Такмичарски програм овогодишњег „Фестивала фестивала“ завршен је позоришним комадом „Поморанџина кора“ у извођењу ансамбла Трстеничког позоришта. Представу о преиспитивању идентитета жене, њене улоге у друштву, уз сва очекивања околине и, по неком неписаном правилу, „обавезе“ да слиједи задате оквире понашања, режирала је Бранислава Стефановић по драмском комаду Маје Пелевић, који је добио Стеријину награду. Женски ансамбл, ако изузмемо јединог мушког члана, који се, морамо додати, одлично снашао, били су право освјежење. Другачији, а иако су се бавили озбиљном темом, ипак и разиграни, уједињени, једном ријечју посебни.
Можда смо их тако перципирали због блискости тематике о којој су проговорили. Због судбине жене, њене улоге, каква год била, на коју свако, нажалост, има право да даје суд, а почесто без аргумената. У том смислу, одушевила нас је и млада Јулијана Павићевић, према оцјени жирија публике, протагониста вечери. Одушевила, како изведбом, тако и са својих 24 године зрелошћу, а онда и непосредношћу и емотивношћу са којом нам је пришла и са нама подијелила утиске.
- Требињска публика је одлична! Са пажњом су нас пратили, што нама много значи када смо на сцени. Уз њихову помоћ одиграли смо представу. Искрено, ово је наше треће играње и до сада најбоље, ми смо се осјећали најбоље у нашој кожи.
Представа се бави озбиљном темом и не чуди што ју је публика помно пратила. Мислите ли да су се многе жене препознале вечерас у неким од прича које сте нам донијели?
- Мислим, јер прича је о жени, о њеној борби са собом. Највећа борба је увијек са самом собом, а онда борба са свим осталим, породицом, мужем, нормама, стандардима, треба се изборити, све задовољити, масер обавезно, ручак да се скува, дјеца да су сређена... Све смо то провукли кроз представу. А онда на крају, када схватите шта се све десило, тада настане мук у сали. И тада знамо да је порука коју шаљемо стигла до сваког појединца. Сигурна сам да су се жене из публике у неком тренутку препознале. И ми смо се пронашли, мислим да се свако пронађе и надам се да ћемо само на овај начин смањити грешке и очекивања околине, који за жену нису једноставни.
Живимо у друштву у коме је наметнуто да жена у свему што ради мора да буде савршена. Међутим, вечерас сте послали дивну поруку свима да уопште не мора и хвала вам, у име сваке жене, на томе!
- Тако је. Ниједно друго људско биће не мора да буде савршено па тако то исто не мора ниједна жена. И наша тежња је да ову причу ширимо што даље, да будимо свијест код људи. Мислим да смо већ на добром путу, ако мене питате.
О томе у каквом положају је жена данас говорили сте током цијеле представе. Нама су посебно упечатљива два момента: тренутак рађања дјевојчице у задњем чину и наглашавање шта жена све може да постане, као и потресна сцена када жену осуђују друге жене. Изнова се питамо исто, да смо ми жене једна другој бољи пријатељи и подршка, да ли би нам и животи били лакши?
- Апсолутно се слажем. Знате, када смо радили текст, доживјели смо га веома блиско и онда смо тражили приче из нашег окружења, из наше природе, приче које су се дешавале људима и нама самима. Свако је доживио да је одговаран, понижен и онда само то најстрашније извучете из себе и донесете на сцену. А послије, послије вам не буде добро неколико дана. Али опоравите се, вриједно је катарзе свакако!
А ако већ причамо о односима међу женама, како се ви као женски ансамбл слажете?
- Ово је један прави одважан женски покрет гдје нам је пуно помогао наш главни једини мушки лик, Он, који нам је мушкарац за све. Ставили смо га да буде стереотип, што је одлично одиграо. Што се тиче наше сарадње, вјерујте, имамо врло породичан однос, такође и врло амбициозан. Надахњујемо једна другу, буде, нормално, понекад неких чарки али имамо режисерку која тада каже: „Само фиксирај, то је то, одлично, може, иде у представу!“ То су моменти када хватамо неке ситне тренутке и мислим да реакција публике говори све. Желим да поменем да смо у Кули послије одигране представе, доживјели да нам је дошла дјевојка из публике да нам каже да је то што је гледала њен живот, да је све то проживјела. Иако јој је живот био уништен личном трагедијом, захвалила нам је на ономе што смо донијели на сцену и што из нове перспективе може томе да се насмије. Емотивно се прочистила, преживјела је и због тога играмо. То је наш највећи мотив!
Одушевила нас је твоја реакција на вечерашњу награду. Као да је ниси очекивала, иако је твој лик носио представу?
- Нисам очекивала, искрено и баш сам се изненадила и обрадовала. Знате, некада публика управо изабере споредне ликове који веома често знају да буду бољи од нас главних. С друге стране, публика увијек воли комедију па сам се бринула да ли ће моја драма да им буде интересантна. Међутим, показало се да јесте. Хвала жирију од срца!
Да ли, можда, знате гдје ћете играти представу након Фестивала фестивала?
- За сада не знамо, али се надамо и жељели бисмо што више да је изводимо, због теме којом се бавимо. Претпремијеру смо играли у Трстенику и због короне није била пуна сала. Једва чекамо ту велику премијеру, на коју ћете бити позвани!
.jpg)
