Мирјана Јокановић Ђајић, доктор наука и доцент на Факултету за производњу и менаџмент Требиње, Универзитет у Источном Сарајеву овогодишњни је добитник награде за остварене посебне резултате у научно-истраживачком раду за прошлу годину, коју додјељује овај Универзитет. Ово значајно признање, проистекло као резултат њене дугогодишње посвећености науци, додијељено јој је 15. септембра ове године на свечаној академији поводом Дана Универзитета. Остварене резултате постигла је сама, бескомпромисно се увијек залажући за вриједности које човјека обогаћују, градећи тако свој образовни, али и пут достојанства на темељима знања и часних мотива.
Са додјеле признања
О томе колико воли позив којим се бави већ читаву деценију, највише говори са колико ентузијазма обавља професорски и научни ангажман, док рад са студентима назива посебном покретачком снагом. Иза себе има преко 40 научних радова, објављених у домаћим и страним часописима, на домаћим и међународним научним конференцијама и научно- стручним скуповима, бројне домаће и међународне сарадње те објављене двије књиге. Све вријеме студија, од основних, преко мастер до докторских важила је за једног од најбољих студената. Њена глад за знањем не посустаје, што нам сугерише да пред собом имамо ону врсту просвјетног, односно академског радника који се образовањем нових генерација бави из искрених и часних побуда, онако како би то требало бити код свакога.
„Професорски ангажман ми изузетно прија, посебно што академски рад на Универзитету не подразумијева само наставу него и научно- истраживачке процесе и, спој то двоје, стална тежња за нечим новим ме мотивише и даје подстрек да што више радим и у будућности. Свака степеница у тој академској вертикали пуно захтијева када желите напредовати на факултету, наука нас непрекидно тражи и морамо пратити савремене трендове. За мене је то дивна прилика да изнова радим на себи јер ово је професија у којој се цијелог живота учи“, каже нам Мирјана оно што смо и слутили, с обзиром да за њу стицање нових знања представља бескрајно плодно пространство за раст и развој, али и прилика да властите спознаје радо дијели са другима.
У томе се и огледа њена посебност као и неспорна чињеница зашто се нашла међу онима које награда за неуморно залагање није мимоишла. Дошла јој је, каже нам, као потврда да је вриједило улагати у себе. И премда је то дубоко у себи одавно знала, лијепо је и када то други вреднују, посебно они који се науком и сами баве.
Са одбране докторске дисертације 2024. године
„Ова награда спој је тимског рада, првенствено подршке мојих родитеља, супруга и колега, без којих ништа не бих постигла. Финансијски износ је занемарив у односу на огромну мотивисаност да наставим даље у истом смјеру. Додијељена ми је за остварене резултате у научно - истраживачком раду у претходној години, када сам на докторским студијама објавила велики број радова, можда највише јер је сваки предмет носио и дио истраживачког рада. Конкретно, за докторску дисертацију радила сам истраживање на тему „Развој интегрисаног модела за вредновање утицаја критичних фактора на успјех пројекта“, објављено у врхунском међународном часопису, са SCI листе радова, који има велики импакт фактор. Тај рад био је највећи мотив за добијање награде, а утицали су свакако и сви остали које сам објавила у претходном периоду“, упућује нас Мирјана, којој је, подсјећамо, 2019. године уручена и Захвалница матичног факултета за квалитет наставног процеса, ангажовање у ваннаставним активностима те за подршку и допринос развоју ФПМ Требиње.
ПРАВИ ТИМ ЉУДИ ПРЕДУСЛОВ ЗА УСПЈЕШАН РАД
„Било да је ријеч о првом или 40. научном раду одговорност је увијек ту и подједнака стрепња да ли је то добро? Једина разлика је што сада једноставније урадим када сам неку методологију прошла више пута. Са друге стране, теже је пронаћи адекватну тему, нешто што није истражено а да буде примамљиво академској научној заједници. У раду никада не дјелујем сама и заиста вјерујем да појединац не може бити паметнији од групе људи, зато је окупити прави тим важан задатак. Тако су настале и моје двије књиге које сам издала са колегиницом са катедре, преко издавачке дјелатности нашег факултета. Поборник сам сарадње са различитим људима и, све научне конференције, рад са колегама и изван наших простора омогућили су ми значајне контакте, развој нових идеја, а, значајно мјесто свакако припада и сарадњи међу институцијама. Све је то важно ако желимо да креирамо добар и дјелотворан простор за рад“.
Загребавши у Мирјанино дјетињство, откривамо да просвјетни позив носи у генима. Чак и онда када је прижељкивала да крене посве другим правцем, како то у животу често бива, нашла се тамо гдје и припада.
„Мој покојни деда био је учитељ. Стриц ми је доктор наука, а кад сам била дјевојчица говорила сам да ћу бити учитељица. Те су се амбиције кроз живот мијењале, од жеље да будем економиста до тога да се спремам за Медицински факултет. Међутим, у том тренутку сам добила дијабетес и донијела одлуку да ћу остати у Требињу и полагати пријемни за ФПМ. То је било у потпуној супротности са оним што сам хтјела - медицина и индустријски менаџмент су двије крајности. Ипак, студије ме заинтересују толико да данас знам да свако зашто има своје зато, да је Бог знао шта је за мене боље. И не само да волим свој посао, него сам сигурна да као љекар не бих била успјешна онолико колико сам у овој области“.
О њеним достигнућима свједочи све што је постигла у протеклом периоду. Основне студије - Индустријски менаџмент завршила је на Факултету за производњу и менаџмент Требиње (УИС), мастер на Машинском факултету у Источном Сарајеву, смјер Одржива енергија и заштита животне средине, а докторске у Новом Саду на Факултету техничких наука, одсјек Индустријско инжењерство и инжењерски менаџмент. Током студија првог циклуса три године заредом била је носилац признања најбољег студента генерације и добитник је Плакете у Источном Сарајеву. Све вријеме била је стипендиста Фонда др Милан Јелић, а стичући изузетне резултате, самим тим и стипендиста Министарства просвјете и културе РС те Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС током мастер, односно докторских студија.
Са колегама и ректором - Дан отворених врата УИС
Бити стипендиста кроз комплетни образовни пут не остварује се лако. Тражи много одрицања, непрекидног учења и достизања високог просјека оцјена па је изнова потребно испунити веома строге критеријуме. А када се достигну, онда наступа још већа одговорност. Одговорност према себи, али и другима. Мирјана ју је свакако оправдала. Нарочито што припада оној категорији људи који се непрекидно преиспитују па и данас, када иза себе има низ аргумената који поткрепљују њен труд и дјело.
„Живимо у времену модерних технологија и пред собом све више имам младе који то одлично познају. Мој задатак је да будем у корак с временом, да им предавања учиним занимљивим с обзиром да држим теоретске предмете. И ту имам преиспитивања, да ли то добро радим? Настојим да имамо двосмјерну комуникацију, да чујем њихово критичко мишљење, да дискутујемо о свему и да, ако постоји простор имплементирамо неки софтвер јер ће у будућности све бити дигитализовано. Нове генерације су са тим изузетно упознате и наш задатак као професора је да им све то приближимо и објаснимо. Зато је научно - истраживачки рад обавеза свакога од нас, а колико ћемо му се посветити зависи и колико нека особа има ентузијазма и мотивације за такав ангажман“.
СТУДЕНТИ СУ НАШИ АМБАСАДОРИ
„Наш факултет у децембру слави 30 година од оснивања и за све то вријеме настојали смо студентима пружити добру подлогу и развијати сарадњу са околним универзитетима и факултетима те са привредом. Факултет свакодневно развијамо и опремљеношћу и кадром. Прије двије године отворен је нови студијски програм - Инжењерство информационих система и технологија, веома актуелно у свијету. Отворен је заједно са Универзитетом у Новом Саду, а његов носилац је ФПМ Требиње, УИС. Наше задовољство је веће и због великог броја колега које нам долазе из Новог Сада да држе предавања, док смо на некима предавачи заједно. Морамо се умрежавати, видјети шта то неко други добро ради, примјењивати добре методологије, праксе и алате и код нас, како бисмо тим младим људима пружили што боље услове јер, наша најбоља реклама су наши студенти. Никада се нисам и нећу се постидити свог студента и његовог дипломског рада. Знам да ће то бити урађено онако како треба и са поносом кажем да су студенти наши амбасадори! Џаба што смо ми успјешни, ако имамо неуспјешне студенте. На нама је да дамо себе како бисмо њих мотивисали. Морамо бити веома добри психолози, нарочито када радимо са младима и знати како им прићи. Највећа мотивација ми је када добијем лијепе коментаре од студената. То ми је додатни подстрек да радим још боље како бих њима дала и пружила више, а пошто свој посао заиста волим, такви коментари и резултати представљају моју највећу сатисфакцију!“
Мотивације јој не недостаје, као ни жеље да изнова упознаје истраживачки простор, који онима попут ње, са научним афинитетом представља прилику да помјерају властите границе. Евидентно је то и из начина на које је развијала интересовања од индустријског инжењерства до области управљања пројектима.
„Сложен пут израде докторске дисертације увео ме у веома занимљиву област - управљање пројектима, којом се данас сви користе. Примамљиво је и допало ми се, а уз то представља подобласт индустријског инжењерства, мог примарног опредијељења. Загребавши више у тај домен подстакло ме да откријем, у том тренутку, дјелимично празан истраживачки простор и истражим који су то фактори који утичу на успјех пројекта, базирани на пројектном менаџеру и члановима пројектног тима. Сумирала сам све тренутно доступне факторе из секундарних извора, спровела примарно истраживање и предложила модел битних фактора успјеха пројекта, базираних на претходно поменутим критеријумима“, објашњава нам Мирјана, тренутно ангажована као професор на два предмета која се управо тичу управљања пројектима, са жељом да имплементира софтвер MSProject, у данашњој дигиталној ери свуда заступљен, за који се и едуковала.
Уз све то, од недавно је ангажована и као рецензент научног часописа ФПМ Требиње. И овдје опет не говори искључиво о себи, већ предност даје значају овакве литературе за факултет и професоре, а нарочито студенте.
„Факултет је покренуо научни часопис и управо спремамо четврти број који нас уводи у процедуру за његову категоризацију, што нам је веома важно. До сада су нам радове слали људи са простора бивше Југославије, а надамо се да ћемо објављивати и оне изван региона. Иначе, услов за излазак на мастер је објављен научни рад на конференцији или у часопису, тако да се значај овакве литературе огледа и у томе - наши студенти имају могућност да рад објаве управо у овом часопису и тиме стекну услов за одбрану мастер рада, што је дивна прилика!“
УНИВЕРЗИТЕТ У СЕВИЉИ - РАЗМЈЕНА КОЈА ДОНОСИ ПЛОДНЕ РЕЗУЛТАТЕ
„Наш факултет активно учествује у CEЕPUS мрежи, активни смо у три мреже, што значи да студенти и запослени имају могућност боравка на неком факултету из тих мрежа, а позиви су отворени два пута сваке године. Да смо активни у програмима мобилности свједоче одласци мене и колега на факултете и универзитете у околини и иностранству. Тако сам, 2022. године у јуну имала прилику да боравим на Универзитету у Севиљи седам дана, на сродном факултету у оквиру ERASMUS+ програма. Дивно искуство! Предавања, радионице, панел - дискусије, предивна познанства. Одатле се развила и моја сарадња са колегиницом из Марока са којом сам објавила неколико научних радова. Тренутно приводимо крају рад у коме поредимо стање у Мароку и код нас везано за примјену пројектног менаџмента у високом образовању. Веома смо сличне по питању приступа послу, препознала сам себе у њој и мислим да ће и тај наш рад ускоро бити завршен. Размјена нам, дакле, пружа развој у сваком смислу, истраживачком, научном, али и пријатељском!“
Ова изузетна млада жена, истовремено је и мајка једног малишана, док ускоро очекује и принову. Успјешно балансира између породице и научних токова, апсолутно посвећена и једном и другом. Искрена, скромна и једноставна, попут свих остварених људи, чврсто вјерује у тезу да је знање моћ и, водећи се њоме увијек се залаже да се младима пружи простор да искажу сав свој потенцијал. Зато у истраживања, поред колега, врло радо укључује и студенте, умножавајући тако и сопствену љубав према животном опредијељењу, упоредо његујући и оно најважније - породицу и однос човјека према човјеку.
„Знање је важно и човјек учи док је жив! Колико је битно говори нам и она реченица: „Ако хоћеш да уништиш државу, уништи јој образовање“. Мислим да никада није погрешно улагати у знање, а данас је много и лакше због доступности технологија и информација, посебно када знамо да их користимо у правом смјеру. Важно је и вољети оно чиме се човјек бави. Уживам заиста у ономе што радим, али без подршке мени највољенијих било би доста теже. Наука је позив који човјека доста узима, а као жена и мајка увијек гледам да нађем времена и за породицу јер, ако породицу изгубимо, изгубили смо све!“
