Monodrama „Brevrovizija“ u izvođenju Vladimira Cvejića, pobjednika Festivala monodrame i pantomime u Zemunu, bila je posljednje ostvarenje odigrano u okviru 67. Festivala festivala, a igrala se dok je zasjedao festivalski žiri.
„To je satirični `stend-ap` kabare koji je postavljen 2015. godine i pobijedio na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, u okviru „stend-ap“ komedije, ali je i dobitnik specijalne nagrade na Teatru malih formi u Zaječaru i Teatru muške drame u Beogradu, u Rumi je osvojio `bronzanu masku`, tako da ima i dosta nagrada, ali i preko dvesta izvođenja.Govori o trenutku ulaska Srbije u Evropsku uniju, koja se u tom komadu raspada, a Srbija počinje da brani principe Evropske unije, prkoseći svima u smislu – kada smo već ušli, sada nećemo da izađemo, govoreći istovremeno i o našem karakteru, o svijetu oko nas i to na satiričan način, čak i kroz pjesmu i kroz igru, što je i moja vokacija“, rekao je nakon predstave Cvejić, koji i sam režira predstave i to, kako kaže, kroz ples i igru.
On pojašnjava da u ovoj predstavi sa njim često igra i više ljudi, tako da se ovaj komad može izvoditi od malih klubova do velikih sala, zavisno od potreba.
Na pitanje da li mu je bilo teško iznijeti ovu ulogu u Trebinju, jednostavno odgovara:
„Meni nije, pitanje je samo koliko program treba da traje, iako može trajati i nekoliko sati. Jedino što mi je bilo malo nezgodno jeste da sam imao dilemu – šta ću da odaberem, šta ću da igram od toliko materijala, od koga sam odabrao nekih pedesetak minuta, a reakcije publike su očekivane, jer ova tema ljude zaista šokira i dovodi ih do pitanja da li su i oni sami za ili protiv Evropske unije. Zato, iako predstava nije suštinski interaktivna, ona traži da se odredi“.
Vladimir Cvejić, koji je na trebinjski festival dolazio i potkraj osamdesetih godina sa Teatrom DES i „Herojem ulice“, kod kojih je gostovao, budući da je on tada bio član „Krsmanca“, prisjeća se da je i 2006. godine, na Festivalu festivala režirao „Lekciju“, za koji su osvojili „Zlatnu masku“ za kolektivnu igru. Od tada do danas festival je, kako kaže, itekako napredovao.
„Zaista je poseban. Najprije i zbog toga što je sam grad ovakav kakav je, što je i mediteranski i kontinentalni, a to je i najbolja scenografija za sve ono što se dešava. Ono što se dešava u Kulturnom centru je jedinstveno, i scena, i ljudi koji sve ovo održavaju, godinama čuvaju i spajaju, vukući sve na tradicionalno, ali i moderno. Zato, ova sva pozorišta koja dolaze sa strane, to je kao da dolaze na Sterijino pozorje, jer se to pamti zauvijek. E sada, što bi se reklo, kako koje godine rodi – u Srbiji neke godine ima deset dobrih predstava, a samo dvije mogu da odu dalje, tako da uvek ostaje žal nekima, a neki dodiruju zvijezde“, zaključio je na kraju Cvejić.
