„Коријен овог проблема је заиста дубок и захтјева подробну анализу, али оно што је на нама као креаторима васпитне, образовне и политике запошљавања јесте да врло брзо нађемо успјешан модел регрутовања новог кадра, уз додатак обавезних практичних (формалних и неформалних) обука за практичан рад у туризму. Сама кампања уписа у школе овог усмјерења мора бити окренута ка основцима завршног разреда и њиховим родитељима, на начин да туризам и угоститељство више немају стигму слабо плаћених и непожељних занимања, већ напротив – да сектор услуга генерално тражи све више кадра и да је кроз њега могуће остварити „име и презиме“ у каријери у туризму. Ако ово успјешно проведемо у блиској будућности, или још боље, створимо амбијент за останак постојећих радника - онда нећемо угрозити перспективе туризма у Требињу.“
Бојан Вучуревић
Начелник Одјељења за туризам, заштиту животне средине и предузетништво Града Требиња Бојан Вучуревић за Глас говори о очекивањима овдашње туристичке привреде, недостатку радне снаге у овом сектору и важности за туристичке перспективе града да се што прије нађе одговор на овај проблем, те уопште о пословном амбијенту у Требињу и напорима које Градска управа улаже да обезбиједи повољније услове за привређивање и развој предузетништва...
- У окружењу са великим очекивањима иду у сусрет туристичкој сезони. Претпостављам да и наша туристичка привреда има довољно разлога да дијели исти оптимизам?
- Сигурно да је тако. Након, условно речено, стагнације у годинама пандемије, дошло је до експанзионог раста туристичког промета у нашем граду. Пратећи тај тренд раста слично очекујемо и ове сезоне, мада више не можемо говорити о сезони и вансезони - Требиње развојем конгресних, спортских и осталих капацитета и садржаја који их прате полако губи ту сезоналност и идемо ка циљу да будемо ако не „365“ дестинација оно да бар 8-9 мјесеци имамо готово пуну упосленост смјештајних и угоститељских капацитета.
Да смо на добром путу да то и остваримо видимо по извјештају Туристичке организације гдје за првих четири мјесеца ове године имамо 35% раста у односу на исти период прошле године, подсјетићу - рекордне у броју долазака и ноћења туриста у Требињу.
- Дефицит радне снаге и за наш угоститељско-туристички сектор постаје све озбиљнији изазов. Колике су заиста размјере овог проблема и у којој мјери све то може да угрози очекиване бенефите од туристичког промета? Или још горе, дугорочно пореметити развојне перспективе града у овом сектору привређивања?
- То је заиста основни и горући проблем, и не само Требиња - које је, хтјели ми то признати или не, још увијек у „повоју“ када говоримо о туризму - већ и проблем етаблираних туристичких дестинација какви су рецимо Дубровник или Херцег Нови. И они се заиста тешко сналазе за потребну радну снагу те је због великог обима посла/туристичког промета тај проблем још израженији.
Требиње доживљава завидне резултате у овој грани привреде али они нису праћени продукцијом квалитетног и оперативног кадра за рад у туризму као ни промоцијом туризма као пожељне бранше за запошљавање.
Коријен овог проблема је заиста дубок и захтјева подробну анализу, али оно што је на нама као креаторима васпитне, образовне и политике запошљавања јесте да врло брзо нађемо успјешан модел регрутовања новог кадра, уз додатак обавезних практичних (формалних и неформалних) обука за практичан рад у туризму. Сама кампања уписа у школе овог усмјерења мора бити окренута ка основцима завршног разреда и њиховим родитељима, на начин да туризам и угоститељство више немају стигму слабо плаћених и непожељних занимања, већ напротив – да сектор услуга генерално тражи све више кадра и да је кроз њега могуће остварити „име и презиме“ у каријери у туризму. Ако ово успјешно проведемо у блиској будућности, или још боље, створимо амбијент за останак постојећих радника - онда нећемо угрозити перспективе туризма у Требињу.
- Многи ће рећи да су послодавци сами криви за овакву ситуацију јер су пропустили шансу да бољим условима задрже повјерење и наклоност радника. Угоститељи ће, с друге стране, вјероватно тврдити да нису (нити ће икада бити) у прилици да понуде плату какве се нуде у развијеним туристичким дестинацијама нашег најближег окружења - јер ни своју услугу не могу ни приближно наплатити. Истина је увијек негдје између. Да ли је и овдје такав случај?
- Послодавци дефинитивно нису били припремљени на овако масован одлазак радне снаге и сносе дио кривице за то. С друге стране, они који су имали фер и коректан однос према запосленима, уз коректне услове рада, успјели су да задрже своје најбоље раднике.
Преокрет у односу послодавац-запослени се десио у моменту када је Хрватска, због идентичног проблема у свом дворишту, допустила либералније запошљавање радника из БиХ, што је произвело ланчану реакцију - раднике из Хрватске који су отишли на сличне или исте послове на Запад замијенили су радници из БиХ. Да ли је до преокрета дошло касно, не бих да судим, али извјесно је да сви ми који живимо за туризам и од њега имамо проблем са кадром.
У предсезони ове године за трећину увећан туристички промет у односу на рекордну прошлу
Просто, радници су добили могућност за остваривање већег прихода од оног који имају у свом граду. То је и природно, првенствено због статуса који Дубровачка ривијера има у свијету туризма, што привлачи туристе изразито велике платежне моћи па су и цијене услуга на приморју сразмјерно веће него код нас, а тиме и дио који тамошњи послодавци издвавају за ангажовање потребне радне снаге.
Кључни бенефит који наши суграђани остварују радом у Дубровнику је и тај што свој ни мало лако зарађен новац троше у Требињу. Да то није случај, њихов стандард би био исти ако не и лошији у односу на живот у Требињу - и то је непобитна чињеница.
- Из Градске управе најавили су и подршку туристичкој привреди како би се кудикамо ублажиле посљедице ове кризе на тржишту рада. Шта им конкретно намјеравате понудити?
- Градска управа је препознала овај проблем и финансијском и нефинансијском подршком покушава наћи рјешење.
У текућем буџету планирано је готово 300.000 КМ за подршку привреди и предузетништву, углавном кроз јавне позиве за самозапошљавање и запошљавање код послодаваца. Критеријуми ових позива биће прилагођени управо сектору туризма и могућностима за подршку овој грани привреде.
Јасно је да хотели, ресторани, кафићи, занатлије опстају и расту из године у годину те смо става да наша подршка треба да буде усмјерена ка рјешењу проблема са кадром. Кроз анкету коју ћемо провести међу њима идентификоваћемо критична мјеста у пословању и понудити обуке сертификованих кућа. Такође, радиће се и на обучавању тзв. средњег нивоа хотелског менаџмента који би касније био спреман да пружи интерне обуке новом кадру.
- Утисак је да квалификованих радника недостаје и у многим другим дјелатностима? Некад су се људи жалили да нема посла, данас се све чешће чује – да нема радника. Потврђују ли ово и ваше информације са терена - и гдје се понајвише осјећа тај дефицит?
- То је апсолутно тачно. Дефицит квалификоване радне снаге осјети се највише у оним гранама привреде које су у експанзији, грађевински сектор и сектор услуга који за себе веже заиста много пратећих бранши (припрема и послуживање хране и пића, друмски саобраћај – возачи, разне врсте заната, итд.).
- Невоље послодаваца због одласка радне снаге, када на њих гледамо из нешто ведрије перспективе, за многе ће значити (и већ значе) - изгледније шансе за запослење. Други ће у њима препознати прилику да се, након година транзицијских мука, ствари коначно помјере напријед у погледу вредновања рада и радничкој борби за више достојанства. С друге стране, чини се да овакве околности тешко могу ићи на руку напорима да средину учинимо пожељнијом за привређивање. (Посебно, када су у питању инвестиције у веће капацитете, који подразумијевају ангажман радне снаге већег обима.) Какво је ваше размишљање на ову тему?
- Не бих се сложио са тим. Мислим да Требиње нуди више праваца развоја, гдје потенцијални инвеститори морају, што и чине, узети у обзир понуду радне снаге овдје и у складу с тим и планирати своју инвестицију.
Гледано шире, Херцеговина као регија можда и нуди довољно људских ресурса али да ли је поента централизовати регију у Требиње и тиме угрозити опстанак осталих општина Херцеговине?
- Како бисте оцијенили уопште пословни амбијент у Требињу? Ако бисте били у прилици да инвеститору који се интересује препоручите пословање у нашој средини - који би то за вас били кључни аргументи?
- Потенцијалним инвеститорима Град Требиње омогућује многобројне погодности попут: регистрације пословног субјекта у року 24 часа; попуста на трошкове ренте у висини од 99%, попуста од 25% на трошкове уређења градског грађевинског земљишта, као и могућност отплате за куповину земљишта за градњу производних погона на рок од 5 година.
Уз то Република Српска односно БиХ имају и даље најнижу пореску стопу у региону, као и стопу пореза на добит од 10%.
Радује и све израженији предузетнички дух, поготово код младих, све је више оригиналних бизнис идеја које желимо да подржимо.
- Колико градска управа својим мјерама успијева да обезбиједи повољније услове за привређивање и подстакне развој предузетништва? На какве програме подршке из градског буџета предузетници могу да рачунају ове године?
- Досадашња пракса је показала да програм самозапошљавања у протекле четири године даје добре резултате и да преко 80% предузетника опстаје у послу и запошљава нове раднике. Помоћ и подршку имају и од Развојне агенције Града Требиња, прије свега у сагледавању своје пословне идеје те у писању и разради бизнис плана. Град је у два наврата финансијски подржао ова лица и по истеку двогодишњег уговора о субвенцији јер је та фаза можда била и пресудна за њихов опстанак и развој на тржишту.
Као што смо рекли, Град је ове године издвојио 187.000 КМ подршке самозапошљавању, а када томе додамо и два међународна пројекта са додатних 150.000 КМ за ове намјене може се рећи да је ово рекордно издвајање у ове сврхе до сада.
- Вјерујете ли да формирање слободне зоне може значајније промијенити привредну слику града? Кад уопште можемо очекивати прве ефекте? Тим прије што је за овај пројекат, да би заживио у пуном капацитету, потребно вријеме. За почетак, да се изгради и инфраструктурно опреми.
- Управо тако, налазимо се у почетној фази. Савјет министара је донио одлуку о проглашењу прве слободне зоне у Републици Српској и то управо у нашем граду. Пројектом је у првој фази пословања предвиђено да она обухвата 10 хектара, уз опцију ширења на цијелих 100 хектара земљишта које је 1:1 градско.
Тренутно се ради на чишћењу и припреми терена за довођење основне инфраструктуре. Биће основано предузеће за управљање зоном која ће бити затворена за тзв. „прљаве индустрије“ и предузећа која имају намјеру пословати у њој морају бити извозно оријентисана.
Oснивање и успостава слободне зоне значиће нове инвестиције, нова радна мјеста и повећан обим спољно-трговинске размјене.
Добре праксе смо имали прилике да упознамо кроз студијску посјету најуспјешнијој зони у Србији – слободној зони Суботица, која запошљава 6.000 радника и остварује годишњи промет око 800 милиона евра.
BFC сертификат - потврда квалитетног рада локалне самоуправе на стварању позитивне слике о Требињу у очима потенцијелних инвеститора
- Градска управа, са високом стопом успјешности, прошла је ресерификацију БФЦ стандарда. За неупућене, о каквој је сертификацији ријеч и колико она може допринијети да локална заједница постане видљивија и пожељнија за инвеститоре?
- Након четири године од стицања овог престижног сертификата, успјешно смо прошли кроз процес утврђивања достигнутих критерија који претпостављају да јединица локалне самоуправе представља повољно пословно окружење, односно да испуњава опште и посебне критеријуме за сигурно инвестирање ослобођено непотребног губитка времена за започињање пословне дјелатности. Посједовање овог сертификата је потврда квалитетног рада на стварању позитивне слике о Требињу у очима потенцијелних инвеститора.
BFC сертификат унапређује рад администрације, развија механизме који су од користи инвеститорима, приватном сектору, али и грађанству. Сам програм омогућава укључивање привреде у развојне процесе града и градске управе око унапређења привредног амбијента, кроз дјеловање Привредног савјета. Кроз имплементацију BFC стандарда инвеститорима се нуди сигурна инвестициона локација за улагање, партнерски однос са локалном управом, пословни успјех и даљњи развој компаније, конкурентност, бенефиције и додатне пословне предности.
