Београђанка Драгана Бокан, виши физиотерапеут у пензији и изврстан познавалац свијета биљака и гљива чест је гост у Требињу, гдје је доводе жеља за чистијим ваздухом, љепшим поднебљем и зов мора. Каже нам, у град о којем је чула све најљепше. У мјесто у којем сваку прилику користи да вријеме проводи поред Требишњице, на Ублима и Црквини, окружена амбијентом, њеној индивидуалности одавно прираслим за срце. Јер ова жена у апсолутном је складу са природом.

Драгана Бокан и њени здрави производи из срца природе.JPG (115 KB)

И тако више од двије деценије у потпуној хармонији са јединственим начином живљења, не реметећи никога и не намећући никоме да треба да је слиједи. Из спонтаности и вишеструке користи коју јој је другачија перцепција живота омогућила, радост доживљеног подијелила је кроз три књиге рецепата, базиране на исхрани од самониклог биља и гљива.

Одавно је члан Миколошког друштва Србије, које се бави изучавањем гљива, а проучавала је макробиотику и вегетаријанство. Стечена знања претаче у властити живот, правећи истинска чуда од намирница које бере и којима се храни, а искуства радо шири са свима сличним њој, жељних нових експресија.

Све је почело случајно, прича нам. Оставши без посла 1999. године након бомбардовања Србије, преко ТВ емисије сусрела се са самониклим јестивим биљкама и схватила да јој је то позив за буђење.  

„Као неко ко је живот провео у Београду, на асфалту, без родбине по селу, ништа о самониклом биљу нисам знала. Имала сам мало двориште у којем сам садила цвијеће и тек тада сам примијетила биљке, које сам раније склањала, не знајући да су јестиве и веома здраве. То је био знак да нешто промијеним. Прикључила сам се Планинарском друштву „Копаоник“ и секцији са исхраном из природе. Кренула сам на излете са њима и прва биљка у коју сам се заљубила била је тушт. Склона експериментисању, тушт сам направила на пет начина, одушевила се и тако се мој живот преселио у природу“, са осмијехом описује Драгана свој пут у до тада потпуно јој стране предјеле.

Тегле пуне здравља.JPG (199 KB)

Тегле пуне здравља

Из потребе да ради и ствара, али и да учи о нечему непознатом, започела је ново животно поглавље, обогаћено укусима и мирисима из сржи наше планете. Темељна и радознала, а са знањима из професије, ујединила је вјештине здравља, кувања и изобиља природе. Са мијењањем начина исхране, прича нам, обогатила је и живот. Пружила јој се прилика да штошта промијени, али и да учествује на многим Сајмовима здраве исхране, те захваљујући Планинарском друштву сазнања шири даље,  држећи предавања дјеци по школама у Србији у тиму предавача одабраних од стране часописа „Здрав живот“.

„Све ми је то било интересантно, а након двије године учења почела сам да спремам здраве оброке из природе за продавницу здраве хране. То је подразумијевало да сам прекинула да правим ствари од бијелог брашна и шећера, читала сам пуно књига о здравој исхрани, боравила у Словенији и у Хрватској, код оних који су о томе више знали. Видјела сам да је та храна укуснија, а посебно ми се допао концепт припреме, који сам уврстила у свој јеловник. Престале су ми прехладе и алергије са којима сам се годинама мучила и схватила сам да мени овакав начин исхране прија“.

Њена јела имала су позитиван одјек. Како и не би, када оно што тако педантно спреми је све, само није обично. Креирајући нове производе у продавници здраве исхране у Београду апсолутно је уживала. Написала је чак 111 рецепата и сваки се нашао у њеној првој књизи „Вегетаријански специјалитети са копривом“.

Гљива шумско пиле, једна од првих коју је Драгана упознала а од које данас прави несвакидашње специјалитете.jpg (155 KB)

Гљива шумско пиле, једна од првих коју је Драгана упознала а од које данас прави несвакидашње специјалитете

А онда је дошао тренутак да знања подигне на виши ниво и са члановима Миколошког друштва Србије почне студиозно да проучава гљиве. Од тога које су јестиве а које отровне, до тога да данас од ових намирница спрема све и свашта. Од слатког, сланог до салата.

„У почетку сам брала само оне које немају отровну замјену. Искрено, плашила сам се. Прва гљива коју сам убрала била је шумско пиле, а временом сам почела и са брањем других. Гљиве су пуне протеина, немају масти ни штетних ефеката и, ако се комбинују са здравим намирницама дају квалитетан оброк који задовољи потребу за протеинима, свим што морамо да унесемо да би се ћелија нахранила, а човјек буде сит.  Познавање гљива захтијева константно учење и највише ме занима да комбинујем храну, како да биљке и гљиве буду укусан оброк“.

Аутентични рецепти које ауторка годинама припрема објављени у три књиге.JPG (216 KB)

Из тог разлога, али и посвећености до детаља, настала је и њена друга књига „Вегетаријански специјалитети са гљивама“, а потом и трећа „Кувам и здравље чувам“, као комбинација претходне двије. Све оно што се у њима налази, ова витална, младолика и јединствена жена свакодневно припрема себи и свима жељним да испробају несвакидашње залогаје. Наилазила је и на оне друге, скептике пуне предрасуда када је о гљивама ријеч, али то је никада није поколебало да у ономе што јој прија остане досљедна себи.

„Чињеница је да са гљивама треба бити веома опрезан. О њима се учи сваки дан. Међутим, послије свих ових година знам шта берем, држим се онога што познајем да је добро и то користим у исхрани. Предрасуде су чудо, посебно кад су људи традиционални. Поштујем, али се зачудим како не пожеле да прошире  видике, посебно ако то може да користи. Разумијем  страх и баш због тога добро проучим све што нађем у природи. Волим да истражујем, да шетам шумом, а посебно да испробам неке занимљиве хранљиве комбинације“.

Изобиље природе - незаобилазна берба сремуша.jpg (218 KB)

Изобиље природе - незаобилазна берба сремуша

И баш због тога, каже нам, сваки долазак у Требиње за њу је сусрет са свом пуноћом природе. Поред Требишњице први пут је набрала биљку костриш. Одушевила се нашавши и овдје власац, као и веома тражене љековите гљиве јаблановаче. У нашем граду пронашла  је шпароге којих нема у Београду. Од свега што набере настају разнобојне теглице препуне здравља и надасве укусне, проткане финим мирођијама свјеже убраним у многим шумовитим и ријечним предјелима наше земље.

Гљиве јаблановаче поред Требишњице.jpg (219 KB)

Гљиве јаблановаче поред Требишњице

И док се многи старији не усуде да пробају Драганине специјалитете, дотле ову страст са њом дијели унука, која једе све из бакине кухиње. Са доласком прољећа њих двије често одлазе у бербу сремуша, власца, јагорчевине и другог биља. Радују је и сви они који дођу и пробају нове укусе, а посебно што је многе пријатеље, као и саму себе, истиче, научила здравим навикама из природе, на првом мјесту висококвалитетној храни.

У ономе што ради и како живи осликава се права умјетност. Направити од гљива колач па чак и слатко, а од разних трава и више него укусне и здрављем богате оброке, може само неко ко је свестран и необичан, спреман да пригрли све драгоцјености које природа тако несебично нуди.

Са једног од многих сајмова здраве хране - Етно сајам у Београду.jpg (275 KB)

Са једног од многих сајмова здраве хране - Етно сајам у Београду

„Увијек сам вољела да истражујем, да путујем, да пробам друге ствари. Вољела бих да се дружим са људима које ово занима и радо бих им показала шта знам. Има пуно заблуда и парола о гљивама, а многе нису истините. Треба схватити поенту да здраво не значи и неукусно. Свако треба да одреди за себе шта му прија. Мени је ово идеална храна и идеалан начин живота!“

ГЉИВАРСКА ТРАДИЦИЈА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

„Све што постоји у природи има смисао, осим људи који је уништавају. Ако нешто не познајемо, то не треба одмах ниподаштавати. Значај гљива одавно је препознат у свијету, а постоје записи да су се и код нас од давнина користиле љековите гљиве. Радећи књигу о гљивама, моја пријатељица наишла је на манастирске списе на Косову и Метохији у којима је записано: „Једеш кашу кашиком из шуме, а бићеш здрав када поједеш и кашику“. Наиме, гљива храстова сјајница (Ganoderma lucidum), изгледа као кашика, дрвена је и таква није јестива. Међутим, отапајући се у топлој каши испушта обиље љековитих полисахарида који се уносе у организам, повећавајући број имуних ћелија. У то вријеме, људи су само на основу искуства знали шта је добро и љековито. Тако су долазили и до знања о травама и чајевима. Све нам то говори да на нашим просторима постоји гљиварска традиција, али се савремена цивилизација, на жалост, одвојила од природе“.

КОЛАЧ ОД ГЉИВА

„Од гљива може свашта да се прави, салате, ајвар, паштете, намази, чак и слатко и колачи. Треба знати које врсте гљива могу да иду заједно. Ајвар правим од једне врсте шампињона и од шумског пилета, од кога такође спремам и слатко, као и од јетренке, лисичарке и јудиног увета. Од гљиве јетренке (Fistulina hepatica) правим колач. Додам спелтин гриз, какао, цимет и то је то. Свима кажем од чега сам нешто направила, а ко не жели да једе, не инсистирам. Ова храна веома је на цијени. „Сезонски јеловник“ заживио је по многим реномираним ресторанима. Искључује гајену храну и нуди оно што се у датом периоду године може наћи у природи, а то се у свијету дебело плаћа“.

ЗДРАВЉЕ У КОРОВУ

„Редовно берем чичоку, веома здраву биљку. Прије много година упознала сам човјека коме је чичока помогла при лијечењу дијабетеса. То је коров, може да се једе сирова, праве ракију и џемове од ње. Мени омиљена биљка је тушт. Расте по баштама, препуна је калцијума, магнезијума, а у дршци и омега 3 масних киселина. Веома је популаран у Грчкој, гдје га доста једу и научно је доказано да због обиља омега 3 масних киселина Грци немају проблема са срцем. Тушта има и у Требињу љети, и када дођем обавезно искористим да га берем и спремам на разноврсне начине“.