Монодрама „Бревровизија“ у извођењу Владимира Цвејића, побједника Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну, била је посљедње остварење одиграно у оквиру 67. Фестивала фестивала, а играла се док је засједао фестивалски жири.
„То је сатирични `стенд-ап` кабаре који је постављен 2015. године и побиједио на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну, у оквиру „стенд-ап“ комедије, али је и добитник специјалне награде на Театру малих форми у Зајечару и Театру мушке драме у Београду, у Руми је освојио `бронзану маску`, тако да има и доста награда, али и преко двеста извођења.Говори о тренутку уласка Србије у Европску унију, која се у том комаду распада, а Србија почиње да брани принципе Европске уније, пркосећи свима у смислу – када смо већ ушли, сада нећемо да изађемо, говорећи истовремено и о нашем карактеру, о свијету око нас и то на сатиричан начин, чак и кроз пјесму и кроз игру, што је и моја вокација“, рекао је након представе Цвејић, који и сам режира представе и то, како каже, кроз плес и игру.
Он појашњава да у овој представи са њим често игра и више људи, тако да се овај комад може изводити од малих клубова до великих сала, зависно од потреба.
На питање да ли му је било тешко изнијети ову улогу у Требињу, једноставно одговара:
„Мени није, питање је само колико програм треба да траје, иако може трајати и неколико сати. Једино што ми је било мало незгодно јесте да сам имао дилему – шта ћу да одаберем, шта ћу да играм од толико материјала, од кога сам одабрао неких педесетак минута, а реакције публике су очекиване, јер ова тема људе заиста шокира и доводи их до питања да ли су и они сами за или против Европске уније. Зато, иако представа није суштински интерактивна, она тражи да се одреди“.
Владимир Цвејић, који је на требињски фестивал долазио и поткрај осамдесетих година са Театром ДЕС и „Херојем улице“, код којих је гостовао, будући да је он тада био члан „Крсманца“, присјећа се да је и 2006. године, на Фестивалу фестивала режирао „Лекцију“, за који су освојили „Златну маску“ за колективну игру. Од тада до данас фестивал је, како каже, итекако напредовао.
„Заиста је посебан. Најприје и због тога што је сам град овакав какав је, што је и медитерански и континентални, а то је и најбоља сценографија за све оно што се дешава. Оно што се дешава у Културном центру је јединствено, и сцена, и људи који све ово одржавају, годинама чувају и спајају, вукући све на традиционално, али и модерно. Зато, ова сва позоришта која долазе са стране, то је као да долазе на Стеријино позорје, јер се то памти заувијек. Е сада, што би се рекло, како које године роди – у Србији неке године има десет добрих представа, а само двије могу да оду даље, тако да увек остаје жал некима, а неки додирују звијезде“, закључио је на крају Цвејић.
