Гастрономија као умијеће припремања укусног јела, са комбинацијама састојака, уз све више тражену и умјетничку креацију сервирања, саставни је дио културе живљења. Постићи склад међу намирницама, било слатким, сланим или уз помоћ тијеста одавно више није резервисано једино за домаћице. Данас, када се с посебном пажњом изучава технологија припреме хране и одабир материјала, поштујући древно и савремено правило било ког специјалитета, резултирало је да су занимања попут кувара, пекара и посластичара заузела веома цијењена мјеста у модерном кулинарству. А њихови креатори постали су водећи свјетски мајстори ових заната.
Школовање за занимања пекар и посластичар од прошле године по први пут је омогућено у Центру средњих школа Требиње. Прва генерација ученика препознала је шансу за озбиљно и детаљно изучавање ових, у свијету високорангираних професија.
Једна од ученица, шеснаестогодишња Василија Бутулија други је разред школе Угоститељство и туризам, смјер посластичар. Каже да се ни једног тренутка није двоумила око избора средње школе.
„Била сам одушевљена када сам сазнала да се отвара смјер за посластичара. То волим, а за годину дана учења у школи и рада на пракси у једној требињској посластичарници научила сам пуно. Осим рецепета, савладала сам и нове технике припреме посластица, што ми је веома важно. Колаче правим одавно, а на пракси сам први пут направила баклаву и сладолед. Све ме занима и након средње школе вољела бих да се додатно усавршавам. Надам се да ћу једном, када савладам вјештине, посјетити неке свјетске центре и чувене посластичарнице, јер мислим да се и тако може много научити“, каже нам ова млада ученица.
И Ведрана Шпирто се опредијелила за занимање посластичара, а изузев припреме, препокупација јој је и украшавање.
„Кад је отворена школа на прву нисам била сигурна, али ме привукао изазов нечег новог у нашем граду, и драго ми је због тога, сада сам презадовољна. Научила сам пуно у самој школи, а посебно на пракси у посластичарници у Кастелу. Тамо су ми пружили шансу и да украшавам посластице! Кад завршим, вољела бих да отворим своју посластичарску радњу, гдје бих правила торте, а посебно крофне и посветила бих се декорисању до детаља. То је лијепа страна овог позива, мени веома инспиративна и привлачна!“
Са њима у разред иде и Владан Зотовић, младић ријешен да за двије године има звање и знање пекара.
„Мени се ово занимање допада и чим се школа отворила знао сам да ћу је уписати, као што већ сада знам да ћу се овим бавити. Све ме интересује и доста сам научио још у првом разреду средње школе. Пекарски занат сам заволио преко ујака, који се овим годинама бави. Волио бих да једног дана радим с њим и учим од њега. Имамо доста праксе, супер је атмосфера и ко жели може много да научи“, са ставом нам рече овај будући пекар.
Очигледно је да ови млади људи знају шта желе и са поносом и љубављу се односе према будућем позиву. Наш утисак потврдио је и Крстољуб Којовић, координатор практичне наставе изван школе, рекавши да ученици показују огромну вољу и жељу за знањем. Омогућени су им сви услови, од теоретске до практичне наставе, која се проводи у требињским пекарама и посластичарницама.
„Имамо једно, комбиновано одјељење пекара и посластичара. Сарадња са послодавцима је одлична и немамо проблем да ученицима обезбиједимо редовно и адекватно извођење практичне наставе. Има доста ђака који се истичу и по знању, али и по томе што желе још више да науче кроз практичан рад. С обзиром да су послодавци задовољни, од ове године смо продужили уговоре потписане лани, тако да нема бојазни за ту врсту часова“, објашњава Којовић и додаје да требињски послодавци радо дјеци уступе простор, опрему, средства за рад и ментора одговорног за ђаке у вријеме праксе.
Како истиче, циљ школе и послодаваца је исти, да се дјеци пруже сви услови за рад и напредак у пољу њихових занимања. Попут четворогодишњих, и ученици трогодишњих школа имају два страна језика и теоретску наставу као добру базу за образовање. Пракса као основ свега доприноси напретку током школовања.
„Искуство за ових годину дана показује да се велики број ученика одлучио за смјерове пекар – посластичар зато што то воле и желе овим озбиљно да се баве. Неки су се пронашли на пракси па су завољели. Много зависи и од послодаваца, како се поставе према ученицима, да ли им дозвољавају да развијају креативност и да се осјећају значајним у послу, иако су на пракси. Током прошле и почетком ове школске године евидентно је да постоји разумијевање и жеља да се дјеци покаже и укаже на грешке или неке важне технике рада. Сва занимања која школујемо имају редовну праксу. Са послодавцима смо потписали уговоре за извођење практичне наставе, од којих су већина они са којима одавно сарађујемо, уз извјестан број нових који су изразили жељу да приме ученике на праксу. Сарадња нам је значајна, јер је пракса незамјенљив дио школовања“, истиче Којовић.
Да трогодишње усмјерено образовање пружа велике могућности, потврда је и то што су, како нам каже, скоро сви ученици цијело љето радили у својим струкама. Како сматра њихов координатор практичне наставе, перспектива је евидентна, не само у Требињу, него и шире.
„У пекарама и посластичарницама у којима су имали практичну наставу, ученике су по завршетку школе запослили и већ сада рачунају на њих чим заврше школовање. То нам говори да ови ученици, са својих тек 15 година зарађују прве плате и стичу значајна искуства. И конобари и кувари који су завршили други и трећи разред радили су преко љета. Иначе, у Источној Херцеговини једино се у Центру средњих школа Требиње дјеца могу школовати за занате, тако да имамо велики број ученика из цијеле регије. А када заврше, вјерујем да ће посао наћи без проблема“, сматра Којовић, прецизирајући да су запослења у сезони ученици реализовали самостално, захваљујући стеченом знању и пракси.
Још увијек је неизвјесно, каже Којовић, да ли ће се наредне или неке сљедеће године поново покренути школа за пекаре и посластичаре. Како објашњава, то зависи од интересовања дјеце, стања на Заводу за запошљавање, као, у коначници, и одлуке ресорног министарства.
Занате бирају и одликаши
„Из године у годину све више одличних ђака опредјељује се за трогодишње школе. Махом дјеца која су могла да бирају. То се драстично примијети код кувара и конобара. Само прошле године смо имали четири одликаша пред којима је био избор средње школе, а они су одабрали конкретна занимања. Било је и оних који су, иако са свим петицама, писали ресорном министарству са захтјевом за занимање конобара. Дакле, свијест се полако мијења у корист заната. Требаће сигурно још времена да родитељи схвате да су ово часна, добра, озбиљна и веома тражена занимања и да подрже дјецу. За три године школовања за пекара и посластичара ученици одраде укупно 900 сати праксе, те по преузимању матурске дипломе одлазе као спремни радници. Наравно, уколико желе, могу да наставе и са студијама захваљујући стеченом предзнању“, каже Крстољуб Којовић.
Биро: константна потражња
На евиденцији Завода за запошљавање РС, Биро Требиње, сазнајемо, нема ниједно лице са занимањем пекар и посластичар, каже Мирјана Сушић, шеф требињског Бироа.
„Потреба за овим профилима занимања је константна и већ годинама на нашој евиденцији нема ових заната. Требињски послодаваци нам се свакодневно јављају тражећи квалификоване пекаре и посластичаре. Слична је ситуација и са куварима и конобарима. Мањи број их има на евиденцији Завода, али сви који имају искуство и знање енглеског језика, посебно конобари, брзо нађу посао. Неки су већ и ангажовани. Немамо проблем са запошљавањем ниједног од ових занимања. Што се тиче поновног отварања школе за пекаре и посластичаре, која је у Требињу прошле године покренута на нашу иницијативу, видјећемо шта ће бити кад изађе прва генерација ученика и пријаве се на Биро. У зависности од одговора послодаваца знаћемо какво је стање и да ли ће бити потребе за овим кадровима“, појашњава Сушић.
