Субота, 22. јул, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова
Петар Петровић Пеција
„ПЉУСАК“
(комедија у три чина)
Адаптација и режија: Марко САБЉАКОВИЋ
/Трајање: 55 минута/
Играју:
Здравко Шињори – Стојан
Јосипа Јурковић – Стана, његова жена
Дејан Пејић - Марко, његов пунац
Ирена Вуковић – Јања, Маркова жена
Антун Брајковић – Никола
Дијана Ивков – Мара, његова жена
Сњежана Пуљић – Пела, Марина мати
Моника Николић – Циганка
Дориан Петричевић – Циго
Сценски покрет: Марко Сабљаковић
Сценографија: Марко Сабљаковић и Дражен Матијашевић
Израда сценографије: Јосип Гргић и Дражен Матијашевић
Костимографија: Ида Кларић /под менторством Зденка Лацине
Шминка: Дијана Ивков
Обликовање свјетла и звука/водитељ технике: Дејан Бурсић
Избор музике: Марко Сабљаковић
Дизајн плаката: Дејан Пејић
О ПРЕДСТАВИ
Наоко уобичајену сеоску свакодневицу промијениће у неочекивана збивања – пљусак!
„Што ли учини од мене тај пљусак?“, понављаће непрестано за све друге кривац ове приче – Стојан Марић. Његова скромна кућа постаје својеврсном судницом, у којој прште оптужбе, износи се одбрана, сваљује кривица, у којој родбина и село упиру прстом, у којој Стојан узвикује: „Је ли то судбина што је мени глава букнила ка ова кућа?“ Али, судбина је таква да једино Стојан пожели отићи, а сви други уточиште за своје чињење траже у његовој кући – и нико не мисли отићи, а пуница љутито наговјештава: „Ја овдје остајем. До смрти!“
Представа "Пљусак" заједничка је копродукција двају казалишта - Казалишта "Мика Живковић" Ретковци и Градског аматерског казалишта Жупања и доноси низ комичних ситуација заснованих на вјешто постављеним и разрађеним заплетима.
О ПОЗОРИШТУ
Ретковачко и жупањско позориште првом копродукцијом остварују историјску сарадњу двају позоришта, несвакидашњу на аматерским позоришним сценама. Богатом историјом и невјеројатном љубављу ретковачки и жупањски глумци поносно представљају Вуковарско-сријемску жупанију, која обилује изврсним остварењима на даскама које живот значе у више од вијека позоришног живота.
Млади ретковачки ентузијасти схваћају потребу културног оплемењивања сељана па у својим Ретковцима, дана 23. јула давне 1916. године, постављају игроказ назван Све за домовину. Водећи се забиљеженим подацима аутора прве ретковачке монографије и њезина уредника Мике Живковића из 1983. године, у Ретковцима је, према аутору и уреднику монографије, одиграна прва драмска представа 1919. године. Антун Матијевић, сеоски крзнар, окупио је тада око себе младиће и дјевојке и приредио с њима неколико драмских представа.
Године 2019. Казалиште „Мика Живковић“ обиљежило је значајан јубилеј - 100 година позоришног живота у Ретковцима!
Ретковачки су глумци-аматери кроз неколико деценија придонијели богатом развоју позоришног аматеризма свога мјеста, али и цијеле Славоније. У расту драмских аматерских сусрета (касније Ретковачки казалишни сусрети у Вуковарско-сријемској жупанији) родила се жеља у великом броју младих да стогодишњу позоришну традицију у Ретковцима окруне оснивањем аматерског позоришта.
Од 1975. године Ретковчани учествују на многим фестивалима позоришног стваралаштва. Ретковачки глумци су неколико пута представљали своју регију, односно жупанију на државним фестивалима позоришних аматера. Често је истицан значај позоришног дјеловања ретковачких аматера, који, дјелујући врло афирмативно и подстицајно на руралну средину и, окупљајући многе генерације младих, али и старијих глумаца, доприносе развоју културе свога краја. Представе ретковачког позоришта често су награђиване као најбоље у цјелини, а глумци су се знали неријетко окрунити наградама и признањима за најуспјешнија глумачка остварења. Не могу се не истаћи и награде за најуспјешније режије представа, костимографије, сценографије, али и нове драмске текстове или адаптације текстова. Све су то значајна признања која потичу на још преданији рад.
Казалиште „Мика Живковић“ једно је од ријетких сеоских позоришних дружина на подручју Славоније и Барање. Придодајући томе податак да Ретковци броје мање од 1.000 становника, са сигурношћу можемо казати како ретковачки позоришни радници пишу историју невјеројатне јединствености и неизрецивог ентузијазма.
Први подаци о жупањском позоришту сежу у далеку 1890. годину, а први писани траг је из 1897. године. То је најстарије позориште у Славонији и Барањи те је друго позориште у Републици Хрватској које је већ тада (1897.) поставило представу Вилијама Шекспира Ромео и Јулија. У својој најновијој историји дјелује од 23. септембра 2005. као Градско аматерско казалиште Жупања, када је група ентузијаста покренула рад позоришта и не посустају до данашњих дана.
Градско аматерско казалиште (ГАК) поставило је 20 представа од којих шест за дјецу, оснивач је Фестивала аматерскога казалишног стваралаштва и Дјечјег фестивала, који пуни дворану у новембру већ 12 година најбољим остварењима из Хрватске и земаља окружења.
Поставили су десет представа са славонском тематиком и шокачким говором. На тај начин воле за себе рећи да су чувари баштине и да преносе обичаје и шокачку ријеч с генерације на генерацију. Посебно су поносни што су шест пута завршили на државном такмичењу (2008, 2013, 2014, 2018, 2019. и 2022.) те освојили бројне награде (за најбоља глумачка остварења, најбољи нови драмски текст, његовање културне баштине, најбољу режију) и на тај начин се сврставају у сам врх позоришног аматеризма у Хрватској. Посебно смо поносни на наше најмлађе који полако, али сигурно иду стопама старијих глумаца.
За глумце ГАК-а кажу: ти људи осјећају живот, ријеч, умјетност… Фасцинантна је радост којом опијају, свјесни љепоте, моћи и свевремености оног у чијој су служби. Они непобитно остављају траг, утиру стазе, вриште с кровова, они су, како велики Тин каже - дах у пламену, дах који ће једном и запалити, разгорјети, који ће можда и букнути.
Представе које су их обиљежиле: Опорука, Хамлет у селу Растовци Доњи, Чаруга, Тамо гдје туга спава, Три јаблана, Ђука Беговић, Мирис јоргована, Ивица и Марица у зачараној шуми, Влак у снијегу и највећи успјех - представа Пљусак у заједничкој копродукцији с ретковачким позориштем.
О РЕДИТЕЉУ
Марко Сабљаковић рођен је 1989. године у Винковцима. По звању је магистар едукације Хрватског језика и књижевности, а тренутно на докторском студију Књижевности и културног идентитета (смјер: театрологија).
Од дјетињства је заљубљеник у глуму и позориште. Први глумачко-рецитаторски јавни наступ остварио је под менторством учитеља Мике Живковића, у другом разреду основне школе у Ретковцима, а прву аматерску режију потписује у седмом разреду. Од 2004. године учествује у раду ретковачких позоришних радника, играјући улогу Лудоње у представи Тештаменат, а затим остварује запажене улоге у представама Пробуди се, Като!, Иноче, Кућа за рушење, Вила Лала, Чарлијева тетка, Курве и др. У организацији обновљених позоришних сусрета у Ретковцима 2008. године учествује врло предано, преузимајући умјетнички и организациони дио активности.
Иницијатор је оснивања данашњег Казалишта које носи име Мике Живковића, дугогодишњег умјетничког водитеља КУД-а "Драмски аматери" у Ретковцима. Од 2009. године умјетнички је руководилац Смотре казалишног стваралаштва у Вуковарско-сријемској жупанији, касније Ретковачких сусрета казалишних аматера.
Члан је глумачког ансамбла свечаног отварања Винковачких јесени од 2008. до 2018. године. Од 2017. до 2019. године стручни је сарадник аутора текста и редитеља свечаног отварања Винковачких јесени, а 2020. године Организацијски одбор Винковачких јесени повјерава му писање текста и режију свечаног отварања најзначајније хрватске традиционалне манифестације, што чини и данас.
Након низа глумачких улога, 2014. године остварује своју прву режију у ретковачком позоришту с представом Свечана вечера у погребном подузећу, а потом потписује и режије представа: Жедна љубави, Отров, Братинке, Чудо у Поскоковој Драги, Пасторак, Чај за двије, Клупко, Блатне душе, Бисер-Ката, Славонска крв винковачких књижевника, Господско дијете, амбијенталне Живе јаслице. Године 2020., у условима коронавируса, режирао је и поставио амбијентално извођење представа Блатне душе и Отров у дворишту породичне газдинске шокачке куће те је на тај начин обиљежена десета годишњица оснивања данашњег Казалишта. Остварује сурадњу с Градским аматерским казалиштем у Жупањи, потписујући режије представа Три јаблана и Мирис јоргована, а најзначајнији успјех постигла је управо посљедња сарадња у заједничкој копродукцији ретковачког и жупањског позоришта, приликом које потписује режију представе Пљусак, која је проглашена најбољом аматерском представом на државном 63. Фестивалу хрватских казалишних аматера.
За своја глумачка, редитељска и драматуршка достигнућа награђиван је на многим фестивалима. Године 2020. добитник је Награде Вуковарско-сријемске жупаније за нарочита остварења у подручју културе.
