Требињац Марко Симовић, вјечити спортиста и некадашњи одличан фудбалер, који сваким атомом свог бића живи здраве навике, покренуо је однедавно YouTube канал са тренинзима за физичко и ментално здравље. Овај инспиративан млади човјек, веома зрелих и аргументима поткријепљених увјерења, прави је примјер како, свједочећи успонима и падовима, ако имамо вјеру, можемо остварити све чему стремимо.

Снимање једног од видеа за YouTube, иза камере Горан Бодирога, Марков пријатељ и подршка .jpg (138 KB)

Одрастајући са лоптом, није само радио на себи као фудбалеру, већ много више на подизању властите свијести, учењу о значају здравих стилова живота, како на физичком, тако и на психичком пољу. Сва своја чула максимално је усмјеравао да нова сазнања, од оних који од њега више знају, упија са радошћу и шири их. Чак и онда када је доживио повреду на терену, од које се опорављао скоро годину дана, није престао да вјерује да све што му се догађа има своју сврху.

Са фудбалом је почео од осме године и ту остао до своје 24. Кроз пут којим је прошао сретао је многе спортисте, тренере, играче, стицао пријатеље и нове вјештине. Прошавши клубове – „Леотар“, „Славију“, „АИК“ Штокхолм у којем је боравио на проби једно вријеме, „Телеоптик“, „Смедерево“, „Орашје“, „ИФК Лулеа“, „Текстилац“, завршивши Академију фудбалског клуба „Сарајево“, играјући Премијер лигу БиХ већ као средњошколац и Прву лигу Србије, овом спорту био је посвећен максимално. Иако перспективан млади играч, фудбал данас не игра. Има 25 година и живи све оно за шта га је, и неслутећи, овај спорт одавно припремио.

Марко Симовић.jpg (178 KB)

„Посљедњих годину дана каријере одузимало ми је енергију да будем у срединама гдје се рад не цијени, гдје је постало свеједно како тренираш, како играш, јесмо ли побиједили или не. Није ми се допадала атмосфера, нека препуштеност меланхолији и нисам више хтио да будем дио тога. У свијету фудбала, преко менаџера, тренера и пријатеља, тежио сам да дођем до вишег нивоа јер ме мање, у том тренутку више није задовољавало, самим тим ни испуњавало. Кад се повриједите, кад немате човјека да вас заштити, то вас врати на сами почетак и онда се опет подижете из блата. То тражи много енергије и времена, а у свијету фудбала не важе иста „правила“ када имате 18 година и када имате 24. Покушао сам својим радом да дођем на ниво квалитетног фудбала и био сам на добром путу, али управо у том периоду је наступила корона и пореметила ток. Због пандемије ми је пропао уговор за Њемачку и тада сам знао да је вријеме да ставим тачку на фудбал. Родитељи и брат су се на прву забринули, знајући колико ми фудбал значи, али када сам им објаснио, схватили су и подржали моје жеље и амбиције. Одлучио сам да почнем да радим нешто квалитетно, а опет у домену спорта, онога што највише волим, што ја и јесам“, отвара своју задивљујућу причу Марко.

Водећи се кроз живот тезом „Радити предано и одговорно или уопште не радити“, како би од себе дао максимум, достигао највиши ниво и слиједио, како каже, једине здраве законе за све сфере живота у било којој професији, храбро се суочио са собом и изабрао. Ту одлуку, прича нам, донио је након годину дана размишљања о свему. Оно што посебно надахњује је његова свијест и обећање које је одржао самом себи!

„Остао сам досљедан својој одлуци, или квалитетно или никако! Вратио сам се у свој родни град, наставио да тренирам ради себе јер то је мој начин живота, да сам у тренингу. И тијело и ум ми то траже и у томе се осјећам најбоље!“

А када пратимо тај добар осјећај и емоцију која нас води, тада знамо да смо на исправном путу. Управо свој унутрашњи глас Марко је послушао, а онда су се ствари посложиле, како то обично и бива, саме од себе.

„Поред пријатеља, почели су ми се јављати и познаници који су жељели да тренирају са мном, да им помогнем да се активирају. Иако нисам тренер, знају да сам у томе 100 посто и сами су ме потражили. И овдје се водим истом тезом, дати све од себе и бити одговоран! Пошто радим као конобар, а желим свакоме да се посветим максимално, онако како заслужују да добију тренинг, одлучио сам се да почнем да снимам оно што радим. Нудим свима који желе цијели пакет у једном, са различитим вјежбама, од рекретаиваца до људи који желе озбиљно да се активирају. То ми је циљ, да свако ко хоће, једним кликом на мој канал, одабере вјежбе које му одговарају“, рече нам са сјајем у очима, не скривајући радост позива у који се отиснуо сасвим спонтано.

Његов концепт тренинга одвија се напољу, у природи, на различитим локацијама по Требињу. Ријеч је о тренинзима који се могу радити било гдје, чак и у кући, без потребе одласка у теретану за све оне који то не воле. Потребан је само мотив да се крене, а притом свако ко жели, у пола сата добија бесплатне савјете и прилику да вјежба колико, гдје и како хоће.  

„То су тренинзи које сам радио годинама, које и сада радим, за цијело тијело. Повећавају снагу, издржљивост, мобилност, флексибилност, све што побољшава здравље и физичко и ментално. Могу се радити без икакве опреме. Мени су донијели добро, провјерени су и помогли су момцима који их раде. Оно што ми је такође важно је да знам да стојим иза цијеле приче коју пласирам јер доносим људима моје искуство и цјелокупно знање. Кад сам се упустио у то хтио сам да уз квалитетан тренинг буде квалитетан и цијели снимак коју људи гледају, да је лијепа локација, квалитетна музика у складу са ритмом тренинга, да се људи усуде 20 до 30 минута дневно да вјежбају рекреативно. Свако може наћи за себе колико и шта му одговара“.

Маркови тренинзи конципирани су тако да људи виде да могу да вјежбају било гдје. Нема изговора, потребна је само жеља. А овај Требињац ту жељу свакодневно испуњава на свом YouTube каналу, једноставно названим по његовом имену, Марко Симовић.

Усхићено нам прича да на папиру има записано 1.000 тренинга и исто толико идеја како да ову причу заврти што боље и квалитетније. Почео је постепено, са првим кораком – љубављу и зато знамо да овако креиран, и сваки наредни може бити само бољи.

„Имам пријатеља Горана Бодирогу, који воли фотографију и који ми све снима. Оба уживамо, свако у својој професији. Сваки тренинг припремим кући, одредим локацију и музику и кад се нас двојица ускладимо онда радимо. Материјал носим код господина Андреја Ћурчића, монтажера РТРС –а, који уради монтажу професионално. Имам мали тим који води рачуна о свему“, са осмијехом и неком драгошћу рече нам овај спортиста.

И чини нам се да управо његов ентузијазам привлачи људе са све више иновативних идеја, од којих је једну добио недавно, да путем видео снимака тренинга, ради и промоцију спортског туризма Требиња.

„Чар свега овога је баш у том доприносу разних људи, због којих се развија једна лијепа прича. Видеа сам почео да избацујем прије мјесец дана, већ су примијећена и непрекидно добијам сугестије од многих шта бих све могао да учиним да замисао унаприједим. Тренутно ми је примарно да све буде квалитетно и зато завршавам сертификацију за персоналног тренера у Загребу, код Марина Башића, тренера свјетског нивоа, који са задовољством дијели своја знања. Код њега учим и оспособљавам се, он ми је ментор и води ме кроз едукацију“.

Оно што фасцинира је Маркова посвећеност, колико себи, још више и другима. Зарада од YouTubе – а није му примарни циљ, већ да своја знања и таленат дијели, пружајући тако свима прилику да раде на себи. Платформа коју је покренуо преко YouTubе – а његов је допринос овом свијету, а професионалан и квалитетан начин рада, проткан љубављу, задивљујућа је страна цијеле замисли.

До сада је на свој канал избацио седам тренинга, а у припреми има још њих неколико. Вјешто усклађује посао конобара и спорт, презентујући нам на лијеп начин здраве стилове живота на једном мјесту. Најважније, дарује нам властита искуства без имало задршке.  

Зато, претплатимо се на YouTubе канал Марко Симовић и подржимо његову инспирацију. Прилично је једноставно. Узвратимо му тим гестом на оно што он нама несебично поклања!

 

БОГАТА ФУДБАЛСКА КАРИЈЕРА

marko simovic klubovi.jpg (247 KB)

Познаваоцима фудбала име Требињца Марка Симовића надалеко је познато. Од Требиња, преко Сарајева, Смедерева, Београда до Штокхолма. Након завидне и изузетне фудбалске каријере, овај исконски спортиста и сада живи изреку: „У здравом тијелу здрав дух“! Са 15 година играо је у омладинској репрезентацији БиХ, са 17 у Премијер лиги БиХ као саставни члан „Славије“, а затим имао завидну каријеру у партизановој омладинској селекцији, у Првој лиги Србије у тиму „Телеоптик“, са непуне 22 године. Када се прикључио ФК „Леотар“ имао је 15 година и словио за једног од перспективнијих у Омладинској школи. Кроз фудбалску каријеру сарађивао је са многим талентима из БиХ и шире, али и великим фудбалским именима, Небојшом Новаковићем, помоћним тренером ФК „АИК“ из Штокхолма и Сашом Илићем, у том тренутку капитеном београдског ФК „Партизан“.

СТРПЉЕЊЕ КАО ПУТОКАЗ ДО ОДГОВОРА

„Повреда, лом ноге, десила ми се на припремном тренингу у „Телеоптику“ пред утакмицу. Услиједила је операција и дуг опоравак. Фудбал нисам могао да играм седам мјесеци. Имао сам срећу да сам кроз каријеру, а потом и кроз опоравак радио са озбиљним тренерима и физиотерапеутима. Пролазећи фудбалски пут, стално сам желио да сазнам разне ствари и срећом, наилазио на људе жељне да ми преносе знање, посебно господин Александар Томић, кондициони тренер у првом тиму „Партизана“.  Непрекидно сам радио на себи. Био сам одличан ђак, а желио фудбал. Између те двије, мени важне ствари, изабрао сам фудбал и посветио му се 300 посто! Све сам томе подредио, читао о тренинзима, о вјежбама и захваљујући свему томе од повреде сам се опоравио толико да сам чак био више спремнији него прије ње. Жеља за учењем ми је помогла и да психички лакше пребродим повреду. Са ове дистанце, мислим да сам највише научио тада. Схватио сам да се све догодило ван моје моћи, да постоји неки смисао у томе, иако га нисам знао у том периоду. Изградио сам стрпљење и добио одговоре због чега се све десило. На крају сам добио много више него што сам тада изгубио. Нисам разочаран, напротив тај живот од 16 до 24 године у фудбалу довео је до многих пријатељстава, психичке и физичке снаге и бенефита којих сам данас свјестан и на којима сам захвалан!“