ЕГОН САВИН, редитељ (предсједник)
Рођен 2. 9. 1955. године у Сарајеву, у породици оперских пјевача. Режију завршио у класи проф. Дејана Мијача 1979. године на ФДУ у Београду. Још као студент треће године ангажован као студент-демонстратор, а по дипломирању запослен као асистент на Катедри за режију Факултета драмских уметности.
Оснивач је Катедре за режију на Факултету драмских умјетности на Цетињу.
Режирао око стотину представа у свим најзначајнијим позориштима бивше Југославије, као и у Будимпешти и Трсту.
Представе Егона Савина игране су на многим позоришним фестивалима и гостовањима широм свијета. Добитник је свих значајнијих награда и признања за режију.
Редовни је професор на Катедри за Позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду и члан Националног савета за културу Републике Србије.
Награде: /најзначајније/
- награда за режију "Јурислав Коренић", МЕСС, Сарајево, 1979.
- „Златни ловор вијенац“ за режију, МЕСС, Сарајево, 1980.
- „Три златне звијезде“, награда за режију, МЕСС, Сарајев, 1981.
- награда за режију на Сусрету војвођанских позоришта, 1987.
- „Стеријина награда“ за режију, Стеријино позорје,Нови Сад, 1989.
- награда за режију на Позоришним сусретима, Младеновац, 1992.
- „Стеријина награда“ за режију, Стеријино позорје, Нови Сад, 1992.
- награда "Бојан Ступица" за најбољу режију за сезону 1992/1993.
- награда за режију статуета „Слобода“, Младеновац, 1993.
- „Стеријина награда“ за режију, Стеријино позорје, Нови Сад, 1993.
- Златна медаља "Јован Ђорђевић", СНП, Нови Сад, 1997.
- „Стеријина награда“ за режију, Стеријино позорје, Нови Сад, 1977.
- "Адралион" за драматизацију на Југословенском позоришном фестивалу, Ужице 1999.
- „Стеријина награда“ за адаптацију, Стеријино позорје, Нови Сад, 2000.
- „Велика награда Црногорског народног позоришта“ за режију, Подгорица, 2000.
- „Велика награда Гран при“ на Бијеналу сценског дизајна, Београд, 2004.
- награда Југословенског драмског позоришта за режију, Београд, 2004.
- "Адралион" за режију на Југословенском позоришном фестивалу, Ужице 2004.
- награда "Бојан Ступица“ за најбољу режију за сезону 2003/2004.
- награда "Ћуран" за режију, фестивал Дани комедије, Јагодина, 2005.
- Априлска награда Града Београда, 2005.
- „Стеријина награда“ за адаптацију, Стеријино позопрје, Нови Сад, 2005.
- Статуета "Јоаким Вујић" за допринос позоришној умјетности, Крагујевац, 2005.
- награда за режију на Сусрету војвођанских позоришта, 2006.
- награда "Ћуран" на Данима комедије, Јагодина, 2006.
- „Стеријина награда“ за изузетне заслуге у позоришној умјетности, Нови Сад, 2006.
- награда за режију "Вршачка јесен", 2007.
- награда “Бојан Ступица” за најбољу режију за сезону 2008/2009.
- награда за режију на Сусретима војвођанских позоришта 2008.
- награда "Ћуран" за режију на Данима комедије, Јагодина, 2008.
- награда "Јоаким" за режију, Јоакимфест, Крагујевац, 2008.
- награда за најбољу режију на Међународном фестивалу малих сцена, Ријека, 2008.
- награда "Далибор Форетић" за режију на Међународном фестивалу малих сцена, Ријека, 2008.
- „Стеријина награда“ за режију, Нови Сад, 2008.
- награда "Јоаким" за режију, Јоакимфест, Крагујевац, 2009.
- награда "Јоаким" за сценографију, Јоакимфест, Крагујевац 2009.
- Нушићева награда за режију, фестивал Нушићеви дани, Смедерево, 2010.
- Велика плакета Народног позоришта за режију, Народно позориште, Београд
- Нушићева награда за животно дјело, Смедерево, 2011.
- награда за режију, Театарфест, Бања Лука, 2012.
- награда за режију, Театарфест, Бања Лука, 2013.
- награда "Адралион" за најбољу режију, Југословенски позоришни фестивал, Ужице, 2014.
- награда Београдског драмског позоришта за најбољу режију, 2015.
- награда "Јоаким" за режију на Интерфесту, Крагујевац, 2015.
- награда “Адралион” за режију, Позоришни фестивал Ужице, 2019.
- награда Југословенског драмског позоришта 2020.
- “Карађорђева звезда” за допринос српској култури 2021.
- награда “Дејан Мијач” за редитељски опус 2022.
ЉУБО БОЖОВИЋ, драмски умјетник (члан)
Рођен 10. 10. 1956. године, у Пречанима - Трново. Основну школу завршио у Храсници, а средњу Економску школу у Сарајеву. Стекао диплому сценског умјетника на Катедри за општу књижевност и сценске умјетности при Филозофском факултету у Сарајеву 1980. године.
Од 1981. до 1992. године био члан ансамбла Народног позоришта у Зеници и у том периоду одиграо преко педесет улога, сарађујући са многим познатим и признатим редитељима бивше Југославије.
Од 1992. до 1994. године радио на Српској Радио Телевизији - СРТ (садашњој - РТРС) као уредник драмског програма. У периоду од 1994. до 1998. године запошљава се у Републичку установу за културу “СРНА ФЕСТ“, као уредник за позоришну дјелатност Републике Српске.
Године 1999. заснива стални радни однос у звању доцента на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, на предмету Глума. Звање ванредног професора стиче 2004. године на истој Академији, као и звање редовног професора 2010. године, гдје и данас ради. Као хонорарни професор, од 2012. године ради на Катедри за театрологију при Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, на предметима Глума, Сценски покрет и Сценски говор.
Један је од оснивача, а уједно и стални селектор, најстаријег позоришног фестивала у Републици Српској – „Фестивал малих сцена и монодраме“, који је основан 1995. године. Руководио је „Сарајевском српском сценом“ на Палама, од 1994. до 1998. године.
Међу његовим најзначајнијим представама у којима је играо, издвајају се: монодрама „И Бог је побјег'о из Сарајева“ (1995. године, награда за најбољу монодраму на „Фестивалу малих сцена и монодраме“ – преко 300 извођења), те представе „Покојник у Народној скупштини“ (1996. године, учешће на Стеријиним играма у Новом Саду), „Два лопова у свјетском рату“ (награда на Фестивалу „Кочићева српска сцена“ у Приједору), „Балкан-Питсбург“ (2000. године, награда „Угљеша Којадиновић“ за допринос позоришној умјетности Републике Српске у Приједору), монодрама „Вук Стефановић Караџић“ (2001. године, награда за најбољу монодраму на „Фестивалу малих сцена и монодраме“), те представа „Чорба од канаринца“ (2008. године, побједник истог Фестивала).
Основао и водио драмске студије при културним центрима на Палама и Источном Новом Сарајеву, оснивач је Студентског позоришта на Палама. Учествовао као члан жирија, у више наврата, на међународним позоришним фестивалима („Театар фест“ Добој, „Театар фест“ Бања Лука, „Фестивал Славија“ Београд, „Фестивал фестивала“ Требиње).
Године 2008. добитник је Плакете општине Источно Ново Сарајево за допринос у развоју и афирмисању културно-умјетничког стваралаштва.
Године 2019. добитник је Плакете Универзитета у Источном Сарајеву поводом обиљежавања 25 година рада Универзитета те Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за дугогодишњи допринос развијању културних дјелатности – за несебичан, предан и дугогодишњи рад.
БОЖИДАР ЗЕЧЕВИЋ, драматург и редитељ (члан)
Рођен 1948 године у Београду - драматург, филмолог, историчар филма и редитељ, професор анализе филма, оснивач и главни уредник филмског часописа "Филмограф". Члан Европске филмске академије (ЕФА, Берлин).
Дипломирао је драматургију на ФДУ са највишом оцјеном, а специјализовао се на Универзитету Јужне Калифорније у Лос Анђелесу и Центру за мир и развој Универзитета мира Уједињених нација у Београду. Предавао је на домаћим, америчким и кинеским универзитетима. Гостујући је професор на Ђилин институту за филмску анимацију, Чангчун, НР Кина. Предсједник је АСИФА Србијe и члан Извршног одбора ове свјетске организације за анимирани филм, као и предсједник Националне секције ФИПРЕСЦИ (Међународна организација филмске критике) за Србију. Филмски критичар и колумниста дневног листа "Вечерње новости" и недељника "Печат".
Филмологијом антрополошко-структуралистичког усмјерења бави се више од четири деценије. Објавио је више од сто студија о филму у земљи и иностранству и шест књига и монографија. Носилац награда "Златно перо за најбољу филмску критику" Института за филм (у дневном листу "Политика Експрес") и "Златно перо за најбољу књигу о филму" истог Института (за књигу "Читање светла"), Награде УФУС-а за филмологију (за студију "Између Диониса и Сизифа"), Високог међународног признања "Достојевски" (за књигу "Српска авангарда и филм") и других награда, међу којима и "Златног беочуга" за трајни допринос култури Београда и Вукове награде за трајни допринос култури Србије, Награде за животно дело Удружења филмских уметника Србије и Признања за врхунски допринос култури Владе Србије (Национално признање).
"Водећи српски теоретичар филма. У потпуности влада свим дисциплинама науке о филму, антрополог који ту науку познаје на највишем нивоу, упућен у историју, психоанализу, лингвистику, структурализам, семиологију и књижевност" пише у "Енциклопедији српског филма" Томислав Гаврић.
Био је управник Музеја Југословенске кинотеке, уредник програмског блока у Радио телевизији Србије и уредник филмског програма ТВ Политика. Члан је предсједништва Академије филмске уметности и науке Србије и предсједник њеног Одбора за филмологију и историју филма. Као оснивач и директор Српског филмолошког центра, руководи пројектом "Историја српског филма".
Зечевићева драмска дјела извођена су и награђивана на професионалсним сценама Београда и Србије. Као драмски писац, награђен Нушићевом наградом Удружења драмских писаца Србије (за дело "Пивара") и Наградом Јоаким Вујић за најбољи драмски текст (за драму "1918"). Члан Предсједништва Удружења драмских писаца Србије (библиографија драма за позориште и радио у књизи др Петра Волка "Писци националног театра").
Као филмски и телевизијски сценариста и редитељ, остварио преко сто документарних и играних филмских пројеката. Награђен Годишњом наградом Радио-телевизије Србије као коаутор најуспешнијег пројекта сезоне (документарна тв серија "Југославија у рату 1941-1945", 40 епизода) и Специјалном наградом жирија филмског фестивала "Златни витез" у Москви као аутор дугометражног документарног филма "Истина о 27. марту". Члан Предсједништва Удружења филмских уметника Србије и потпредсједник Координационог одбора уметничких удружења Србије.
РАЗГОВОРИ ПОСЛИЈЕ ФЕСТИВАЛСКИХ ПРЕДСТАВА
АЛЕКСАНДАР ВОЛИЋ (водитељ)
Глумац, продуцент и позоришни редитељ. Дипломирао на Факултету драмских уметности Позоришну режију, у класи професора Славенка Салетовића, потом и Организацију сценских дјелатности. Одиграо преко четрдесет улога на београдским сценама Атељеа 212, ЈДП-а, Дадова, Театра 13, Позоришта „Бошко Буха“, Факултета драмских уметности, Академског позоришта „Бранко Крсмановић“, штутгартског Школског театра, потом у филмовима „Бекства“, „Вишња на Ташмајдану“, „Кишни дан“ и ТВ драми „Бананин брат“ А. Поповића, TВ серијама: „Музиканти“ (Свадба +- Младожења Драгољуб) Ж. Лазића, „Црвени месец“ (Министар финансија Лазар Пачу), „Југословенка“ (Генерал Морис Сарај), Бележница професора Мишковића други дио, режија Мирослав Лекић (Стари Августинац), „Време смрти“ Добрице Ћосића и „Дјеца Козаре“ Лордана Зафрановића.
Режирао преко деведесет позоришних представа у Београду, Руми, Панчеву, Сремској Митровици, Кикинди, Суботици, Лазаревцу, Пожаревцу, Алексинцу, Требињу, Зајечару, Скопљу, Штутгарту и Гепингену.
Предсједава жиријима и селектира представе фестивала за дјецу и младе у Београду, Кули, Новом Бечеју, Пријепољу, Прибоју, Лебану и Ваљеву.
Године 2017, на „Рест фесту“ у Културном центру Чукарица, добитник је награде за најбољу филмску режију Рест фестивала.
Предсједава жиријем за додјелу награде „Бранислав Нушић“ (Удружење драмских писаца Србије, 2019.)
Лауреат је награда: Академије Мајсторске класе уметности (1998); „Миодраг Ђукић“ (Удружење драмских писаца Србије, 2019. године), као и “Златна значка“ КПЗ Србије (децембар 2022. године) за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
