Кад се првог августовског викенда на Зубачким Ублима зачују црквена звона, а планински вјетар понесе мирис тамјана и боровине, постане јасно да ово није обично народно окупљање. То је дан када се прошлост и садашњост рукују, када се сјећање на претке претвара у завјет потомака и када се на висовима Зубачких убала поново потврђује да су традиција, вјера и заједништво снажнији од свих граница.
У таквом духу данас је одржана традиционална манифестација „Зубачка убла 2026“, која је окупила бројне грађане, планинаре, спортисте и госте из Требиња, Херцег Новог, Никшића и других крајева Херцеговине.
Програм је започео Светом литургијом у храму Светог деспота Стефана, поводом храмовне славе, уз помен легендарном војводи Луки Вукаловићу, чије име и данас представља симбол слободарског духа овог краја.
Манифестацији су присуствовали градоначелник Требиња Мирко Ћурић, предсједник Скупштине општине Херцег Нови Стеван Катић и предсједник Скупштине општине Никшић Марко Ковачевић, који су заједнички положили цвијеће на споменик војводи Луки Вукаловићу.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић поручио је да ова манифестација има све предуслове да поново постане једно од највећих народних сабрања у Херцеговини.
„Сигурно да може бити као некада. Све зависи од садржаја који ћемо понудити и наше спремности да овом мјесту дамо нову енергију. Требиње је у посљедњих неколико година показало да квалитетне манифестације могу окупити велики број људи и вјерујем да то можемо заједнички постићи и на Ублима. Већ смо покренули спортске програме за најмлађе, а у плану је и додатно уређење овог простора, како би током цијеле године био мјесто окупљања, спорта и туризма“, рекао је Ћурић.
Он је нагласио да је најважније да се традиција не прекине, већ да сваке године добија нову снагу и нове генерације које ће је наставити.
Предсједник Скупштине општине Херцег Нови Стеван Катић истакао је да Зубачка убла најбоље свједоче да народ Старе Херцеговине никада није престао да живи као једна породица.
„Сваке године долазимо на мјесто гдје су се окупљали наши преци. Данас постоје границе, али оне не могу раздвојити људе које спајају историја, вјера и поријекло. Ово је простор који нас обавезује да чувамо братство и заједништво Требиња, Херцег Новог и Никшића. То није само традиција – то је наша дужност“, поручио је Катић.
Он је подсјетио да сарадња братских градова из године у годину постаје све снажнија, изразивши увјерење да ће боља саобраћајна повезаност, посебно изградњом Јадранско-јонског ауто-пута, додатно зближити овај крај.
Посебну димензију манифестацији дао је историјски час професора Дејана Шкривана, који је присутне подсјетио на живот и дјело војводе Луке Вукаловића и на вријеме када је слобода брањена на овим херцеговачким висовима.
„Народ који заборави своје јунаке лако изгуби и свој пут. Зубачка убла нису само мјесто окупљања, већ жива учионица историје. Наш је задатак да младима пренесемо причу о људима који су својом жртвом задужили овај крај и цијели српски народ“, поручио је Шкриван.
Током дана Убла су живјела у знаку спорта, дружења и дјечијег осмијеха. У оквиру Мини аутдор фестивала одржане су крос трка, бициклистичка трка и такмичење у спортском пењању на вјештачкој стијени, која су окупила велики број најмлађих такмичара. Посебну пажњу посјетилаца привукао је и турнир у фудбалу на голиће, на којем су наступиле бројне екипе, подсјећајући да ова једноставна игра, рођена на сеоским ливадама и градским улицама, и даље има снагу да окупи људе свих генерација.
У вечерњим часовима положено је цвијеће на споменик војводи Луки Вукаловићу, након чега су услиједили културно-умјетнички програм и историјски час, чиме је достојанствено заокружена још једна манифестација која већ деценијама чува дух Зубаца.
Док се над планином полако спуштало августовско вече, а пјесма се мијешала са разговорима старих пријатеља и дјечијом грајом, било је јасно да су Зубачка убла живи подсјетник да народ који чува своје светиње, своје јунаке и своја окупљања никада не губи себе. Зато се са овог мјеста не носе само фотографије и успомене, већ и осјећај да Херцеговина, Црна гора и Бока, ма колико их границе дијелиле, и даље куцају једним срцем.
