FB_IMG_1687780387950.jpg (164 KB)

Недјеља, 23. јул, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова

Николај Kољада

,,KОKОШKАˮ

Режија: Моамер KАСУМОВИЋ

(Трајање: 90 минута) 

Лица: 

Ала, глумица - Слађана Мердовић

Алина пријатељица, глумица - Сања Ћировић

Нона, ,,Kокошкаˮ, млада глумица - Дениза Халиловић

Фјодор, главни редитељ позоришта - Предраг Вукојевић

Администратор у позоришту - Владо Томовић

Редитељ представе - Јусуф Бајрамспахић

IMG-6e10abf3ab02d3cb2118339cdfe15068-V.jpg (159 KB)

Продуцент: Милко Kовачевић

Избор сценографије, музике и костима: Моамер Kасумовић

Сет дизајнер: Миливоје Kовачевић

Дизајнер звука: Бекан Садиковић

О ПРЕДСТАВИ

Plakat Kokoska.jpg (308 KB)

Представа „Kокошка“ доноси причу о животу позоришних умјетника, проткана озбиљним животним темама и проблемима. Осим што се фокусира на позоришну представу и позоришне личности, „Kокошка“ такође истражује међуљудске односе и приказује животе које данас живимо, и мислим да ћемо се сви ми препознати кроз текст који глумци говоре и радње које изводе на сцени.

Моамер Kасумовић

О ПОЗОРИШТУ

Бјелопољско позориште има стогодишњу традицију и дјелује под окриљем ЈУ Центар за културу „Војислав Булатовић Струњо“.

Сценска дешавања у Бјелопољском позоришту имала су протеклих деценија изузетан значај у позоришној култури не само Бијелог Поља, него и Црне Горе. Својом изражајном свјежином и изворношћу допирало је до изузетних вриједности сценског стваралаштва, обраћајући се публици на свој, класичан или истраживачки начин. У стогодишњој дјелатности Бјелопољског позоришта постоји обиље драгоцјених свједочења, документарних записа и фотографија који говоре о изузетној прошлости и резултатима извођених  представа у Бијелом Пољу, градовима Црне Горе и земљама окружења. Активност овог позоришта уздиже се до откривалачких вриједности у нашој позоришној култури и велики је доказ улоге позоришта у обогаћивању наше друштвене свијести, а посебно свијести младих генерација. Све ово је импресиван и рјечит спомен који је протеклих деценија Бјелопољско позориште подигло себи и свом граду. Наравно, и данас наставља традицију позоришне умјетности.

У Бијелом Пољу се више од пола вијека одржава позоришна светковина, уједно и најстарији фестивал у Црној Гори - Фестивал драмских аматера Црне Горе. Овај Фестивал је права ризница ствралаштва и стваралаца из љубави, који остављају снажан траг у црногорској позоришној култури.

Дјечја сцена постоји више од пет деценија и иза себе има сјајне резултате. Позориште од 2002. године постаје богатије, отвара Позоришну радионицу која годишње пласира пет до осам представа. Однедавно у оквиру Бјелопољског позоришта, односно у оквиру ЈУ Центар за културу „Војислав Булатовић Струњо“,  дјелује и Драмски студио „Нада“.

Бјелопољско позориште је репрезентовало свој град и државу више од стотину пута на републичким, међурепубличким, савезним и међународним фестивалима. На тим фестивалима освојило је бројне награде.

Посљедњих година Бјелопољско позориште дјелује као продуцентско позориште и иза себе има низ изузетно успјешних професионалних представа од којих се издвајају: „Омер-паша Латас“, „Вечера будала“ (копродукцијска представа), „Зорај“, „Дервиш и смрт“, „Бихорци“, „Црвени петао лети према небу“, „Хасанагиница“, „Персона“ (копродукцијаска представа), „Медвјед и просидба“, „Ифигенија“ (копродукцијска представа) и др.

О РЕДИТЕЉУ

моамер касумовић.jpg (189 KB)

Моамер Касумовић рођен је у Бијелом Пољу 1981. године, гдје је завршио Основну школу “Душан Кораћ”. Средњу школу и факултет завршава у Сарајеву. Живи и ради из Бијелог Поља.

Још током студирања на Академији сценских умјетности – одсјек Глума Универзитета у Сарајеву почиње са професионалним ангажманима. Тако је своју прву улогу у играном филму остварио већ на првој години студија. Након тога почиње да игра у позориштима, на ТВ-у и филму.

Сарађивао је са позоришним кућама из региона и шире: Народним позориштем Сарајево, Камерним театром, Позориштем младих, САРТ, Атељеом 212, Битеф театром, Градским драмским казалиштем “Гавела” Загреб, ХНК Загреб, Глеј Љубљана, Рикстетерн Штокхолм и многим другим.

Учествовао у значајним телевизијским и радијским пројектима у региону од којих се издвајају: Црна хроника, Драги сусједи, Секс и село, Патриота, Луд, збуњен, нормалан, Принц из Елеја и други. Истиче се сарадња са медијским кућама као што су Нова, РТЛ, РТС, Би-Би-Си, Би-Би-Си Труст и др.

Поред глумачког рада, бави се и продукцијом, иза себе има успјешне продукције играних и кратких филмова.

Активан је и на едукативном плану, гдје је по позиву истакнутог мађарског режисера Белa Тара четири године водио његове докторске филмске студије на престижном универзитету СССТ. Са различитим невладиним организацијама радио је на едукацији младих, како у пољу филмске и позоришне умјетности, тако и заштите права дјеце и омладине.

Оснивач је неколико филмских фестивала као што су Сребрена Трака и Омладински филм фестивал. Велико искуство има у раду на филмским фестивалима, од којих издвајамо Сарајево филм фестивал, менаџер такмичарског програма (осам година), Франкфурт филм фестивал, Загреб филм фестивал... Од прошле године је на функцији предсједника Савјета Мојковачке филмске јесени у Мојковцу.

На филму је остварио сарадњу са редитељима као што су Горан Војновић, Серђо Кастелито, Срђан Вулетић, Слободан Максимовић, Калеб Борду, Пјер Жалица, Данис Тановић, Елмир Јукић и многи други.