Александар Волић, водитељ разговора
Ово је савремена комедија Владимира Недића, коју успјешно и ауторски храбро адаптира и инсценира Александар Риђошић. Поред тога, редитељ је анимирао и окупио даровиту глумачку екипу. У свом педагошком раду, даровити Риђошић допушта свом младом ансамблу да пронађу властита глумачка рјешења за поступке у комичким ситуацијама комада.
Поред тога, редитељ је духовито одиграо насловну улогу директора Миленка, који сву своју енергију усмjерава на љубависање са Ленком, техничком секретарицом (шармантна Јелена Шакотић). Неспособни директор потпуно запоставља свој руководећи положај и породицу - Цоку, жену и мајку своје дјеце. Важно је рећи да супругу Цоку игра сјајна и аутентична Тања Павловић, која иако је први пут на сцени, супериорно осваја награду Жирија публике.
У ансамблу "ДИС Сцене" из Зворника увјерљиво играју Ђорђе Деурић (домар, приучени електричар) и Лазар Петковић (Бобан, сеоски плејбој).
Сматрам да је селектор Лука Кецман донио праву одлуку да ансамбл „ДИС Сцена“ из Зворника учествује на Фестивалу фестивала. Искрено им честитам!
Лука Кецман, тетролог и селектор
Представа „Јааао,Милеко“ ме пријатно изненадила, јер је то пројекат који су у потпуности радили прави аматери, од аутора текста па даље. Текст има пристојан дијалог, аутор зна да креира ликове и развија дијалог. У позадини ове шаљиве приче је прича се врло озбиљним темама: лажни бизнисмени, растурање брака, пропадање породице, а ту је и прича о сукобу између државних и приватних факултета. Ово није нимало наивна прича, пошто се много тога говори у позадини. Иако играју аутентичне ликове, сцена до одређеног тренутка трпи псовке, али преко тога то постаје мало дегутантно, па се ту мора направити одабир, гдје може да се опсује, а у остатку то треба избјећи. У ансамблу су двије веома талентоване глумице које су показале да феноменално владају сценом. Мало је каснило свјетло, ту није баш све идеално функционисало. Велика награда аматерима из Зворника је што су дошли на Фестивал фестивала, да виде како раде друга позоришта. Када сам разговарао са члановима ансамбла из Зворника, рекао сам им да морају истрајати, након што су ми испричали да раде представе да би их играли по околним мјестима. Важно је да истрају, позориште не смије да замре и мислим да је њихова обавеза да и даље раде, да се својим остварењем пропоруче да дођу на Фестивал.
Драган Копривица, редитељ
Као што су и сами рекли, ова представа није на нивоу осталих на Фестивалу фестивала, али сам доживио неке угођаје које нисам доживио 20 година на Фестивалу. Што се тиче текста, у њему се види један веома талентован аутор. Ово није била представа као заокружена цјелина, него смо час гледали монодраму, час драму итд, али је она имала „живи живот“ у себи. Јелена Шакотић је била одлична. Вјероватно је, схватајући своју улогу, сјајно набацивала `лоптице` и колегиници Тањи. Тања Павловић је једина дама која је показала осјећај за комедију на овом Фестивалу у посљедњих 20 година. Још нисам срео такву особу која зна тако да доживи лик како га је она доживјела. Зато јој препоручујем да се усуди да игра „Госпођу министарку“. На Фестивалу фестивала већ годинама нема жена које имају ген за комедију. Представа је била много свјежа и лијепа!
Слободан Радовић, редитељ
У току седам фестивалских дана видјели смо и седам различитих, успјешно изведених представа, а заокруживању позоришног чина допринијела је и требињска публика. Захваљујући интеракцији глумаца и публике, побједник Фестивала фестивала је позориште. Вечерас је на сцени требињског Културног центра одиграна врло интересантна представа. Ово је разиграна комедија, аутор текста је млади писац, а у њој се појављују и елементи сатире на савремено друштво. Ансамбл добро користи предложак текста за разиграну сцену. Гегови су одмјерени и усклађени са могућностима ансамбла. Редитељ је добро замислио и поставио симултану сцену, то је омогућило паралелно одвијање радње и на једној и на другој страни, што је су аматери из Зворника и извели. Повремено се мало ишло од реализма према стилизацији у игри, али је игра била доста динамична. Оно што ми је било најинтересантније у овом остварењу је изванредан дијалог Цоке и Ленке, који показује њихове односе и на лијеп начин прави комичну ситуацију. Оне се ту добро сналазе па доминантно и лијепо публици пласирају хумористичке тренутке.
