Роман необичног назива „Тајна испод мртве мачке“, са још необичнијом темом - о нашем нобеловцу Иву Андрићу, аутора Предрага Савића, заинтригирао је бројну публику у Музеју Херцеговине, на промоцији организованој у пратећем програму Фестивала фестивала.
Предраг Савић, који се овом приликом није представио требињској публици по први пут, јер је раније гостовао и у Музеју и у Народној библиотеци, каже да је у питању дјело које је између романа, драме, есеја, са елементима психолошког трилера.
Напомињући да је дуго радио на овом дјелу, чак десетак година у којима је прикупљао мноштво историјских података и написао око 400 куцаних страница, Савић каже да је све то скратио „на прихватљиву мјеру за читаоце и дошао до издања са око стотињак страница“.
Све је, како каже, почело од његовог интересовања за звона, а на основу сазнања покојног Слободана Милеуснића, директора Музеја Српске православне цркве и покојног Синишe Димитријевића, редитеља, који су му казали да је Иво Андрић био пасионирани љубитељ звона, сакупивши 500 библиографских јединица и намјеравао писати о њима, али су му говорили и о нераскидивим везама нобеловца са Србима римокатолицима, о којим је такође сакупљао податке у жељи да и о њима пише, дружећи се интензивно са Ивом Војиновићем.
„Тако сам схватио да су та два романа била у раду, а зашто нису објављена и да ли су била написана – тешко је сада рећи. Тамо гдје нисам имао довољно историјских података – ја сам искористио своју машту, али сам писао у границама могућег, оно што би и Андрић урадио, закључивши да су оба та романа сасвим сигурно постојала. Тако сам и сам проучио звона, па сам сада и колекционар од 80 врхунских звона изузетног квалитета, а о Србима римокатолицима сам већ написао двије студије које су овдје у Требињу биле промовисане“, истакао је аутор.
Књига почиње управо као трилер, у коме полицијски службеник послије смрти Ива Андрића добија задатак да нађе та два његова романа и проналази их у једној кошари испод мртве мачке, што је и назив романа.
„Зашто ти романи никада нису угледали свјетлост дана, читаоци могу да сазнају ако прочитају књигу“, додаје аутор.
Промотор романа, Требињац и познати књижевник, доктор Драган Ковач, сматра да ће будући читаоци заиста бити импресионирани књигом, јер ју је писао прави интелектуалац, човјек са међународном адвокатском каријером и аутор неколико романа, који се озбиљно бави нашом историјом, нарочито оном која се односи на Србе католике, посебно оне дубровачке.
„Тако ни овај његов роман није могао проћи без те његове омиљене теме, мада је у центру Иво Андрић и на основу његових истраживања, он наводи чак пар хиљада докумената до којих је дошао. Имамо и врло занимљиве податке из живота Ива Андрића, неке за које смо знали, а за неке нисмо. Ту има и политике, с обзиром да је Андрић радио у Берлину као амбасадор, гдје га је затекао Други свјетски рат, а на крају свега је перипетија у којој су пронађена два рукописа Ива Андрића, о звонима и Србима католицима, али и Јасеновцу. На читаоцу је да закључи да ли се ту ради о фикцији или о стварности“, истакао је на промоцији доктор Ковач.
Будући да је и сам писац и, како је рекао, књигу је одмах након што ју је добио прочитао у једном даху, он је на крају изнио и своје личне импресије да је „књижевна истина некада истинитија од праве истине“.
