БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ (1948, Београд) - драматург, филмолог, историчар филма и редитељ, професор анализе филма, оснивач и главни уредник филмског часописа "Филмограф". Члан Европске филмске академије (ЕФА, Берлин). Дипломирао је драматургију на ФДУ са највишом оцјеном, а специјализовао се на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу и Центру за мир и развој Универзитета мира Уједињених нација у Београду. Предавао је на домаћим, америчким и кинеским универзитетима. Гостујући је професор на Ђилин институту за филмску анимацију, Чангчун, НР Кина. Предсједник је АСИФА Србијe и члан Извршног одбора ове свјетске организације за анимирани филм, као и предсједник огранка ФИПРЕСЦИ (Међународна организација филмске критике) за Србију. Филмски критичар и колумниста дневног листа "Вечерње новости" и недељника "Печат".
Филмологијом антрополошко-структуралистичког усмјерења бави се више од четири деценије. Објавио је више од сто студија о филму у земљи и иностранству и шест књига и монографија. Носилац награда "Златно перо за најбољу филмску критику" Института за филм (у дневном листу "Политика Експрес") и "Златно перо за најбољу књигу о филму" истог Института (за књигу "Читање светла"), Награде УФУС-а за филмологију (за студију "Између Диониса и Сизифа"), високог међународног признања "Достојевски" (за књигу "Српска авангарда и филм") и других награда, међу којима и "Златног беочуга" за трајни допринос култури Београда и Вукове награде за трајни допринос култури Србије.
Био је управник Музеја Југословенске кинотеке, уредник програмског блока у Радио телевизији Србије и уредник филмског програма ТВ Политика. Члан је Предсједништва Академије филмске уметности и науке Србије и предсједник њеног Одбора за филмологију и историју филма. Као оснивач и директор Српског филмолошког центра, руководи пројектом "Историја српског филма".
Зечевићева драмска дјела извођена су на професионалним сценама Београда и Србије. Као драмски писац, награђен Нушићевом наградом Удружења драмских писаца Србије (за дјело "Пивара") и наградом „Јоаким Вујић“ за најбољи драмски текст (за драму "1918"). Члан Предсједништва Удружења драмских писаца Србије.
Као филмски и телевизијски сценариста и редитељ, остварио преко сто документарних и играних филмских пројеката. Награђен Годишњом наградом Радио-телевизије Србије као коаутор најуспешнијег пројекта сезоне (документарна тв серија "Југославија у рату 1941-1945", 40 епизода) и Специјалном наградом жирија филмског фестивала "Златни витез" у Москви као аутор дугометражног документарног филма "Истина о 27. марту". Члан Предсједништва Удружења филмских уметника Србије и потпредсједник Координационог одбора уметничких удружења Србије.
РАДЕНКА ШЕВА, глумица
Рођена је 18. 2. 1964. у Бањалуци. Образовање: Одсјек за драмску умјетност - глума, Факултет за хуманистичке науке Мостар. Страни језици: енглески, њемачки и француски.
Раденка Шева је своје прве глумачке кораке направила у студентском позоришту ЦЕДУБАЛ, гдје је врло брзо скренула пажњу на свој изразити таленат. Након тога је услиједио ангажман у Народном позоришту у којем је непрекидно од 1981. до данас, гдје је остварила близу 40 улога (Настасја, служавка, Злочин и казна, режија Душан Петровић (2019); Мара, Наши дани, режија Жељко Стјепановић (2018); Вукица, Гарсоњера, режија Александар Пејаковић (2014); Љубинка, Жиранти, режија Жељко Стјепановић и Александар Пејаковић (2013); Удовица, Укроћена горопад, режија Владан Ђурковић (2012); Зорка, Одумирање међеда, режија Александар Пејаковић (2011); Марија Антоновна, Ревизор, режија Југ Радивојевић (2011); Марија, Дивље месо, режија Лари Запија (2008); Дадиља, Ромео и Јулија, режија Душан Петровић (2007); Русот и Госпођа Канизи, Мадам Сан Жен, режија Милица Краљ (2007); Господарица Ћирићева, Је ли било кнежеве вечере?, режија Кокан Младеновић (2006)...) Остварила је и низ запажених улога у представама Позоришта Приједор и Которског културног центра „Никола Ђурковић“.
Широка је лепеза њеног глумачког израза што доказују улоге у којима се једнако успјешно остварила, како у комедијама тако и у трагедијама. Посебно посједује истанчан осјећај за комику коју остварује кроз апсолутну природност у игри, као и вербалну комику која даје посебан печат у чувеној радио емисији Зврк.
ТВ СЕРИЈЕ: Владанка, Кости, режија С. Хајдуковић, БОСОНОГА/РТС (2020); Милка, Добро јутро комшија (три сезоне), режија М. Марјановић, БН ТВ, РТВ Приједор; Анђелија Берић, То топло љето, режија М. Караџић, ММ Production/ РТРС/ ТВ ПИНК (2008); Драгиња, Жене, људи и остали, режија С. Шуљагић, НТВ БЛ (2001).
ФИЛМОВИ:Неке друге приче (сегменти Србије), режија М. Џиџева и Ивона Јука, SEE Film, Studio Maj, 4 Film (2010); Данилова жена, Турнеја, режија Г. Марковић, ТЕСТАМЕНТ ФИЛМ/БАЛКАН ФИЛМ (2008).
РАДИО-ЕМИСИЈЕ: Зврк
ТВ ФИЛМОВИ: Милка, Добро јутро комшија (7 ТВ филмова), режија М. Марјановић и П. Шпадић, БН ТВ/РТВ Приједор; Црвени костим, режија П. Шпадић, РТВ Приједор (2011)
НАГРАДЕ: Награда за најбољу глумицу Фестивала за улогу Љубинке у представи Жиранти, XV Театар фест Добој (2013)
СПАСОЈЕ Ж. МИЛОВАНОВИЋ, драматург и позоришни критичар
Рођен је 1971. у Kрушевцу. Дипломирао је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, где је стекао и звање магистра наука о драмским умјетностима из области театрологије, одбранивши тезу О драмском стваралаштву др Војислава М. Јовановића Марамбоа. Након одслушаних докторских студија на Факултету драмских уметности, одобрена му је докторска дисертација на тему Време у српској драми на почетку 20. века, 1900–1914.
Тренутно је запослен на мјесту директора Народног позоришта у Нишу и предаје предмет Театрологија на Академији уметности, Алфа Универзитета у Београду.
Од 2009. до 2013. године радио је у Kрушевачком позоришту као драматург. Од 2013. до 2015. радио на мјесту директора драме Народног позоришта у Београду. Од 2015. до 2017. сарађивао је са позориштима у Едмонтону, Kанади: Workshop west playwright thetare, Citadel Theatar, Drama group Edmonton, Serbo-Canadian Cultural Society of Edmonton.
Био је селектор за Фестивал професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”; Фестивал дечијег позоришног стваралаштва „Мајске игре” и Фестивал аматерских позоришта Србије (2003 – 2007). Оснивач и редитељ Независне позоришне групе „Театар, збор!” (2001 – 2006).
Сценариста за више музичких и забавних емисија на Радио-телевизији Србије, Телевизији „Пинк” и Радио-телевизији Kрушевац, главни и одговорни уредник Телевизије „Плус” у Kрушевцу.
Позоришни и друштвени критичар у бројним часописима и недељницима у Србији, сарађивао и са часописима у Сјеверној Македонији, Босни и Херцеговини и Kанади.
Стални је позоришни критичар Трећег програма Радио Београда. Члан је Међународног удружења позоришних критичара и театролога, предсједништва Удружења драмских писаца Србије и Удружења књижевника Србије. Уредник је едиције „Нови век српске драме” издавачке куће „Арте” из Београда. Овлашћени је судски вештак за драмску умјетност Министарства правде Републике Србије, као једини у држави Србији.
Kао главни и одговорни уредник програма – стручни сарадник Kултурно-просветне заједници града Kрушевца, од 1999. до 2009. организовао је и реализовао преко шест стотина акција и манифестација градског, окружног и републичког значаја. Један је од аутора и оснивача акција и манифестација: Фестивал школског театра града Kрушевца, Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа, Саборовање у Лазаревом граду и Светосавска недеља.
На предлог Theatre of Alberta (Едмонтон, Kанада) добитник је почасног Ambassador Theatre of Alberta. Добитник је националног признања „Златна значка Kултурно-просветне заједнице Србије” за изузетан допринос култури Србије.
Аутор је збирки поезије Сенка љубави и песме понеке, Земља чуда или Немој и четврти пут, Петре и То сам хтео да кажем (све у издању издавачке куће „Арте”). Поезија му је преведена на енглески, холандски, шведски, немачки, шпански, македонски, руски, бугарски и словеначки језик.
Добитник је награде „Поет” 2010. године за збирку Сенка љубави и песме понеке.
ВОДИТЕЉ РАЗГОВОРА О ФЕСТИВАЛСКИМ ПРЕДСТАВАМА
ЖЕЉКО ХУБАЧ, драмски писац
Рођен је у Тузли, 1967. године, а одрастао у Зеници и Лесковцу. Kао инжењер електротехнике и апсолвент београдског Природно-математичког факултета, уписао је Факултет драмских уметности у Београду, гдје је дипломирао 1996. на одсјеку Драматургија.
Његови драмски комади су до сада 45 пута премијерно изведени у професионалним позориштима у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш, Лесковац, Шабац, Ужице, Kрушевац, Зрењанин, Kикинда, Kосовска Митровица, Зајечар, Врање, Лазаревац), у Бугарској (Пловдив, Видин и Kрџали), Хрватској (Загреб), Босни и Херцеговини (Зеница), Јапану (Токио) Руској Федерацији (Новоросијск) и репризирани више од 1000 пута.
Представе рађене по његовим драмама биле су у селекцији више од 40 домаћих и иностраних позоришних фестивала и освојиле су више од 50 награда. Представе рађене по његовим адаптацијама такође су учествовале и освајале награде на значајним фестивалима, међу којима су Град-театар Будва, Сплитско лето, Фестивал камерног театра „Ристо Шишков“ у Струмици, Фестивал црногорског театра, Интернационални театарски фестивал у Пекингу и др.
За драмске текстове Жељко Хубач је награђиван 10 пута у земљи и иностранству (Награда за најбољи драмски текст на Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 1994, Награда „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије 1996. и 1998, Награда за најбољи текст на Фестивалу луткарских позоришта Србије 2002, Награда за најбољи комедиографски текст на Данима комедије 2004, Награда за најбољи савремени драмски текст на Сусретима позоришта/казалишта БиХ 2010 и др.) Добитник је Награде Народног позоришта у Београду за уметнички и радни допринос 2010. и Октобарске нааграде града Лесковца 2016. године.
Драме су му превођене на енглески, немачки, руски, бугарски, пољски и јапански језик. У издању KИЗ Алтере и Шабачког позоришта објавио је књигу драма "Бизарно" 2012. године.
Kао драматург је радио у значајним театрима у Србији и региону. Професионално се бави и позоришном режијом.
Аутор је већег броја реализованих телевизијских емисија, три игране серије, једне ТВ драме и једног дугометражног играног филма.
Писао је позоришну критику за дневни лист „Данас“. Објављивао је театролошке есеје у домаћим и иностраним часописима. Члан је српских секција ИАТЦ-а (Међународног удружења позоришних критичара и театролога) и ИТИ-а (Међународног театарског института). Дугогодишњи је новинар и колумниста, оснивач је "Позоришних новина" чији је главни уредник био од 2008. до 2018. године. Члан је НУНС-а.
Био је уредник издања Музеја позоришне уметности Србије и позоришног часописа „Театрон“, оснивач и Главни уредник Издавачке делатности Народног позоришта у Београду и драматург Српског народног позоришта у Новом Саду. Од 2014. до 2018. био је вршилац дужности директора Драме Народног позоришта у Београду. Тренутно ради као драматург у Народном позоришту у Београду.
ВОДИТЕЉ МАСТЕР КЛАСА ЗА МЛАДЕ ПРОДУЦЕНТЕ И РЕДИТЕЉЕ У АМАТЕРСКИМ ПОЗОРИШТИМА
Милован Здравковић (20. фебруар 1948) је доктор драмских умјетности, живи и ради у Београду. Дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, на катедри за Организацију сценских и културно уметничких делатности. На овом факултету магистрирао и докторирао. Био запослен у Центру Пинки - Земун, као уредник културно забавних програма, афирмишућу се као изузетан организатор. У Земуну је радио као дугогодишњи организатор културних манифестација, као што су: фестивал Лето на Гардошу и манифестацијама Гардошу с љубављу. У Народном позоришту у Београду ангажован је од 1994. године, на пословима менаџмента, маркетинга и продукције.
Од 1999. године професор ја на предмету Позоришна продукција на Академији уметности у Београду. Аутор три скрипте из области Позоришна продукција. Од 2011. године ангажован је на Факултету за инжењерски менаџмент у Београду као професор на предметима Основи менаџмента креативних индустрија и Организација културно-сценских догађаја. Аутор је скрипте за ове предмете. Од 2014. године ангажован је на Институту за уметничку игру у Београду као професор на предметима Историја сценских уметности и Продукција културно-сценских догађаја. Аутор је скрипти за ове предмете.
Био је гостујући професор на Академији Делусо из Милана (одсек у Београду) на предмету Савремени менаџмент и маркетинг. У оквиру менаџмента Међународног позоришног фестивала монодраме и пантомиме у Земуну, водио област међународне сарадње. Од 2011. године је селектор овог фестивала. Члан је менаџмента позоришног фестивала Театар фест у Раковици (Београд). Од 2014. је предсједник Умјетничког савјета, а од 2015. је умјетнички директор позоришног фестивала Фестивал победника. Од 2016. је умјетнички директор Театра Карт Бланш. Члан Умјетничког савјета међународног позоришног фестивала Фестивал фестивала у Требињу. Био је дугогодишњи учесник, а једно вријеме и селектор једног од програма престижног Единбуршког фринџ фестивала. Био је потпредсједник Савеза драмских уметника Србије, као и члан Координационог тела Уметничких удружења Србије.
Као позоришни продуцент, био је укључен у реализацију више позоришних пројеката, фестивала и турнеја у Србији, бившој Југославији, Европи и Аустралији. Сарадник је више домаћих и страних позоришних фестивала. Оснивач је позоришне трупе Балкан нови покрет која је од оснивања 1999. реализовала десетак позоришних пројекта који се са изузетним успјехом играју широм земље, као и на међународним фестивалима (преко 20 фестивала).
Аутор је „Речника основних позоришних појмова“ у издању Народне књиге, Београд 2006, и у издању Народног позоришта у Београду и КИЗ Алтера, који је доживио два издања, Београд 2007. Објављивао је фељтон у дневном листу Политика, у 12 наставака под насловом Позоришни живот Земуна у XIX веку, Београд 2009. Аутор је књиге „Позоришни живот Земуна у XIX веку“ у издању Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну, Београд 2010. Исто тако је аутор је „Позоришног речника“ у издању Завода за уџбенике, Београд 2013. Објавио је фељтон у дневном листу Политика, под насловом Позоришни живот Срба у анегдотама, Београд 2014.
Стални је сарадник позоришних новина Лудус, часописа Драма, часописа Сцена, Позоришних новина и Зборника радова Факултета драмских уметности, у којима објављује аналитичке чланке из области истраживања позоришног менаџмента, маркетинга и продукције. Стални је учесник домаћих и страних стручних скупова из области театрологије и менаџмента у култури. Члан је међународних позоришних асоцијација EON, ITEM и CID.
Књига „Речник основних позоришних појмова“ у издању Народног позоришта и Народне књиге, проглашена за Издавачки подухват године 2006. Добитник је награде Златни беочуг коју додјељује Културно - просветна заједница Београд за трајни допринос у култури града. Добитник је Плакете Академије уметности у Београду за допринос у раду и развоју ове установе.
