Поезија позоришта - драма са мало другачијим Дропцем
Они су први пут на Фестивалу фестивала - Позориште “Драгољуб Милосављевић Гула” из Петровца на Млави. На сцени Културног центра, вечерас ће одиграти представу “Путујуће позориште Шопаловић”, коју је према тексту Љубомира Симовића, адаптирао и режирао Милош Јагодић.
Ово остварење је на Фестивалу аматерских позоришта у Кули проглашено најбољом аматерском представом у Србији, а освојили су и награду за најбољу женску улогу, за ауторску музику и сценографију.
Милица Илић из овог ансамбла, који има традицију дугу преко 115 година, каже да су се обрадовали овим наградама, а посебно што им се испунио сан сваког аматера, да дођу у Требиње.
“Ми смо, заиста, поносни и срећни што ће вечерас требињска публика, као једна од најшколованијих позоришних публика, моћи да нас гледа. Ово нам је још један тест да видимо да ли нам вјерујете”, каже она.
Играју драму, радња је смјештена у вријеме Другог свјетског рата.
“Љубомир Симовић је написао текст и желим да истакнем да је то најигранији драмски текст на подручју бивше Југославије. Моја велика част је била да разговарам са господином Симовићем када смо га питали да нам одобри коришћење текста. Рекао нам је да је срећан када и аматери играју његове комаде. То је једна, буквално, поезија позоришта, један велики залогај за свако аматерско позориште. Ми смо дуго годинама жељели да играмо ову представу, али нисмо имали адекватну подјелу. Редитељ је сматрао да се све треба поклопити - да имамо добру подјелу, да су глумци ти који носе представу и то је, можда, суштина успјешности ове представе што је подјела тачна, што су се склопиле коцкице да је свакоме легла улога, да се нико није много мучио. Наш редитељ Милош Јагодић, више од 29 година, сарађује са нашим позориштем и он, као велики професионалац, јако добро познаје ансамбл, што је у аматеризму веома битно. Дакле, да редитељ зна ко шта и колико може и коме шта 'лежи', истиче Милица Илић.
Лик Дропца, батинаша, у овој представи је у многоме другачији од свих досадашњих које су игране у позориштима диљем региона.
“То је оно што нашу представу чини другачијом. Он је у другим представама био робустни, велики, груби лик, увијек су га тако физички јаки глумци играли. По мишљењу већине људи који су гледали наше 'Путујуће позориште Шопаловић', најљепша ствар у нашем читању је та што је Дробац, мој колега Часлав Чупић, који тумачи тај лик, у договору са Милошем Јагодићем, њега донио на један другачији начин. Он је приказан као психопата, а он то и јесте, као умоболни човјек. Оно што је суштина комада јесте та заљубљеност у Софију која, овог монструма, мијења. Када он сазна шта је љубав, када ту страхоту промијени најљепше осјећање, онда он изврши самоубијство јер схвата чиме се бавио. Осим овога, оно што је у овим 'Шопаловићима' различито од осталих је што је овдје акценат стављен на колективну игру. Нема главне улоге', нема епизоде, овдје је једна уравнотеженост, кохерентност ансамбла и у игри и у доношењу тог лика. То је публика рекла”, додаје она.
Милица игра Гину, на фестивалу у Кули је добила награду за најбољу женску улогу.
“Имала сам ту срећу да о том лику причам са самим аутором текста, господином Симовићем, у телефонском разговору. То је за мене као глумца аматера била изузетна част. Он је мени веома помогао да донесем ту Гину на прави начин, односно, онако како је писац замислио. То се врло ријетко дешава. Гина је једна врло проста, једноставна жена из народа, која живи у малом мјесту у Србији, усред рата. Једна напаћена душа, јако несрећна али врло једноставна у својим емоцијама у тој патњи и несрећи за својим сином, у том ратном стању. Нема ту много велике филозофије, нема ту великих слојева - код ње су емоције дубоке, чисте и када су лијепе и када су ружне. То је добродушна жена, једноставна, уплашена мајка, просјечна, доста необразована жена са села, али потпуно саткана од хиљаду прејаких емоција”, објашњава глумица.
Процес припреме представе у Петровцу на Млави траје увијек два мјесеца. Тако је било и са “Путујућим позориштем Шопаловић”. Премијера је била прошле године, у јуну, а вечерашње играње ће им бити 21. по реду.
“То је с аматерима тако. Треба вам једно 30-40 проба, радите сваки други, трећи дан, већина колега нису запослени у позоришту ни у Културном центру, тако да свако од нас одваја вријеме и ту велику љубав за позориште. Милош Јагодић је знао шта жели, дошао је врло припремљен, морам да га похвалим. Пробе су ишле лако, што није чест случај код нас. Ми се доста дуго тражимо, мијењамо, али он је тачно знао ко од нас који лик треба и има капацитета да изнесе. Припремни процес је протекао лепршаво и лагано, били смо срећни што послије толико година радимо драму, све до премијере. А, онда смо се јако уплашили како ће публика на матичној сцени да реагује на драму ансамбла који 15 година игра комедију! А, реаговали су најдивније могуће! Највећи успјех петровачког позоришта, кроз овај вијек и деценију трајања, јесте тај што сваку нашу представу играмо минимум 30 пута, а играли смо неке и по 115 пута. Представе трају, живе по неколико година, продукција је стална, имамо и дјечију сцену, сцену за одрасле, вечерњу, тако да је нама поред награда, које наравно пријају и које су знак успјеха и потврде да нешто иде у добром правцу, највећи успјех трајање свих наших представа”, каже Милица.
“Путујуће позориште Шопаловић”- крупан залогај који је сласно прогутала публика!
“Гдје год да смо играли, допало им се, вјеровали су нам и то нам је додатно дало вјетар у леђа да се представа разигра, да добије праву форму и праву емоцију”, закључује Милица Илић.
Најдивније реакције желимо овом ансамблу и вечерас, да уживају у Требињу, а са њима и публика у Културном центру!
