Testovi se polažu uz obavezne mjere opreza od epidemije.JPG (138 KB)

Народна библиотека Требиње већ 12 година организује курсеве енглеског језика, као додатну дјелатност ове установе, пружајући суграђанима свих узраста и професија и више него квалитетно учење. За наставу је обезбијеђен комплетан материјал за рад, а заинтересованима омогућено похађање наставе на свим нивоима знања од А1 до Ц2, као и припрема за међународно признате Кембриџ испите. Полазнике жељне усавршавања воде професори енглеског језика Мирјана Милићевић и Ана Влатковић, која је уједно и координатор Америчког кутка.

Како нам кажу ове двије професорице, свака на свој начин опредијељена да се полазницима максимално посвети и упути их у све сегменте овог свјетског језика, до сада су кроз наставу, знања унаприједили туристички водичи, угоститељски радници, рецепционери и многи други Требињци. 

„Помогли смо свима онима који граде туристичку слику нашег града да што спремније дочекају туристе. Осим њих, и професорима разних профила, средњошколцима, основцима, докторима, радницима у администрацији, полицајцима, новинарима... , свима жељним да надограде образовање. Било је занимљиво упознати се са свим тим људима из различитих сфера, изградити међусобно повјерење и пријатељске релације“, говоре нам насмијешене и са посебним жаром у очима док се осврћу на своје ученике.

За све ове године у Народној библиотеци Требиње, сходно капацитетима, уписивали су максималан број полазника од 30 до 35. У посљедња два сесместра, тај број се скоро удуплао па је курс ове школске године похађало 50 полазника, више него икада од оснивања. 

„Имали смо изузетно добру промотивну кампању по друштвеним мрежама и порталима и од срца смо се обрадовале тако великом одзиву суграђана! Успјеле смо да формирамо групе и да све заинтересоване примимо. Трудиле смо се да свакоме изађемо у сусрет и да, као што радимо од почетка, будемо ту за оне који желе да науче, унаприједе или усаврше знање енглеског језика“, искрене су Ана и Мирјана.

IMG_3419.JPG (230 KB)

Курс се успјешно одвијао и у вријеме ванредног стања усљед епидемије корона вируса. Неупитно искуство предавача допринијело је да се прилагођавање новонасталој ситуацији не одрази на квалитет наставе.

„Петнаестак дана смо размишљале како да нађемо најбоље рјешење за све. Истраживале смо више online платформи за учење преко интернета и одабрале Zoom. Већина полазника прихватила је наше рјешење и прилику да курс наставе у online форми. Полазницима који нису имали опрему за слушање наставе, библиотека је, захваљујући Америчком кутку Требиње и амбасади САД – а у БиХ обезбиједила лаптопе, таблете, камере и пратећу опрему“.

Како нам Мирјана Милићевић говори, већина полазника курса добро се снашла уз online наставу. Иако је неколицина одустала, с радошћу констатује да су, кад се све на крају сабере, заједнички и успјешно превазишли неочекивано и непознато.

„Оnline настава се показала као релативно добро рјешење, боље него што смо очекивали. Иако сам ја традиционалан тип и код мене су књига, папир и комуникација за наставу језика кључни, у почетку сам имала мало бојазни, управо због конверзације, да ли ћемо успјети пренијети знање. Међутим, кад смо се уходали, видјели смо да је online настава изводљива. Библиотека је изашла у сусрет и са плаћањем свима који су наставили курс и сви су добили попуст на једну рату због околности“.

Ово јој је први пут да наставу изводи на овакав начин, на даљину. Пошто је веома добро упућена у сва модерна технолошка средства и могућности, ситуацију је поставила као изазов који је потребно савладати.  

„Силом прилика сам се навикла. Било ми је необично, као уосталом и свим нашим полазницима док се нисмо снашли. Zoom платформа омогућава доста ствари, тако да онај ко жели да учи може да научи и путем оваквих метода рада. Интересантно, наши старији полазници одлично су се снашли, што је заиста било задивљујуће. Мени је веће оптерећење било како ће се полазници навићи а не ја, као и да ли ћу успјети да им адекватно на нов начин пренесем знање енглеског језика. Неке полазнике смо више пута и храбрили да наставе. Временом је све дошло на своје, показало се одлично и на радост свих нас привели смо крају једну необичну атмосферу учења“, присјећа се Мирјана.

Ништа мање једноставно није било ни њеној колегиници Ани Влатковић да се снађе са новим моделом преношења знања.

„У почетку је било тешко навићи се на Zoom платформу, проучити њене могућности и захтијевало је пуно више времена спремити час него у нормалним околностима. Међутим кад смо се уходали и навикли све је ишло брже. Старијима је на прву све ово био шок, али заиста су нас одушевили како су се снашли“.

Без обзира што су сви скупа били у, како Ана рече, сасвим другој реалности, то се није одразило на квалитет часова. Кориштена платформа пружила је неограничено много простора за рад.

„Zoom је доста сличан скајпу, али је намијењен за више људи. Углавном служи у сврху одржавања пословних састанака, видео конференција, симпозијума, те, као што смо искусили, и за наставу. Направљен је тако да у исто вријеме комуницирамо сви заједно. Видимо се ми као предавачи и сви наши ђаци. Све је било као да смо у учионици, само удаљени једни од других, а опет ту, учимо енглески језик“.

Оnline настава започета је крајем марта и часови су завршени. У библиотеку се долази само по потреби, у малим групама од по неколико полазника када треба полагати тестове и завршне испите, уз поштовање свих мјера на спречавању епидемије. Након положеног теста, полазници добијају диплому коју издаје Народна библиотека Требиње.

Када је ријеч о потврди знања енглеског језика у Европи и свијету, напомињу, тражи се међународно признати испит за који су и у требињској библиотеци доступне припреме. Ријеч је о посебном курсу – припрема за полагање међународно признатих Кембриџ испита. 

„Минималан број да бисмо покренуле групу за одређени ниво је четворо полазника. Ако су људи истог или сличног знања и интересовања, хоће да полажу један од међународно признатих испита, ми ћемо их припремати без обзира о ком нивоу се ради. Курсеви које организујемо за овај вид наставе захтијевају више времена и трају осам мјесеци. Кад савладају градиво и када видимо да су апсолутно спремни, на тестирање за неки од ових испита полазници се пријављују по својој жељи тамо гдје се овакав испит може положити, пошто ми нисмо испитни центар“, објашњава Мирјана, додајући да имају искуства и са оваквим припремама јер су до сада имали добар број полазника ове врсте, те да је цијена и за припреме за међународни испит као и самог курса иста, 50 КМ мјесечно. 

Оно што је још једна специфична страна курса енглеског језика у Народној библиотеци Требиње је интимна атмосфера одвијања часова, гдје се настава држи са највише четири до шест полазника у трајању од сат, односно сат и по времена. У таквом амбијенту постижу се најбољи резултати, с обзиром да се пажња професора врло лако усмјерава на сваког полазника појединачно.

Уз сво задовољство рада на курсу, Мирјана и Ана имају и нешто што им на крају сваке школске године недостаје – свечаност додјеле диплома, а посебно би их радовао већи број основаца на курсу.

„Мало имамо дјеце тог узраста, али ако би се пријавио довољан број основаца са задовољством бисмо формирале и такве групе. Иначе, библиотека до сада није имала ту врсту рада да се ради са дјецом као испомоћ у школи, већ смо имали курсеве за ону дјецу мотивисану да уче још и да се усавршавају, а не као инструкције. Да ли су дјеца упозната са нама, не знамо, али знамо да смо имале полазнике који се зачуде да оволико трајемо!“

И баш тако. Дуже од деценије енглески језик учи се у поткровљу Народне библиотеке Требиње, у лијепом амбијенту, намјенски опремљеном за рад. Професорска тежња из године у годину отвара нова поглавља знања, доприносећи сигурности њихових полазника на путу ка савременим токовима, напросто недостижним без енглеског језика.

Мала породица

„Када се формира група полазника они се обично не познају међусобно, али када прође одређено вријеме свака група постане као мала породица. Уз учење тако упознајемо једни друге, шалимо се, некад останемо и послије часа, ћаскајући о свакодневним темама. Као мала породица постанемо баш зато што кад се упишу на курс на шест до осам мјесеци, свакодневно се виђају исти људи. Кад се примакнемо крају, имамо осјећај као да је наступио крај једне ере. За све ове године никада нам није било свеједно и никада себи нисмо рекле „да се хоће завршити“, већ супротно. Наравно, примарни циљ уписивања на курс је да се научи енглески, међутим диван комплимент смо добиле од мајки наших ученица када су нам рекле да су дјевојчице уживале зато што им је осим учења енглеског било и забавно. Нама и није поента да одмах кренемо са радом. Правимо атмосферу која је за рад у групама веома пожељна, атмосферу повезаности и блискости да би нам било лакше и опуштеније да радимо. Врло је тешко старије људи опустити да причају на страном језику, а када то остваримо, постигли смо успијех. Посебна сатисфакција је када нам неко исприча како је за пар мјесеци учења успио да разумије друге на енглеском језику!“

Може ли час послије Дневника?

„За вријеме ванредног стања најчешће питање полазника било је да ли би се настава могла одржати након 20 часова и 15 минута, односно послије Дневника. Сви смо гледали Дневник, а затим би са почетком часа, обавезно прво испратили ситуацију. Дневник се није пропуштао, а полицијски час нам је био корисно утрошено вријеме. Online настава уопште нам није била препрека за ћаскање, шалу, за било шта, слично као и прије, када бисмо знали о свему да разговарамо. Ни Zoom нам није био препрека да се прво о свему попричамо, коментаришемо епидемиолошко стање, као загријавање за час“, у шали нам рекоше Мирјана и Ана.