Издавачка дјелатност Позоришног музеја Србије, едиција „Драмска баштина“, XV коло, као и Часопис за позориште и уметност „Театрон“, промовисани су у пратећем програму „Фестивала фестивала“, како би се и публика у Требињу упознала са издањима из позоришног живота у Београду и Србији.
Промовишући издавачку дјелатност Позоришног музеја Србије по трећи пут у Требињу и уз наду да ће се таква традиција наставити и у идућим годинама, Весна Буројевић, директор ове установе, истакла je да је у питању публикована грађа Музеја, афише, најаве, старе критике и драме из архива и слично.
„Ми смо на нашу издавачку дјелатност веома поносни зато што је то саставни дио музејског живота, јер прикупљамо и обрађујемо грађу везану за позориште и историјат позоришта, тако да је на нама да то публикујемо и приближимо нашу богату културну баштину, везану за позоришни живот, широким народним масама, јер, као што су битне изложбе – тако је битно и издаваштво“, казала је Буројевић.
Напомињући да сваку изложбу у музеју прати каталог као нешто што је обавезно, оно што је необавезно, али на шта су врло поносни сви у овој установи, јесте издаваштво часописа „Театрон“ које траје већ пола вијека.
„Театрон је часопис за позориште и умјетност који излази 50 година и који објављује истраживачке, научне текстове, али је у сваком броју и драма, до сада неиграна и необјављивана. Бавимо се позоришном историјом и то је оно што нас чини јединственим, јер, постоје и други позоришни часописи, али, ми смо једини који нашу богату музејску грађу покушавамо да представимо кроз овај часопис“, појашњава Буројевић.
И едиција „Драмска баштина“, напомиње, има дугу традицију која се одржала већ тридесет година.
„Едиција `Драмска баштина` јесу издања у којим се, у сваком колу, објави пет драма које су игране некада давно, српских аутора, а које су доживјеле публиковање или нису. Међу њима има и оних које су некада давно објављене, али више није могуће доћи до њих, осим код нас у библиотеци или по неким архивама, али и оне које никада нису објављене. То је наше богатство и раритети“, додаје директор Буројевић, појаснивши да је урађено и XVI коло, а већ се ради на идућем.
Музејски савјетник, доктор театрологије Јелица Стевановић је, кроз часописе који су излазили у свим годинама постојања Народног позоришта, представила други том дјела „Народно позориште у огледалу времена“, а у коме су заступљени листови, новине, часописи које је Народно позориште објављивало током времена, од првог позоришног листа који је 1901. године покренуо Бранислав Нушић, па до данас.
„Ту је и други позоришни лист 1934 – 35, објављиван у другачије вријеме, са другачијом концепцијом, а на њега се надовезала „Сцена“ која је објављивана све до 6. априла 1941. године. Када је Народно позориште почетком сљедеће сезоне почело са радом – током Другог свјетског рата је објављивана „Српска сцена“, да би се у послијератном периоду 1948, 1952. године појавила два гласила истог назива „Позориште“, али различите концепције - и оба су трајала само неколико бројева. Од 1970. до 1972. године је објављивана `Позоришна култура` и од 2005. године `Позоришне новине`, које и данас трају“, казала је Стевановић.
Прошавши кроз цјелокупну историју Народног позоришта на врло занимљив и стручан начин, она је истакла добар и предан рад свих запослених у Позоришном музеју Србије, те да се радују сваком свом новом подухвату.
Буројевићева и Стевановићева су најавиле да ће се трудити да се и у будућности настави са оваквим радом, а за сљедећу годину планира се велика монографија Позоришног музеја Србије, за 75 годишњицу од његовог оснивања.
