Осванула јутрос Херцеговина сва у сунцу и ведрини, баш ко из какве старе приче кад зора замирише на пелин и драчу. У Требињу се жива у термометру попела на читава 23 степена, па се народу већ привалила она блага, љетна оморина. Ваздух притиснуо на 59 процената, а са сјевероистока пири вјетар тек онолико да лист на шипурку помакне — једва два метра у секунди, таман да расхлади чело каквом старини који јутрос пије кафу испод платана.
По осталом кршу и камењару јутро освануло како гдје, зависно ко се ближе сунцу попео. Горе на Леотару измјерили деветнаест степени, у Берковићима осамнаест, док се у Билећи народ будио на седамнаест. У Невесињу и горе на горском Чемерну једнако прохладно — петнаест, а у Гацку, гдје и љети ваља јакна за леђима, измјерено најсвјежијих тринаест степени.
Одахнули су напокон и наши горски стражари и ватрогасци јер су се онај гар, дим и љути пожари што су данима морили херцеговачку гору коначно смирили и утихнули. Али не лези враже — сунце и даље пече крш, па из служби поручују да опасност од “црвеног птића” и даље вреба иза сваког грма и да ваља чувати сваку искру.
Него, вели ова наша врла метеоролошка прогноза да би нам ускоро и небо могло притећи у помоћ. Кажу, наредних дана могла би се одозго навући каква наоблака, па да из облака кане и која кап кише — тек толико да спере пепео, окваси спржену драчу и напоји ову нашу жедну земљу.
