„Не у квантитативном смислу, јер такав резон може бити контрапродуктиван за дестинацију у одређеном тренутку, већ кроз процјену и самопроцјену у погледу онога што Требиње нуди својим посјетиоцима, у смислу садржаја, општег утиска, вриједности за новац који неко потроши да нас посјети. Сви причамо о бројевима, а слабије о утисцима гостију, њиховом доживљају Требиња...“
Уобичајне слике са требињских улица овога љета (Фото: П. Муцовић)
Крај туристичке сезоне обично је вријеме када треба да се подвуку и неке црте и сагледа - гдје смо у овој причи.
Са оном статистичком ћемо најлакше. У Требињу је већ дуго тренд да је свака наредна година – историјска и рекордна. Прошле смо „пребацили“ и оних 200 хиљада регистрованих ноћења, бројку која је недуго прије тога била само тешко достижан циљ. Судећи према евидицији Туристичке организације града, и ове ћемо године помјерити ту љествицу навише и остварити, како барем за сада ствари стоје, нови најбољи резултат од када се овдје мјери туристички промет.
Постоје, опет, и неки упитници које није лако квантификовати. Рецимо, колики су заиста ефекти од туризма, директни и оне мање видљиви, јесмо ли се и колико снашли да искористимо овај растући промет или како изаћи на крај са мањком радне снаге и задржити растући тренд у новим околностима...
Како се на ове теме размишља у ресорним службама Градске управе, питали смо Бојана Вучуревића, начелника Одјељења за туризам, заштиту животне средине и предузетништво...
- Можемо ли бити задовољни сезоном? Ако ћемо о сезони судити према евидицији Туристичке организацији, све су прилике да ће и ова година по броју ноћења премашити претходну која је била рекордна.
- Гледано из угла градске управе, свакако да можемо бити задовољни, али само тренутно и то на начин да резултате који јесу завидни требамо схватити као обавезу да сваке године будемо још бољи. Не у квантитативном смислу, јер такав резон може бити контрапродуктиван за дестинацију у одређеном тренутку, већ кроз процјену и самопроцјену у погледу онога што Требиње нуди својим посјетиоцима, у смислу садржаја, општег утиска, вриједности за новац који неко потроши да нас посјети.
Сви причамо о бројевима, а слабије о утисцима гостију, њиховом доживљају Требиња. Сигурност дестинације често заборављамо, а управо је то сегмент туризма који ствара добар осјећај код туристе. Без тог фундамента нема туризма јер једино сигурна дестинација привлачи нове госте и ствара добар утисак.
На крају ове теме поменућу и статистику из које се доста тога „чита“.
Наиме, у прошлој години остварено је 201.076 регистрованих ноћења, што је за 11,5% више него у години прије. Ова ноћења су остварили гости из 89 земаља - што је сјајно, практично „пола свијета“ је видјело једно ипак мало Требиње, колико год ми за себе мислили да смо велики и важни у туристичком смислу. Свакако, највише ноћења (71.000) остварили су гости из Србије, слиједе домаћи гости (65.000), Турска (26.000), земље региона, итд.
Ових резултата не би било да Град и његове установе и предузећа не раде константно на стварању и побољшавању (туристичке) инфраструктуре, нових туристичких садржаја као што су нове бициклистичке стазе, видиковац на путу према Страчу, освјетљење мостова, организација нових манифестација (Wine Fine фестивал), а све је праћено добром промоцијом, како оном директном кроз посјету сајмовима тако и интернет кампањама.
Бојан Вучуревић
- Град креира политике које могу допринијети развоју ове гране привређивања, улаже напоре да Требиње буде чистије и комунално уређеније, настоји да унаприједи и садржаје друштвеног живота како би боравак гостима учинио интересантнијим. Али конкретни финансијски ефекти од туризма у првом реду ипак зависе и почивају на приватној иницијативи. Да ли је у том смислу можемо рећи да је туристички промет у довољној мјери искоришћен?
- Потпуно се слажем са вама, финансијске ефекте туристичког напретка града прије свега осјећају привредни субјекти који се директно баве туризмом, и то тако треба и мора да буде. Прије свега зато што приватни сектор улаже значајна властита средства у свој бизнис и очекује да му се та средства и врате. Обичан посматрач тог процеса види само крајњи резултат - зараду као мјеру успјеха, али одбија да сагледа сву енергију и одрицање оних који од туризма живе.
С друге стране, стоји градска управа и Туристичка организација са свим осталим важним факторима који су ту да град (п)остане атрактиван за долазак туриста, да буде чист, сигуран, спреман да прихвати све те госте у инфраструктурном смислу. Ту страну медаље наши поједини суграђани мало и потцјењују, па иако је то наш посао и плаћени смо за њега - вјерујте да се често иде и преко граница могућности како би Требиње изгледало и било онакво какво сви желимо. Све ово би требало да донесе и директне финансијске ефекте Граду и то кроз већи број (регистрованих) долазака и ноћења, наплату боравишне таксе, паркинга те у блиској будућности и нове изворе прихода.
______________________
НАСТАВЉА СЕ ТРЕНД РАСТА ТУРИСТИЧКОГ ПРОМЕТА
У Tребињу је у претходних осам мјесеци регистровано 157.000 ноћења, што обећава да би и ова година требало да буде историјска и рекордна, кажу у Tуристичкој организацији града Требиња.
Према њиховој евиденцији, од маја до септембра забиљежено је 100.000 ноћења, а само у августу 27.000, за 4.000 више него прошле године.
„Немамо дилему да ће ова година бити још једна историјска рекордна од када се биљежи туристички промет у Tребињу, ако правимо компарацију са 2023. годином која је била рекордна, а у којој је забиљежено 201.000 ноћења", каже портпарол Tуристичке организације града Требиња Никола Кокић.
Кад је ријеч о туристима који долазе у Tребиње, Кокић је навео да су то доминантно гости из региона, при чему туристи из Србије чине 45 одсто учешћа у туристичком промету.
"Tу су и туристи из БиХ, Црне Горе, Хрватске, Tурске, Грчке, а појавила су се нова тржишта као што су Холандија, Кина, Шпанија, Сјеверна Македонија. Изузетно смо задовољни љетњом туристичком сезоном", рекао је Кокић.
Он је додао да је акценат Градске управе, Tуристичке организације, али и свих из туристичке привреде да се обогаћује туристичка понуда.
"Ове године је доминантан видиковац изнад Tребиња који је додатно обогатио понуду нашег града. Мостови у центру су декоративно освијетљени, што је свакако допринијело новој димензији града", рекао је Кокић.
Он је напоменуо да се град труди да сваке године и у јавној и приватној иницијативи понуди нешто ново за туристе, како би Tребиње и даље остало занимљива туристичка дестинација свима који долазе у најјужнији град Српске.
______________________
- Не можемо се отети утиску да из сезоне у сезону значајно расте број приватних апартмана за смјештај туриста. Некад се чини да се сваки слободан квадрат овдје настоји оспособити за ту намјену и ставити у промет. Постоји ли нека евиденција (или барем процјена) колико је данас у Требињу таквих апартмана. И колико је уопште овај дио привређивања у туризму код нас регулисан?
- Одјељење за туризам води евиденцију категорисаних објеката за смјештај (собе, куће за одмор, апартмани) и таквих објеката је у овом тренутку 210.
Увидом у расположивост објеката тог типа за смјештај на различитим онлајн платформама долазимо до податка да је тај број троструко већи у шпицу сезоне. До овог броја регистрованих објеката (210 у односу на 60 у 2022. години) дошло се синхронизованим радом Министарства трговине и туризма, Инспектората Републике Српске, тржишне инспекције, локалне управе и Туристичке организације у последњих 18 мјесеци. Нагласио бих и да је овај процес пратила и медијска кампања те да овај резултат није постигнут репресивним мјерама већ едукацијом и подстицањем власника на улазак у законом регулисану област пословања.
Морам да истакнем и квалитет приватног смјештаја у Требињу који је на завидном нивоу, што утврђује Комисија за категоризацију, али и да изразим наду да ћемо значајан број и даље нерегистрованих објеката овог типа, који директно утичу на пословање хотела и мотела чинећи им нелојалну конкуренцију по сваком основу, успјети увести у легалне токове пословања.
Нова туристичка атракција - стаклени видиковац изнад Требиња
- Утисак је да је тренутно највећи проблем у угоститељско-туристичком сектору недостатак радне снаге, а што се непосредно одржава и на квалитет и цијену услуга. Како да Требиње у таквим околностима задржи растући тренд у туризму?
- Ова тема више није само везана за сектор туризма већ постаје опште мјесто, надилази локалну проблематику и постаје глобални проблем.
Тржиште радне снаге ће, убијеђен сам, бити и код нас допуњено иностраним радницима али ће се усљед различитих друштвених и геополитичких догађаја у будућности ипак окренути домаћем раднику. Да бисмо били спремни на то, ученици морају имати квалитетно образовање и вјеру у добар одабир занимања. То се постиже непрекидном едукацијом, ширењем видика и усвајањем добрих пракси, те кроз промоцију ових звања као перспективних и добро плаћених, али само ако сте професионалац о том послу.
Требиње треба и мора да прати трендове у туризму, не да би их копирало већ да би издефинисали своју позицију на том тржишту што ће изискивати константно прилагођавање тражњи. У том смислу и кадрови морају бити флексибилни, тако да - ако сте добар рецепционер, то не значи да не бисте могли бити сутра и сјајан менаџер ресторана или хотела. Дакле, радити на себи и прилагодити се условима тржишта рада.
- Иако је у Требињу туризам препознат као стратешка грана привређивања, у извјештајима о финансијском пословању привреде града угоститељско-туристички сектор доприноси врло скромним процентима. Има и оних који су склони рећи да им туризам није донио ништа сем раста цијена и скупљег живота.
- Истина је да у том извјештају стоји да свега 1% укупно евидентираних прихода у нашем граду долази из сектора угоститељства. Главни разлог томе је избјегавање евидентирања промета од стране пословних субјеката, што би новим Законом о фискализацији требала постати ружна прошлост.
Треба рећи и то да нпр. трговина биљежи 13% од укупних прихода на чему треба да „захвали“ туризму, јер је очигледно да су туристи ти који су заслужни за овај податак.
Мислим и да је скок цијена у секторима угоститељства и трговине изазван низом фактора и да туристичка експанзија којој свједочимо није пресудно утицала на такав тренд.
Ипак, у циљу ублажавања „посљедица“ туризма надлежно одјељење ће за буџет 2025. године планирати да покрене пројекат локалног карактера под називом „Требињска“. Наиме, ради се о додјели РФИД персонализованих картица за грађане Требиња, које ће имаоцу доносити одређен ниво попуста у пословним субјектима који ће пројекту приступати на добровољној основи и самостално одредити ниво попуста на робе и услуге које нуди.
Нова фестивалска манифестација у Требињу - први Wine Fine окупио бројне произвођаче вина из региона
- Гдје све постоје ти други, условно речено „скривени“ бенефити, који нису тако лако мјерљиви и обично пролазе „испод радара“ када се привредна слика једне средине жели уоквирити неким методолошким обрасцима?
- Туризам сам по себи није грана привреде од које Требиње треба и може зависити, али сматрам да уз природне и друге благодети којима обилујемо као регија, он може бити генератор развоја других дјелатности.
Ту прије свега мислим на производњу и прераду хране и пића, туризам утиче и на развој предузетништва са акцентом на занатске и услужне дјелатности (фризери, салони љепоте, превозници, израда сувенира, итд.)
Туристички раст који смо јако добро комуницирали регионално довео је до тога да је град дошао на добар глас као повољно мјесто за улагање, посао, живот уопште. То је довело до експанзије станоградње, а она посљедично до раста буџетских прихода, те потражње за свим врстама заната везаних за грађевину па су већином локалне фирме имале корист од овог тренда који је и даље присутан. Требиње расте и развија се и полако идемо ка остварењу нашег заједничког циља: да град Требиње до 2030. године постане најпожељнији мањи град на западном Балкану.
