је њима потребан, а не онај реалан који могу да добију. И ту настају проблеми“, упозорава Дутина.

С обзиром да, како наглашава, ни Министарство ни Аграрни фонд не могу заштитити произвођаче смиља, његов савјет узгајивачима је да формирају удружење, како би лакше превазишли проблеме са којима су се до сада сусретали.

„Ми нисмо надлежни да прописујемо цијене у дестилеријама. То су приватне фирме и имају право да формирају цијене како хоће. Када би се смиљари удружили лакше би могли да реагују према дестилеријама и преговарају“, закључује Веселин Дутина.

Трагом ових информација, распитали смо се и по појединим требињским дестилеријама, како бисмо одгонетнули у чему је заиста проблем. Добили смо различите одговоре. Док једни савјетују да треба наставити са узгојем смиља, други су мишљења да са овом биљном културом није паметно почињати нити проширивати засаде.

Нада Марић, агроном и директор дестилерије “Елмар” Требиње, која смиље откупљује са око десетак хектара плантажа из околине Требиња и Берковића, мишљења је да тржиште није презасићено смиљем, него да је због великог броја оних који се баве узгојем, настала тренутна пометња.

„Треба проћи пар година да се све слегне, људи опамете и схвате како да се понашају према засадима смиља. Усљед овог хаоса, неко ће вјероватно и одустати. Каква ће бити година од нас не зависи, ми цијену откупа од три марке држимо од почетка прошле године, мада је већ на крају сезоне почела да пада. Пад цијене забиљежен је и у западној Херцеговини, гдје су људи посадили више него у Требињу. Мој савјет је да они који су радили наставе са узгојем, а они који желе да почну, прво се посавјетују са неком дестилеријом, како би знали шта их очекује. Ми имамо тридесетак коопераната којима смо дали саднице, пратили њихов рад и од којих имамо обавезу да откупимо сво смиље и испоштујемо их, што ћемо урадити и ове године“, истиче Марићева и каже да сматра како је и прошлогодишња цијена од три марке нереална, те да је све до једне марке нормална цијена.

С друге стране, Драган Анђелић директор предузећа “Анђелић” и један од највећих произвођача смиља у Требињу, сматра да на тржишту влада хиперпродукција овом културом, те да са садњом више не треба почињати.

„Такође, онима који засаде смиља већ имају, савјетујем да их више не проширују. Тржиште је пребукирано, а проблем није само у Требињу и Херцеговини. Готово идентична ситуација је и у Хрватској, гдје су се људи залетјели и засадили смиље. Ја сам многима рекао да су закаснили и да им смиље не могу откупити. Моје мишљење је да људи требају размишљати о узгоју неке нове културе. На овакву ситуацију и раније сам упозоравао, али изгледа да ме нико није схватио озбиљно“, наглашава Анђелић.

Он каже да се на плантажи на којој је посађено смиље, без проблема може садити нешто друго, те да ову културу ни од кога није хтио и неће да откупи ако не зна њено поријекло.

Своју страну приче имају и узгајивачи.

Драгану Лончару, који живи у Петровом Пољу, ово је треће прољеће како се бави узгојем смиља. Када је почињао, истиче, није се водио тиме да ће се од плантаже обогатити, али су му очекивања била боља у односу на данашњицу.

„Мислим на финансијску страну посла. Засадио сам око четири и по дунума смиља. Искрено, да могу назад, овим не бих никада почео да се бавим. Сад, шта је ту је, када кренеш у неке ствари више нема колебања. Најгоре би било да ово прекинем и почнем да садим нешто друго, и ја и сви остали. А гдје сам онда приспио?“.

Како каже, живи од пољопривреде и узгоја смиља, јер није запослен. Тврди да је свако прољеће другачије, самим тим и род, али и продаја ове културе.

„Да знам шта је конкретан проблем са смиљем ја бих га ријешио. Још увијек може да се прода, па и то је нешто, макар за утјеху. Ми смо ситни произвођачи, а у чијим рукама је цијела машинерија то неко други зна. Ја немам услове да ширим засаде, а не могу ни назад. Смиље би требало брати шест до седам година да бисмо знали исплати ли се или не. Сад, по којој цијени ћемо га продати, преостаје нам свима да чекамо. Треба се надати добром“.  

Смиљем се већ трећу годину бави и Даница Марић, која је до сада на свом имању, такође у Петровом Пољу, посадила три дунума. Са њене тачке гледишта, не само да се садња ове биљке исплати, већ планира да ове године и проширује засад.

„Сјеме сам добила од дестилерије Елмар, већ смо га посијали, никло је, и сад нам преостаје само да га посадимо. Ја сам презадовољна! Све што имам продам, а по мени, ни откупна цијена није лоша.“

Дутина: Аграрни фонд за развој пољопривреде

"Ми смо велики пољопривредни крај и имамо много неискориштених површина земљишта које, у циљу развоја и унапређења пољопривредне производње, планирамо да ставимо у функцију. Циљ нам је да, осим према виноградарству и винарству, производњу усмјеримо и на неке нове гране пољопривреде, попут узгоја и прераде љековитог биља, посебно смиља. За развој пољопривреде у 2017. години, планирано је 200 хиљада марака, издвојених из буџета Града Требиња. Док су подстицаји ствар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, дотле је наш задатак пружање новчане помоћи за развој пољопривреде у Требињу".

Поштовати савјете о начину узгоја и одржавања

„Не придржавајући се упутстава да се смиље не смије ђубрити и прскати људи сами себи праве додатне проблеме. Напомињем да се присутност вјештачког ђубрива види на анализама! Странци који такво смиље откупљују враћају робу. Из тог разлога наши кооперанти ова правила не смију да прекрше“, упозорава Нада Марић.

Требињско смиље као лијек

Смиље припада култури рода Helichrysum из породице Asteraceae, која обухвата преко шесто различитих врста распрострањених широм свијета. На нашим просторима најзначајније су двије врсте, вјечни цвијет или пјешчано смиље и приморско смиље. Смиље се бере у јуну и јулу, са малим прекидима може и до Нове године и није му потребна претјерана заштита. Највећа потражња за смиљем је у Француској, гдје се оно из Требиња најчешће и испоручује. Такође, тражено је и у Швајцарској и Њемачкој. Страно смиље боље је за козметику, док се наше највише користи за ароматерапију, лијечење мирисом. Стручњаци тврде да је херцеговачко смиље квалитетније и од оног које се узгаја у Прованси.

Митови и легенде о смиљу

Према Хомеровом епу, грчки јунак Одисеј доживио је бродолом и остао заробљен на острву. Када се коначно вратио на феничку обалу, упознао је божанствену Наусикају, лијепу краљеву кћерку. Тајна њене љепоте била је у изузетном уљу од цвијета који никад не вене. Према митовима, и грчки бог Аполон је на улазу у Делфе носио тијару од посебног цвијета, којом је желио да подсјети свијет на своју бесмртност. Иако су ово само легенде, познато је да постоји цвијеће које не вене, чак ни када се убере. Ријеч је о смиљу, латински Helichrysum italicum, нашој домаћој биљци која превладава у медитеранским крајевима, посебно на сунчаним камењарима. Расте до висине од 60 центиметара, има уске листиће и жуте цвјетове. Традиционално се употребљава као помоћ код астме, мигрене, јетрених тегоба и кожних обољења. Оно по чему је смиље најпознатије је његово снажно дејство против старења коже, као и широка примјена у ароматерапији.