Прве вечери 66. Фестивала фестивала гледали смо представу „Драги уметници“ театра Чекори из Скопља, комедију са трагичним крајем о животу позоришта иза завјесе. Македонски ансамбл приказао је племениту, али и ону тамнију страну умјетности данас.
Највише симпатија жирија публике побрао је глумац Данијел Гочевски за лик редитеља Драгана Тарабунова.
- Предивно је играти пред препуном салом, прилика коју не добијамо често, тако да сам стварно одушевљен! Заиста посебно искуство! Први пут сам у Требињу и на овом фестивалу. Моје колеге из представе су били и прије. Играм редитеља представе, то је лик који је микс умјетника и бизнисмена јер је уједно и директор позоришта. Мало је сујетан и велики егоиста, урадиће све што треба да буде по његовом, манипулише да оствари своју жељу и свој бизнис, а да ли је то умјетност или није, не поставља питање.
То је, можемо слободно рећи, и слика наше стварности у којој је бизнис често важнији од умјетности па често постављамо то питање - има ли данас мјеста за умјетност, за културу уопште?
- Да, на жалост, то је све чешћа ситуација овог савременог доба и сам се често питам упропаштава ли се на тај начин можда умјетност полако, не знам. Aко си главни човјек, добро је да се помало гледа и та бизнис страна јер је маркетинг потребан, али тек онолико да се не угрожава умјетност, која се никако не смије занемарити.
Како вам је било градити лик једног таквог човјека?
- Занимљиво. Дао сам јако пуно мојих ствари јер је оригинални лик сувопарно написан, није тако дубок и искрено, више волим играти овакве ликове јер је теже па ми је интересантније и захтијевније. Што је изазовније и компликованије, мени је боље и старно сам уживао стварајући лик. Ако искључимо убиство на крају, могу рећи да се добро осјећам у његовој кожи.
И жири публике препознао је ваше уживање у свему што сте „прекопали“ у себи и изнијели у овом позоришном комаду па сте и награђени за најбољег глумца вечери. Ваша представа је већ до сада награђивана, а ви сте у Кочанима добили награду за најбољу мушку улогу на фестивалу?
- Да, тако је. Драго ми је што је то препознато. Дао сам највише колико сам могао. Лик је направљен комплексно, ушао сам баш до танчина и лако ми га је сада играти. Мислим да сваки пут још дубље успијевам проникнути у улогу. Изгледа да је добар наступ, чим су ме и тамо и овдје препознали.
Играли сте на македонском језику, али вас је публика разумјела, било је смијеха, добили сте добру повратну реакцију. Јесте ли се, због језика, прибојавали како ћете бити прихваћени?
- То нас је највише бринуло, да ли ће нас публика разумјети. Трудили смо се да причамо полако, убацили неке универзалне ријечи, помињали неке ваше ствари да што боље разумијете и драго ми је што смо изазвали лијепе реакције. Плашили смо се те језичке баријере, али показало се по ко зна који пут да умјетност не познаје границе и драго ми је што је тако!
Ово је треће извођење представе. Гдје даље играте и чиме се иначе бавите, када нисте у аматерском позоришту?
- За сада нас очекују два играња, крајем јула у Демиркапији, а у септембру у Охриду. Шта послије тога, још не знамо. Ја сам 2021. године завршио приватну академију за филмску глуму, али сам у позориште ушао чисто да истражим и тај терен, нове начине глуме, стварања ликова и да осјетим ту разлику да је могу што боље примијенити када дође вријеме. Тренутно сам баш глуми посвећен. Имам неке веће планове осим аматерских. Мада ми је предивно играти са мојим колегама јер глума и умјетност уопште не познају границе и нема тога - овај је дипломирао, овај не. Прелијепо ми је наше дружење, цијела екипа, непоновљиво искуство!
