nikolina.JPG (808 KB)

Шарене, чоколадне, воћне, са преливом од ванилије, бадема, љешника, кокоса, само су неке од 27 врста америчких крофни које од прије мјесец и по дана никога у Требињу не остављају равнодушним. У самом средишту града, тик уз улицу Јована Дучића у јединственом локалу са неким паришким штихом и медитеранском елеганцијом све мирише на крофне.    

Амбијент употпуњује слоган „Немој никад да одрастеш“, савршено осликавајући бајку звану амерички „doughnut“ или како се изговара донат, односно на српском језику крофна. Посластица сама по себи непоновљива. Како по структури тијеста, још више по разноврсним филовима и величанственим комбинацијама укуса. Посебан печат је њихов декор, који нас суптилно уводи у свијет обојен љубављу и разиграношћу, препуштајући сва чула изузетно чаробном ужитку.

cc.JPG (846 KB)

Ту, неодољиву магију укуса, префињену фантазију боја и вјешто скројене комбинације класике и егзотике у Требиње нам је донијела Бањалучанка Николина Чато. Као вјечити креативац, осјећајући да од себе жели дати више, напустила је посао у маркетиншој агенцији и препустила се авантури званој амерички донат.     

„Припадам онима који воле рукама да стварају и имам потребу да своју машту испољим. Прича са крофнама догодила се случајно, а испала као пун погодак. Наиме, након породичног боравка у Америци, супруг и ја смо се заљубили у амерички донат. Крофна је и код нас традиционални дезерт, али америчка је ипак другачија. Од саме структуре тијеста, окуса, начина припреме и процеса производње умногоме се разликује од наших крофни. Филови и глазуре су ствар укуса, наше маште да их комбинујемо и што љепше презентујемо“, отвара, за пријатеље Нина, своју донат причу.

Опчињена овом америчком посластицом, вијековима старом, са супругом је дошла на идеју да покушају да их пласирају на нашем тржишту и понуде нам посве другачији дезерт. Да је инстинкт вриједило слиједити, указује чињеница да већ послују на двије локације, у Бањалуци и у Требињу. Међутим, ма колико дјеловало да је све било лако оствариво, иза ове изузетне пословне жене, мајке двије кћерке и супруге, стоје сати и дани рада и усавршавања. А за оригиналан укус, склопили су уговор са америчком фирмом „DAWN“ једном од најстаријих за производњу доната у Америци.

„Увозимо оригинални микс за крофне. Хтјели смо искључиво њихов донат, никакве пробе са нашим брашном јер је то немогуће. Веома је тешко било доћи до њих, требале су нам двије године. Да бисмо им се најбоље представили ишли смо у Франкфурт, њихову европску централу да прикажемо нашу идеју и бизнис план. Замисао им се свидјела, сав брендинг је наш али је производ под њиховом контролом. То нам је олакшавајућа околност, подршка и помоћ јер ми нисмо из те бранше. Посао тражи константан надзор, пошто није лако радити са храном, а на располагању од почетка имамо и технологе“.

ff.JPG (856 KB)

За једну крофну, како нам објашњава потребна су пуна три сата. Свака је ручно обликована и ту не помажу никакве машине ни постројења.

„Начин производње крофне веома је комплексан. Процес израде траје доста дуго. Тијесто мора да одстоји, да одради све своје фазе и онда се свака крофна калупом ручно вади и формира. Након свих етапа, иде печење и глазирање. Посебно се опет филују и украшавају док се дође до финалног производа. Ми смо годину дана правили крофне док нисмо били задовољни резултатом! Срећом, окупили смо око себе одличан тим људи без којих наши планови не би ишли овим путем, све су то креативци и заљубљеници у свој посао и сви заједно учествујемо у стварању нових производа и нових идеја“.

Како се чини, док нам Нина прича, њој најзанимљивији дио је украшавање сваке крофне понаособ. Филови су увозни, премда је сваки до детаља осмислила властитим идејама, али и заједно са својим посластичарима. Створила је тако фантазију, првокласно ремек дјело веома педантно украшених и усклађених доната.

„За перцепцију неког јела важан је не само окус него и изглед. Крофне морају бити укусне, сочне, свјеже, сваки дан направљене, истовремено и лијепе. Трудимо се да помиримо и једно и друго. Поента нам је од старта била да један производ доведемо до савршенства и специјализовали смо се само на крофне, што није било лако да се пробијемо на тржишту. Ипак, позитивне реакције људи ми сугеришу да смо на правом путу“.

dd.jpg (1011 KB)

И да нам сама није рекла, кроз њену фасцинираност док говори о крофнама, наслутили бисмо да се у новом послу потпуно пронашла. Као тип особе, како за себе каже, који воли да удовољи другима, испуњавају је поновни сусрети са гостима и њихово задовољство овом универзалном посластицом. Жеља јој је да се „Донуто“ шири. Међутим, држећи се постулата да треба ићи степеник по степеник и бити темељан, нигдје јој се, с осмијехом нам рече, још увијек не жури.

„Људи су јако добро реаговали и у Бањалуци и у Требињу, што је мене испунило осјећајем да нисам погријешила када сам започела приватни посао. Све радимо полако и вјерујем да се само тако постижу добри резултати. С друге стране, створити овакво мјесто мене испуњава. Све ми је инспиративно, са много могућности да се изразим и изнова стварам неку непоновљиву причу. Када притом то наиђе на позитиван одјек, знам да нисам погријешила опредијеливши се за породични посао. Јесте да наш радни дан траје дуго али сви учествујемо и онда је лакше и радити и доћи до резултата“.

Позитивног става, са ногама чврсто на земљи, ова дама препуна идеја, успјешно је реализовала и ону да америчке крофне представи Требињу, граду у коме се, каже, осјећа као своја на своме. Преко фолклора, који игра од малена, пријатеље има свуда па и овдје неке дивне људе, због којих јој је одавно наш град и прирастао срцу. 

„Требиње волим истински. Овдје увијек нађем мир и имам осјећај као да ми је стало вријеме, а то кажем у најпозитивнијем смислу. Свиђа ми се темпо града и сазнање да се у Требињу још увијек цијени човјек и породица. О љепоти града је сувишно причати и мислим да је Бог био дарежљив кад је правио овај градић. Ово је мјесто које може много да пружи и у туристичком смислу. Нуди врхунске проиводе и све су то били разлози зашто сам одлучила да овдје отворим локал са крофнама. Мислим да оваква мјеста Требињу недостају“.

Изузев крофни, овдје свако може уживати и уз разне врсте кафа, шејкова, фрапеа, цијеђених сокова те чувених америчких браунија и куки колачића. У овом идиличном и романтичном кутку, радо праве и торте од крофни, као и персонализоване донате за разне прилике.

ss.jpg (961 KB)

И како све што се са љубављу ради увијек изњедри врхунске плодове, ништа другачије није било за очекивати ни у случају овакве, чистом поезијом исписане приче. Тамо гдје нас све враћа у дјетињство, са добро нам знаним мирисом оних крофни које је за нас неко срцем спремао, оживљава магија припадности једном дражесном времену. Захваљујући управо још једној таквој жени, у нашем граду смо привилеговани да кад дођемо на амерички донат код Нине, закорачимо у незаборавно, изнова предивно, емоцијама преплављено искуство.

„Не једе се крофна сваки дан, али лијепо је када неко жели да зна да постоји мјесто у којем се може појести. Да је ово прије свега пријатно мјесто. Кад ми људи кажу да се овдје осјећају као код куће и не знају да су ми дали најљепши могући комплимент!“

„Тијесто за америчке крофне јако је осјетљиво и реагује на све климатске промјене. Када пада киша крофна се мијеси на другачији начин, као и када је вруће или хладно. Све то има утицаја на тијесто и мора се наћи модел како да испадну успјешне у свим околностима. Дјелује једноставно али за праву крофну потребно је искуство и ми још увијек учимо.“

Са осјећајем за друге

    „У Бањалуци, крофне које остану не остављамо за сутра и никад не бацамо. Носимо их у јавну кухињу, што ћемо и у Требињу настојати да урадимо. Трудим се да будемо друштвено одговорна фирма. Цијелим бићем вјерујем и тога се чврсто држим да колико дајеш толико имаш. И увијек ми се у животу вратило. Волим људе који имају осјећај за друге, мислим да је тако једино исправно живјети, а самим тим и пословати“.

Посао као игра

„Америчка фирма са којом сарађујемо нуди масу база од којих се праве креме. Још нисмо стигли све да их пробамо. Тренутно имамо 27 врста окуса, свакодневно правимо неких 15, а са сваком новом се играмо до бескраја. Најтраженије су дефинитивно чоколадне комбинације, попут киндер креме, нугата, бијеле чоколаде, ореа, затим малина и ванилија, боровница, дјечије са што више чоколаде у шареним мрвицама. Одлично иду и бајадера, банана, нар. Неко воли само са шећером, циметом, оне праве класике, а други са пистаћима, мока кафом, окусом шампањца, жваке, бадема, фереро рошера, нугата, кокоса, нутеле... Правимо и тематске крофне, на примјер зими са Деда Мразом или јелком, љети са морским мотивима, у прољеће са лептирићима и цвјетићима. Мени омиљена, од првог дана је крофна са малином и ванилијом, од које не одустајем, и даље ми је најбоља савршена комбинација!“