Посљедње фестивалске вечери, у Културном центру, “Помрачење”, домаћа представа Градског позоришта Требиње, коју је режирао и према познатом италијанског филма “Савршени странци”, адаптирао Милош Лучић.
Редитељ, млади професионални глумац, каже да су урадили представу у којој се преиспитује пријатељство у изазовима свакидашњице.
Пријатељи сједају за сто, стављају своје мобилне телефоне испред себе и почиње игра истине!
“Ова представа отвара многа питања, ко смо ми заправо, да ли познајемо пријатеље око себе, да ли познајемо нашу породицу, партнере, Колико смо искрени, а колико лажни пред њима, које животе ми живимо!? Да, много питања је у овој представи. Током 90 минута, колико уз отворене аплаузе (ха, ха, ха), траје овај комад, добијамо одговоре на доста тих питања”, каже редитељ.
Рад са требињским аматерима је за њега било право задовољство. Ово је Милошев повратак у Требиње!
“Препоносан сам на ову екипу! Са огромном радошћу се враћам да радим с овим људима. Ми смо за почетак имали за циљ да направимо јаку професионалну представу, како бисмо дошли до тог нивоа да направимо озбиљну, јаку аматерску представу и мислим да смо, заиста, успјели. Као неко ко је школован за то, крајње објективно, могу да кажем да ови људи у 80 одсто случајева на сцени играју на веома високом нивоу”, похвално ће Милош.
Ово је његов први редитељски посао за позориште.
“Први пут режирам у институцији, али током академије и свог мастер рада и других вјежби као асиситент, 'ускакао' сам и радио као редитељ. Ово је моје прво велико редитељско остварење у институцији”, каже овај млади талентовани глумац.
Сматра да аматерска позоришта заслужују професионални третман.
“Шта год да се догоди на сцени, аматерска позоришта заслужују похвалу, јер требало је урадити ту представу. И оно што је љепота јесте да аматерска позоришта опстају. Јер, заиста, услови третирања у аматерским позориштима нису нимало похвални. Многи аматери заслужују професионално третирање, то говорим искључиво за своју групу глумаца, а видим то и у осталим ансамблима, ти људи, због несумњивог талента, велике пожртвованости и љубави према позоришту, заслужују професионалан однос. Моји глумци су радили по професионалном режиму, пробе су трајале од четири до шест сати, сваким радним даном, то мало које професионално позориште има, у процесу од два мјесеца. Мој главни утисак је да се изнова радујем што постоје аматерска позоришта и што и даље живе те што људи са радошћу долазе на фестивале и играју представе”, истиче Милош Лучић.
Милица Лучић, Милошева сестра је, сасвим случајно, добила улогу Катарине. По први пут на даскама које живот значе али, каже, не и посљедњи.
“Редитељ је мој брат и волим да кажем да сам упала 'преко везе'. Нисам ни размишљала о томе да бих могла да се бавим глумом, али након овог процеса, мислим да ово неће бити посљедња представа коју играм, биће тога још, сигурна сам. Током стварања ове представе, открили смо неке ствари које до сада нисмо спознавали, неке истине које нисмо знали. Јако је било интензивно” каже Милица.
Катарина је једна супер жена.
“Волим да кажем да се у много чему са њом поистовјећујем. Она је мајка са својом трагичном причом. На крају вечери се огољава и каже све што јој је на души и што је тишти”, наводи она.
Игор Сврдлин, вечерас у улози Марета, истиче да је рад на представи подразумијевао многе ствари које нису уобичајне у аматерском позоришту, али су им много значиле.
“Кроз неке вјежбе, Милош нас је провео кроз радионичарски тип. Улажење у ликове, проналажење карактера, улазак у саму бит приче, ми смо око 80 одсто времена провели за столом, радећи вјежбе. Касније је тај улазак у простор, кога смо се прибојавали, био доста лаган. Највећа специфичност у овој представи јесте то што смо урадили један огроман дио посла буквално за столом”, каже Игор.
Побрали су награде на фестивалу у Бугојну - за најбољу мушку улогу (Дарко Куртовић), за оригиналну музику (Вук Миливојевић) и њима најдражу - за колективну игру.
“Ова награда нам је посебно драга, поготово у представама овог типа, у којима, ако колектив не ради, гаси се машинерија. Вечерас очекујем да одиграмо најбоље што можемо, онако како бисмо сви били задовољни”, наставља Игор и коментарише какав је Маре.
“Маре је добар лик, шаљивџија, којем не иде у браку. Толико је довољно да заинтригирамо публику, остатак ће да виде вечерас”, додаје.
Јелена Вукосав, након дугогодишње паузе, опет се вратила даскама које живот значе. У “Помрачењу” игра Неру.
“Она је једна остварена млада, срећна жена, која живи живот из снова. Ради посао који воли, удала се за човјека којег воли и који њу воли. Она је пуна енергије, сви је прихватају, али да ли је њен живот заиста такав, рећи ће нам “Помрачење””, каже Јелена.
Сара Томић, најмлађи члан ансамбла игра Софију.
“Иако најмлађа, успјела сам одлично да се уклопим. Јако ми је драго да играм класичну тинејџерку данашњег доба, која има жеље као и све тинејџерке, да буду лијепе, популарне и да имају лијепог и популарног момка итд. Све то изгледа бајно, али она има доста проблема са породицом”, прича Сара.
Успјешни спортиста, воли музику али је глума сада њен главни позив, а мисли да ће тако да буде и убудуће.
“Не планирам да одустанем ни од музике ни од спорта све док будем могла да идем упоредо. Али ћу се свакако фокусирати на глуму”, јасна је она.
Драги наши, желимо вам одлично играње вечерас. Дали сте све од себе, знаће то да награди фестивалска публика! Ту смо уз вас и све фестивалце!
.jpg)