БРАНИСЛАВА СТЕФАНОВИЋ, ЗЛАТНА МАСKА ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЈЕЛИНИ (редитељ представе „Поморанџина кора“ Трстеничког позоришта)
- Свака награда је драгоцјена, а за нас је највеће признање то што су и стручни и жири публике имали исто мишљење и прогласили нашу представу најбољом.
„Фестивал фестивала“ је круна позоришног аматеризма у региону и то већ 64 године. Сјећам се да смо још као студенти знали за овај фестивал и жељели да једног дана са нашим представама будемо и пред требињском публиком. Трстеничко позориште је други пут на требињском фестивалу, прошли пут је било прије девет година, а данас, са „Поморанџином кором“ Маје Пелевић дошли смо до резултата који је, што ми је посебно драго, и стручни жири и жири публике подједнако препознао.
Овај фестивал и протекла година обиљежене су у култури, као и у цијелом животу наше планете, пандемијом ковида. Она је, наравно, утицала и на продукцијске и на временске одреднице у којима смо радили представе, претпостављам да је тако и у другим позориштима. Наш комад је рађен протекле године и затворена премијера се десила дан пред проглашење ванредног стања у Републици Србији. У добром ритму направили смо добру представу за два, три мјесеца, а онда је услиједила велика пауза, посебно што су мјере у Трстенику биле дуже на снази него у осталим дијеловима Србије. Чак ни окупљања ради проба није било могуће до двије, три недјеље пред фестивал у Kули, односно пред селекцију и долазак нашег регионалног селектора Горана Цветковића, који је погледао нашу представу, изабрао је и отишли смо у Kулу. Kомад тек трећи пут играмо пред публиком, очекујемо и обећали смо нашој публици и нашем граду свечану премијеру у нашој замашној сали, са преко 700 мјеста, а која увијек буде пуна кад се играју представе. Надамо се да ћемо то и остварити.
ЈЕЛЕНА ЈОВИЋ, ЗЛАТНА МАСKА ЗА KОСТИМОГРАФИЈУ у представи „Поморанџина кора“ Трстеничког позоришта
- Награда ме јако изненадила, ово је моје прво признање за мој костимографски рад. Са представом смо кренули прије пандемије, трудили смо се да остваримо што бољи резултат, иако смо аматери.
Зависно од тога шта се тражи у представи, добар, функционалан костим може бити све, од џака до балске хаљине. Ријеч редитеља је главна и у костимографији, како редитељ замисли, ми смо ту да помогнемо да се то и оствари, што није тешко.
ДУШАН ЈОВИЋ, руководилац Центра за културу Народног универзитета Трстеник и управник Трстеничког позоришта
- По други смо код предивних Требињаца, први пут 2012. године, са представом „Женски разговори“, такође у режији Браниславе Стефановић и ево нас поново, овјенчани дуплом круном. Хвала неизмјерно и жирију публике и стручном жирију, који су процијенили да је оно што смо ми радили резултирало вриједним и великим наградама на фестивалу. Ово је највреднија награда у богатој историји Трстеничког позоришта, која траје непрекидних 100 година.
ДРАГАН KОПРИВИЦА, редитељ из Црне Горе
- На Фестивалу фестивала сам побиједио 2004, 2006, 2010. и 2012. године, а вечерас имам задовољство да сам „поштански курир“, примио сам, у име Бјелопољског позоришта, Златне маске за најбољу мушку и женску епизодну улогу, за наше сјајне глумце Влада Томовића и Сању Ћировић. На округлом столу сам већ предвидио да ће Сања добити награду за епизодну улогу, испоставило се да сам био у праву, она и њен партнер у игри Владо Томовић добили су дивна признања. Бјелопољци су, сигурно, очекивали и више, јер је представа веома квалитетна, али је, као и увијек, било жестоко такмичење у Требињу, побјеђује се у финишу за малу нијансу. Побиједио је ансамбл из Трстеника, нека им је срећно, честитке, наравно и Бечеју, и свим осталим награђеним.
Република Српска и ове године треба да се поноси Градом Требињем као организатором 64. Фестивала фестивала. Ово је још једна дивна карика не само у култури РС него и других земаља који су учествовали на еминентном и најјачем фестивалу драмских аматера у региону.
Драмски аматери су као феникси, њих може да задеси и глобална невоља, попут ковида, али увијек изникну, ако треба из пепела, да би показали да њихово срце куца, и не знам смијем ли се усудити, али ипак кажем - да драмски аматери можда више воле театар него професионални глумци. То је незаборавна љубав, и сам сам то пролазио. Ове године у Требињу су поново блистали младост и искуство, уз широк старосни дијапазон, од средњошколаца до искусних глумаца старије доби од 60 и више година, који су не само потјерали, по мени, ту лабаву границу између аматера и професионалаца него смо видјели и представе наглашеног глумачког карактера, у којем су поједини драмски аматери превазилазили и многе професионалне глумце.
ВЛАДИМИР САМАРЏИЋ, глумац Градског позоришта Требиње, добитник Дипломе за сценску бравуру
Најискреније, нисмо ни размишљали о наградама, првенствено нам је било задовољство радити на једном оваквом комаду и мени лично - поново обновити рад на стварању једне представе и одиграти је на позорници. Наравно да нико није равнодушан на било каква признања, али се од самог почетка није о томе размишљало.
У сваком случају, колико год то моје слободно вријеме буде дозвољавало и моји ангажмани, сада ћу се активније посветити позоришту, дуга пауза је, по мени, завршена јер ко год је осјетио чар позоришта, никада га до краја не напусти, бар ја тако мислим, вјерујем, зато, да ћу у будућности бити активнији у позоришту.
Рад на представи ми је представљао задовољство, и тај критични период по питању недостатка времена повећава адреналин, извлачи већу енергију која води бољем резултату. Да смо имали мало више времена, вјерујем да би и резултат био бољи. У сваком случају, задовољан сам и увјерен сам да ће овај комад и даље живјети, да ће се и даље играти на позорници. Са Зораном Јакшићем и Дарком Kуртовићем се дуго познајем, и раније смо играли заједно, било ми је задовољство да након дуге паузе играм с њима пред публиком. Хвала колегама и пријатељима Зорану и Дарку, нарочито Жељку, и свима из остатка наше екипе, која нам је пружила техничку и сваку другу врсту помоћи.
.jpg)
