Сриједа, 26. јул, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова
ПОЗОРИШТЕ „ДРАГОЉУБ МИЛОСАВЉЕВИЋ ГУЛА“ ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ
Љубомир Симовић
„ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ“
Адаптација и режија: Милош Јагодић
/Трајање: 100 минута/
Играју:
Јован Ивковић - Василије Шопаловић
Сузана Станковић - Јелисавета Протић
Милица Стојадиновић - Софија Суботић
Саша Радивојевић - Филип Трнавац
Часлав Чупић - Дробац
Милица Илић - Гина
Срђан Мичић - Благоје Бабић
Маја Матејић - Симка
Никола Бранковић - Милун
Миодраг Лукић - Тома
Јана Мичић - Мајценка
Иван Јовановић - Жандар
Сценографија: Милош Јагодић
Костимограф: Милица Илић
Композитор: Петар Антоновић
Мајстор свјетла: Перица Благојевић
Мајстор тона: Драган Јовановић
Гардеробер/реквизитер: Споменка Благојевић
Израда костима: Марија Николић
Израда сценографије: техничка екипа КПЦ Петровац
О ПРЕДСТАВИ
Петровачко позориште „Драгољуб Милосављевић Гула“ премијерно је извело представу „Путујуће позориште Шопаловић“ по тексту Љубомира Симовића а у режији Милоша Јагодића у јуну месецу 2022. године. У представи играју дванаест глумаца петровачког ансамбла. Сценографију за представу потписује редитељ Милош Јагодић, а костимографију Милица Илић, док је аутор музике у представи Петар Антоновић.
Радња представе смештена је у време Другог светског рата у једном мањем месту поред Ужица, у којем долази путујуће позориште у жељи да ту одигра пар пута свој комад на Тргу. У атмосфери једне паланке и рата, тумачење гостовања позоришта је двојако. Од комичних елемената коју ова драма има у интеракцији ликова комада, до трагичних исхода фрустрације друштва тог времена које позориште схвата као политички ангажовано тело које угражава власт и исмева трагичност и озбиљност ратног тренутка, у којем се све дешава. У најигранијем позоришном тексту на овим просторима, једног од најзначајнијих савремених писаца српске па и регионалне сцене господина Љубомира Симовића, постављају се питања и размишљања о суштини позоришне уметности на најлепши и најсисленији начин. Како и зашто је позориште потребно једном друштву, у чему је разлика између позоришта и стварног живота и шире гледано да ли уметност мора да бира тренутак свог настанка, извођења и бивствовања или је ту суштинска потреба човекова у свим временима или невременима.
О ПОЗОРИШТУ
Први запис о оснивању позоришта у Петровцу на Млави оставио је легенда петровачке позоришне сцене Жика С. Миловановић, наводећи да је Дилетантско позориште под именом „Млава“ основано 1908. године у хотелу „Сарић“, потоњем „Бајлони“, у коме су одигране бројне представе, нарочито у периоду до Другог светског рата. Петровац је имао ту срећу да чаролија позоришта заживи међу његовим суграђанима и да дâ импулс културном животу много раније него у већини вароши Србије тог времена. На иницијативу професора Гимназије Драгољуба Ђурића, који на чело позоришта долази 1927. године, Дилетантско позориште мења име у Аматерско позориште „Млава“ и задржава га до краја Другог светског рата. Рад позоришта, смањеним интезитетом, настављен је и током ратног периода.
Након Другог светског рата петровачко позориште почиње да делује као једна од секција при КУД-у „Абрашевић“, које 1950. мења назив у КУД „Бата Булић“, а убрзо постаје Аматерско позориште чији је председник био судија Драгутин Миливојевић..
Током друге половине осамдесетих година 20. века одигране су три веома успеле представе у режији Жике Савића: „Чудо у Шаргану“ 1986, „Мрешћење шарана“ 1987. и „Клаустрофобична комедија“ 1988. у сали Дома ЈНА и у холу петровачке Гимназије.
Почетком деведесетих година петровачко позориште започиње ангажовање професионалних редитеља, сценографа, костимографа и кореографа, и са том праксом се наставило до данас, захваљујући Културно-просветном центру као кровној установи културе при којој ради петровачко позориште. То је допринело подизању нивоа квалитета предтава и афирмисања петровачког позоришта међу водећа аматерска позоришта у земљи. По начину рада, приступу и веку трајања играња представа које су петровачки глумци радили са професионалним сарадницима, уврстило је позориште „Бата Булић“ у највиђенија аматерска позоришта у земљи.
Такав начин вођења једног позоришта, чувања и неговања позоришне традиције којег аматеризам не спутава, већ доатно мотивише, почиње са позоришним комадима: „Кус петлић“ 1993, „Ближи Небу“ 1994. и „Пуњене тиквице“ 1997, а своју у спех у стваралаштву наставља до данас окупљајући, уз искусне и дугогодишње ентузијасте-глумце петровачког театра, све већи број младих. У сећању публике су свакако остале представе као што су „Лаки комад“ 2003, „Пуковник птица“ 2006, „Ближи небу“ 2012 , „Народни посланик“ 2013, „Ухваћен у мрежу“„Човек са два срца“ 2015, „Немам да платим и нећу да платим“, „Дај ми своју жену“ и друге. Представа која је највише извођена, преко сточетрдесет пута „Како смо волели друга Тита“ 2005. представља и данас понос петровачког позоришта као показатељ квалитета игре. Потом „Балкански шпијун“ 2011, који је игран преко 50 пута, „Ми чекамо бебу“ 2017. преко 35 извођења, „Сумњиво лице“ преко 20 извођења.
На иницијативу и предлог глумаца, техничке екипе и сарадника петровачког позоришта, Управни одбор Културно-просветног центра Петровац на Млави донео је одлуку о промени назива Аматерског позоришта „Бата Булић“ у Позориште „Драгољуб Милосављевић Гула“, у част истакнутог позоришног, филмског и телевизијског глумца југословенске сцене који је родом из Петровца на Млави.
Данас петровачко аматрско позориште „Драгољуб Милосављевић Гула“ броји 15 активних глумаца аматера вечерње сцене, који играју на редовном репертоару 3 представе : „Не очајавајте никад“ Бранислав Нушић у режији Милоша Јагодића, „Позови ме ради прељубе“ Реј Куни и Џон Чепман, у режији Бранислава Недића и „Путујуће позориште Шопаловићи“ Љубомир Симовић, у режији Милоша Јагодића, док преко 30 детета који су завршили Школу глуме Културно-просветног центра Петровац на Млави и играју тренутно 2 дечије представе на репертуару „Вештица на суду “ и „Пепељуга“ у режији драмског ументика глумца Николе Угриновића.
О РЕДИТЕЉУ
Милош Јагодић рођен је у Београду 1972. године. На Одсјеку за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности у Београду дипломирао је 1998. године.
До сада је режирао око 70 представа у професионалним и аматерским позориштима широм земље и око 200 радио-драма, од којих су многобројне учествовале на најзначајнијим домаћим и светским фестивалима.
Добитник је награде „Др Хуго Клајн“ коју додјељује Факултет драмских уметности у Београду.
Од 2000. године је стални редитељ Драмског програма Радио Београда.
Од 2001. да 2012. године био је асистент на катедри за глуму Академије уметности Београд, а од 2009. до 2013. године професор Позоришне режије на истој Академији.
У периоду од 2002. до 2004. године био је умјетнички директор Народног позоришта „Тоша Јовановић“ у Зрењанину.
У позоришту „Драгољуб Милосављевић Гула“ из Петровца на Млави режира у континуитету од 2001. године и сматра га својом матичном позоришном кућом.
