Треће фестивалско вече било је у знаку комедије „Боинг-боинг“, најизвођенијег позоришног комада, којег су на сцену Културног центра донијели млади глумци из Пљеваља. Уигран тим и вјешто усклађен, публика је наградила дуготрајним аплаузима, чиме није крила одушевљење разиграношћу црногорских аматера.
Жири публике одлучио је да награду за протагонисту вечери додијели младом Браниславу Ђуровићу, који је тумачио лик Берте, кућне помоћнице.
Одлично се снашао, иако иза себе има свега три године искуства у позоришту, односно како нам је рекао, онолико колико ова сцена и постоји.
- Велика је част учествовати на оваквом фестивалу, који траје већ 67 година. Самим тим је и велика част што је наш Културни центар Пљевља имао прилику да по први пут игра на требињским даскама и, наравно, огромна је част са овог мјеста добити награду!
Како је било играти ову улогу, односно тумачити женски лик?
- По сценарију је женски лик и ми смо током првих проба размишљали, кроз договор са редитељком Јованом Јеловац Цавнић, шта и како да изведемо, да ли да уведемо лик мушкарца батлера или да остане жена. На крају смо одлучили да то ипак буде женски лик, да би било занимљивије и комичније. На крају се показало да је Берта заправо један велики преварант и мушкарац. Било је изазовно, у сваком случају.
Ово је позоришна представа која слови за најизвођенију свих времена, по чему је ушла и у Гинисову књигу рекорда. Да ли си због тога осјећао и додатну одговорност, играјући овај комад?
- Да, велика је одговорност играти ову представу. Чак и професионалним глумцима није лако, а камоли нама аматерима. Плашили смо се хоћемо ли успјети да испунимо очекивања редитељке и све одрадити како треба. На крају, када се цијели процес рада завршио и када смо све извели како треба, лакнуло нам је када смо схватили да смо успјели да урадимо све што је од нас тражено.
Реакција публике је довољан показатељ да сте одговорили задатку. Како је било играти водвиљ, то је специфичан начин игре, све је брзо, потребна је константна уиграност, концентрација. Колико вам је било потребно да се спремите и ускладите за овакав вид позоришне представе?
- Требало нам је доста да се спремимо. Као што сте рекли, доста је тешка представа, водвиљ сам по себи је веома захтјеван. Морали смо од самог старта што бржим ритмом да уђемо у ликове, да тај ритам задржимо све вријеме и како се ближи крај, још да убрзавамо темпо играња, тако да је било доста тешко. Два и по мјесеца су нам била потребна да све доведемо у ред.
Глумци кажу да је најтеже играти комедију, односно насмијати публику. Колико је то било изазовно?
- Било је баш изазовно. Требала је велика концентрација, посебно кад се публика насмије, морате остати у лику, не насмијати се и, уз многе друге детаље, до краја урадити све како треба. Захвалио бих свим колегама глумцима на заједничком раду. Кроз све ово вријеме постали смо велика породица, подржавамо се, помажемо, мотивишемо једни друге. Захвалан сам што имам такве пријатеље!
