IMG_20210620_201812.jpg (151 KB)

ВЕЧЕРАС ИГРА

Четвртак, 29. jул, Kултурни центар, 20:30 часова

ПОМОРАНЏИНА КОРА

Маја Пелевић

Режија: Бранислава Стефановић

 

Игрajу

Она – Јулијана Павићевић

Он – Андреј Јовановић / Лазар Милошевић

Драгана Радојичић

Зорица Крунић

Слађана Радивојевић

Ивана Вељовић

Мина Здравковић

Тијана Матић

Иван Симоновић

Пoмoћник рeжиje: Душaн Joвић

Дизajн звукa: Лaзaр Mилoшeвић

Избор музике: Брaнислaвa Стeфaнoвић

Сценa: Василије Петровић

Костим: Јелена Јовић

Свијетло: Далибор Радовић

Инспицијент: Драган Јовић

Топ: Милорад Марковић

Плакат: Вaсилиje Пeтрoвић

Фото: Јелена Јовић

Шминка: Јелена Вукчевић

Изрaдa дeкoрa:

Душaн Joвић

Ивaн Симoнoвић

Дaлибoр Рaдoвић

Mилoш Mилoшeвић

Драган Јовић

 

Пoсeбну зaхвaлнoст нaшeг пoзoриштa зaслужили су:

Дaницa Mилунoвић Лeмaн

„Злaтнa мoтичицa“ – Дejaн Maтић

Дрaганa Брaшић

Мима Фазглагић

Спaсoje Срeдaнoвић

Бранка и Томислав Хрубења

screen-10.33.23[29.07.2021].jpeg (133 KB)

О РЕДИТЕЉУ

Брaнислaвa Стeфaнoвић

Рeдитeљкa [пoзoриштe, видeo, aудиo, TВ] Брaнислaвa Стeфaнoвић, рeдoвнa je прoфeсoркa [рaдиo рeжиje и рeжиje звукa] нa Кaтeдри зa пoзoришну и рaдиo рeжиjу Фaкултeтa дрaмских умјeтнoсти, Унивeрзитeтa Умeтнoсти у Бeoгрaду. Oснoвaлa сoбу 64, Лaбoрaтoриjу зa дoживљaj звукa ФДУ. Пoкрeнулa [2004] студeнтску нaгрaду Рaдиo-Бeoгрaдa зa крeaтивни дoпринoс рaдиo-рeжиjи кoja oд 2008. нoси нaзив ’Нeдa Дeпoлo’.

Aкциoнистичкo пoзoриштe [Бeoгрaд, Бoрoс, Tутин, Стoкхoлм, Кулa, Tрстeник, Tршић...] aлтeрнaтивнo пoзoриштe [БРAMС, ’Куглa глумиштe’ из Зaгрeбa, БИTEФ] уз двaдeсeтaк прoфeсиoнaлних рeжиja у институциoнaлним тeaтримa [Зрeњaнин, Крушeвaц, Зajeчaр, Бeoгрaдскo дрaмскo, Нaрoднo пoзoриштe, Maлo пoзoриштe 'Душкo Рaдoвић', Heartefact Fond....Бeoгрaд] дoвoди и дo интeрдисциплинaрнe aкциje 'ГAЛOШA', Бoгрaд 2014.

Aутoркa и/или рeдитeљкa 50 рaдиo дрaмa, вишe TВ сeриja [TВ Бeoгрaд], TВ филмa ’My voice’ и истoимeнe рaдиoницe звукa рeaлизoвaнe у сaрaдњи ФДУ-a и Днeвнe бoлницe Институтa зa мeнтaлнo здрaвљe у Бeoгрaду. Aутoр звучнe инстaлaциje Црнa кутиja [Свeтски дaн пoeзиje, Културни цeнтaр Бeoгрaд 2008.], пoкрeтнe Гaлeриje звукa Стaклeнa кутиja [17. мeђунaрoднa трибинa кoмпoзитoрa Србиje]; рaдиoницa звукa My voice, нa фeстивaлу aутoрскoг филмa ‘L’Europe autour de l’Europe’ [Пaриз oд 2008. дo 2014.], Resonate festival, MIXER, 53. Oктoбaрски сaлoн, G12HUB - Звук #Лeкциja 01, Maрибoр - Eврoпскa прeстoницa културe, ‘Шклoвски’ Хaртeфaкт фoнд [2018.] Прaшкo квaдриjeнaлe 2019...

О ПОЗОРИШТУ

ТРСТЕНИЧКО ПОЗОРИШТЕ  постоји у различитим видовима од 30 их година прошлога вијека…

Током година, статус и назив, а и облик организовања позоришта и позоришног живота у Трстенику, претрпио је многе промјене. Развијао се и мијењао у складу са различитим друштвеним околностима, али и као посљедица мањег или већег ангажовања његових посленика. Оно што је константа и због чега је позориште, мијењајући се и развијајући, опстало и дочекало оволике године, је непрекинуто осјећање традиције и припадности свом граду – Трстенику.

… Ученици  Занатске школе и Грађанске школе у Трстенику  основали су Трстеничко ђачко позориште „Напредак” (сачувана је фотографија из 1922. године), колико је познато, двадесетак младих глумаца и рецитатора су наступали на прославама школске славе Светог Саве и на приредбама за прикупљање добровољних прилога за сиромашне породице које су приказиване за вријеме зимског распуста и за време празника. Позориште ради и за вријеме II свјетског рата (листови „Ново време“ и „Обнова“ из 1942. и 1943. године) - организоване позоришне представе имале су и улогу да прикупе материјалну помоћ за ратне заробљенике или за сиромашне и избјелице на територији среза трстеничког. Нешто интензивнији рад почиње после Другог свјетског рата. Стварају се КУД-ови и у њима драмске секције. Развија се веома жива активност али је у условима изградње порушене домовине остало мало писаних података јер за њих нису могла да се нађу материјална средства.

Позориште обнавља рад 1978. године (у оквиру Драмске секције КУД-а "7. јули") представом СУМЊИВО ЛИЦЕ, Бранислава Нушића, у режији Николе Петровића Ширије. Године 1979. секција се прикључује Радничком универзитету под именом "Драмски студио Дома културе". Осамдесетих година Позориште мења назив у Аматерско позориште, крајем деведесетих у Трстеничко позориште. Године 2010., Позориште и званично улази у састав Центра за културу Народног универзитета Трстеник, када се оснива и Уметнички савет Позоришта, којим председава професорка режије Бранислава Стефановић (ФДУ Београд). Након највећих успјеха позоришта на сценама широм земље, 2014. године формира се и Сцена младих Трстеничког позоришта, a 2017. успоставља се и Дјечија сцена Трстеничког позоришта.

У периоду од 1978. године до данашњих дана игран је велики број домаћих и страних класика, као и представе модерног сензибилитета, oд којих су најзначајније: ПРОТУВЕ ПИЈУ ЧАЈ  (Драгослав Михајловић,  режија Бранислава Стефановић) - Такмичење Драмских ансамбала региона у Кули 1987. (глумачка награда), ПРОФЕСИОНАЛАЦ, ТУЖНА КОМЕДИЈА ПО ЛУКИ  (Душан Ковачевић, режијa Фуад Табучић) - 51. РФАПС-у у Кули 2009. (награда за мушку улогу), ЖЕНСКИ РАЗГОВОРИ (Душко Радовић, режија Бранислава Стефановић) најнаграђиванија представа нашег позоришта - ПРОТЕСТНИ 54. РФАПС-у 2012. у Кули (похвала за сценску бравуру, награде за женску епизодну улогу и костимографију, као и прво место и златна плакета), 55. ФЕСТИВАЛ ФЕСТИВАЛА У ТРЕБИЊУ 2012. (награда за најмлађег глумца, Златна маска за епизодну женску улогу, награда целокупном ансамблу позоришта за радост глумачке игре) и ПОМОРАНЏИНА КОРА (Маја Пелевић, режија Бранислава Стефановић), 62 РФАПС 2021. (похвала за сценску бравуру и сребрна плакета).

Све представе нашег позоришта су режирала професионална редитељска и глумачка имена (професор ФДУ-Београд Бранислава Стефановић, професор Предраг Динуловић, Момир Брадић, Слободан Ћустић, професор Божидар Димитријевић, Александар Берчек, Милија Вуковић, Александар Волић...), као и професионални сарадници из других области сценских и музичких уметности. Током свих ових година кроз Позориште је прошло неколико стотина младих људи на различитим задацима. Највећи број је успешно завршио факултете, шесторо их је завршило Факултет драмских уметности (петоро на одсеку глуме, један на одсјеку за дизајн звука и један на режији), при чему су и данас остали вјерна публика и сарадници нашег Позоришта.

Ансамбл се учвршћује током задњих 15-ак година када се гостује и размјењују представе са професионалним Позориштима, освајају највећа Позоришна признања (преко сто педесет). Готово да и не постоји фестивал са кога није донијета награда, било да је награђена представа или неко од глумаца.

Оно што свакако издваја нашу позоришну активност и на шта смо посебно поносни је и организовање Међународног фестивала дјечијег драмског стваралаштва „Моравски цветић“ од 2018. године у копродукцији са Драмским атељеом КУД–а „Вук Караџић“ из Грабовца, учешће на „Данима српске културе“ у Темишвару 2014. године са представом „Небеске шајкаче“ (текст и режија Милош Милошевић), учешће наших глумаца на централној републичкој Светосавској академији „Теби и нама на част“ у Народном позоришту у Београду 2014. године, играња у филмовима и серијама домаће и стране продукције…

За своје активности Позориште и глумци појединачно су више пута награђивани Октобарском наградом града Трстеника за изузетан допринос у области културе (2002., 2003., 2007., 2015. и 2018.), а Савет Фестивала драмских аматера Расинског округа, 2006. године доделио је Плакету захвалности позоришту и појединцима и тиме их истакао за пример суграђанима за прегалачке године рада на ширењу и очувању аматерске уметности и стваралачки допринос позоришном животу Расинског округа.         

… Као велика и добра домаћинска породица. Управо захваљујући том породичном односу и опстаје свих ових година.