DSC03272.jpg (179 KB)

Петак, 21. јул, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, 20:30 часова

 

Леонид Зорин

„ДРАГИ УМЕТНИЦИ“

Режија: Маја ЂУРЧЕВСКА

 

Играју:

Маја Ђурчевска - Лиза/Вики

Марко Џамбазоски - Перица Драшков - Пере

Даниел Гочевски - Драган Тарабунов

Никола Кузманоски - Ласте Крстевски

Тон и свјетло мајстор: Никола Димевски

 

Трајање представе: 70 минута

 

О ПРЕДСТАВИ

„Драги уметници“ је комедија, уствари кратка шала у једном чину са криминалним завршетком. Аутор је Азербејџанац Леонид Зорин, а написано је 1987. године. У дјелу описује позадински живот једног позоришног ансамбла. Поред љепоте извођења, играња премијерног наступа, сјаја, овација и аплауза, овдје се може видјети и друга, тамнија страна свега тога.

DSC03066.jpg (160 KB)

Направљена је приближна анализа свих ликова који раде у позоришту. Нарцисоидни режисер и све чиме се бави како би опстао један театар. Апсурдно је то што се сам режисер најмање бави умјетношћу од свих осталих. Као да се бори са вјетрењачама јер му тако друштво налаже, принуђен је да увијек балансира између различитих друштвених фронтова.

Вриједни секретар, одана и радна, ревносно завршава све послове, али као што то обично бива - недовољно је поштована и недовољно је признат њени уложени труд.

Драматург, који је потрошио неколико година свога живота како би написао позоришно дјело. И њему је нормално да прихвати све што му је понуђено како би његово дјело било постављено на сцени. Тиме он себи даје велику важност, тј. статус у друштву.

Ту имамо и актера који није баш вриједан, одбија сваку одговорност и сваку улогу, и тиме показује свој став према друштву.

Поред тога представљен је и процес настајања једне представе - од писања сценарија, кастинга, додјеле улога, проби, сва пропратна дешавања, мукотрпна залагања, самоодрицања и посвећености позоришту. Привидно једна савршена позоришна игра, испреплетена љубомором и мржњом, омаловажавањем и свим ниским, мрачним људским осјећањима. И све то у име умјетности, са циљем да се одигра још једна премијера.

Ars longa, vita brevis.

dragi umetnici.png (371 KB)

О ПОЗОРИШТУ

Драмско позориште „Чекори“, са сједиштем у Омладинском културном центру „Димитар Влахов“, Општина Гази Баба, у главном граду Републике Македоније – Скопље, датира још од давне 1974. године и постоји пуних 49 година, усавршава се и надограђује.

Ово позориште, као и свако друго, има трновит и срамежљив пут, али са оптимистичким трагањима за сопствени, препознатљив израз. Још на почетку рада, донесен је одлучан став да се позориште формира, упркос свим бурним периодима, пропраћеним свим оним што буре носе. Овај став и ова авантура траје све до данашњих дана и наставља се као аманет сљедећим генерацијама, младима и свим људима који воле позориште. Јер, смјели кораци су јединствен пут да се гради, ствара, да се буде успјешан и опстаје деценијама!

Важан податак за позориште „Чекори“ - више од 700 учесника прошло је кроз ову школу учења, надограђивања, формирања карактeра... како би постали ЉУДИ. Њих више од 30 наставили су каријере на академијама драмских умјетности и постали афирмисани глумци, редитељи, умјетници... У свом раду, овај театар обухвата све категорије рада са ђецом, омладином и старијим особама, а припрема и радио-представе.

Значајан постулат позоришта је да се постављају ријетке представе домаћих и страних аутора, који су значајни у свјетској позоришној умјетности у свом времену па до данас, као на примјер: Данил Хармс, Иљф и Петров, Волфганг Борхерт, Хајнер Милер, Макс Фриш, Антоан де Сeнт Егзипери, Нина Садур, Шекспир, Достојевски, Горки, Чехов и неизбјежни Ежен Јонеско и Семјуел Бекет.

Посљедњих година, на сцени позоришта постављене су сљедеће представе: „Император и архитект Асирије“, „Маријана и њена околина – Иво Мартинић“, „Мали принц“, „Поетска створења“ Антона Чехова, „Доживљај Томка Палча“, „Згажене петуније“, „Вијенац од ружа“, „Варалице“ Звонимира Бајшића и друге.

А сада нешто о творцу нашег позоришта - Боре Ангелески или Борис Ангелков (25. 2. 1944, Велес – 14. 6. 2009, Скопље), био је оснивач или идејни отац позоришта “Чекори”, а касније и управник овог театра. Био је оснивач и управник Омладинског драмског студија „Велес“. Свој живот посветио је умјетности, био је глумац, режисер, преводилац, костимограф, сценограф, позоришни педагог, икона драмског  аматеризма у Републици Македонији и бившој Југославији - комплетна позоришна личност. Боре Ангелески је пионир алтернативног позоришта у Републици Македонији, експерименталиста, иноватор и револуционар у позоришним корацима. Почетак његовог рада датира јос од 1959. године, на сцени Народног позоришта у Велесу, у представи “Господар свога тела”. У току свог животног вијека, играо је у 37 представа 32 различита писца, поставио 89 представа, аутор је 30 превода драмских дјела, 32 сценарија, 34 костимографије и тако даље. Сав свој рад крунисао је бројним наградама. Kао врхунац славе, на савезном фестивалу у Требињу осваја Златну маску за најбоље редитељско остварење за представу "Сви који падају" Самјуела Бекета (Златном маском - за најбољу женску улогу награђена је и млада глумица Елизабета Глишић).

Представа „Драги уметници“ Леонида Зорева, у режији Маје Ђурчевске, на овогодишњем, јубиларном, 60. Драмском аматерском фестивалу у Kочанима (Сјеверна Македонија) освојила је три награде - награда за главну мушку улогу припала је Данијелу Гочевском, за лик Драгана Тарабунова, Никола Kузмановски добио је награду за споредну мушку улогу - за лик Ласте, а награда за споредну женску улогу, за улогу Лизе и Вики, припала је Тамари Стојановској.

 

О РЕДИТЕЉУ

Маја Ђурчевска је умјетнички директор, редитељ и глумица у аматерском театру „Чекори“.

Учествује у цјелокупном процесу реализације свих представа.

Ради на костимографији, сценографији, техничкој подршци (свјетло и тон мајстор) и обучава нове чланове.

Већ осам година ради у овом театру као глумица и игра у представама: „Симфонија певања“ Данила Хармса, „Џона и Џоа“ Аготе Кристоф, „Драма о Мирјани и овима око ње“ Ивора Мартиника, „Згњечене петуније“ Тенеси Вилијамса и многим другим.

Као редитељ, три године режира представе за све генерације: „Мали принц” Антоана де Сент Егзиперија, „Поетска бића“ Чехова, „Ружа и венац“ Џона Прислија, „Згњечене петуније“ Тенеси Вилијамса, „Гласови“ Љубомира Морева, „Преваранти“ Звонимира Бајшика и друге.

Своји рад је крунисала наградама на Драмском аматерском фестивалу у Кочанима - за најбољу мушку главну улогу, најбољу епизодну мушку улогу и најбољу епизодну женску улогу - за представу „Драги уметници“, коју је режирала.

Цијело образовање у овој бранши стекла је у Театру „Чекори“, слиједећи рад и систем учења оснивача овог театра Боре Ангеловског, познатог драмског аматерског глумца и редитеља, чувеног у цијелој бившој Југославији.