Domanović iz Vranja ni trebinjsku publiku nije ostavio ravnodušnom.
Kolaž satira dramaturški „upakovan“ i inventivno dopisan satiričnim komentarima na političko-socijalnu zbilju naših dana, u ostvarenju ansambla iz Vranja postaje provokativna i ozbiljno zaoštrena kritika društva, uperena podjednako i protiv mana vlastitog naroda koliko i nepočinstava vlasti.
U scensku priču sa motivima iz Domanovićevih „Vođe“, „Dange“ i „Marka Kraljević, po drugi put među Srbima“ uspješno je uklopljeno i ponešto od jetke Zmajeve satire, podržano prepoznatljivim muzičkim motivima Bokija Kostića, a odnekle i songom iz kultne „Kose“, tek toliko da, oneobičen kontekstom, zazvuči infantilno i pojača gorku poruku predstave - da nam spasa nema...
A sve je počelo sa skromnim ambicijama – iz glumačkih radionica kao predstava za učenike i dio školskog projekta popularizacije školske lektire u vremenu i zemlji gdje mladi imaju važnija posla od čitanja knjiga – da bi uslijedio neočivani obrt: kroz regionalne selekcije predstava je stigla i do republičkog festivala u Kuli, gdje je ansambl iz Vranja osvojio i prvu nagradu za najbolju predstavu u cjelini.
Diplomu protagonistu večeri žiri publike sinoć je dodijelio mladom glumcu Nikoli Stankoviću, za ulogu Marka Kraljevića.
„Iskreno nisam očekivao, ali za mene stvarno puno znači. Veoma mi je drago što sam je dobio. Hvala svima koji su tako odlučili“, kaže nam skromno ovaj 19-ogodišnjak tek što se oslobodio Markovih brkova i sišao sa scene, sa koje je čas prije njegova karikatura „najvećeg srpskog junaka“ izazivala eksplozije smijeha i aplauza u publici.
Kako ste zadovoljni izvedbom? Je li ansambl i večeras bio na visini zadatka?
- Na probi je bilo nekih tehničkih problema. Ali smo na kraju uspeli da izvedemo sve kako treba. Nastojao sam da dam svoj maksimum i relativno sam zadovoljan.
Bilo bi interesantno da sa nama podijelite i nešto iskustava rada na ovoj predstavi. Vidjeli smo veoma mlad ansambl - nekima su ovo bili i prvi koraci na sceni.
- Nekima jeste zaista bilo prvo učešće u nekoj predstavi. Ovde ima i osnovaca i srednjoškolaca. Uglavnom, naš Boki /Bojan Jovanović/ nas je sakupio sa svih strana. Radili smo dosta dugo na ovoj predstavi. Oko osam meseci sigurno. Jer, tekst nismo imali pa smo sami izvlačili dijaloge i monologe iz pripovedaka Radoja Domanovića. Zato nam je trebalo toliko vremena. Isplatilo se i sada smo jako ponosni na ovu predstavu.
Vjerovatno niste ni sanjali da ćete trijumfovati i u Kuli, u oštroj konkurenciji najboljih predstava u Srbiji?
- Za Kulu, iskreno, zaista nismo očekivali. Tamo ipak ide najboljih osam predstava iz cele Srbije. Velika je bila konkurencija i presrećni smo bili što smo dobili glavnu nagradu.
Dosadašnji nastupi prije i poslije Kule - kako publika reaguje na ovu predstavu?
- Nastupali smo u Vranju nekoliko puta, na festivalu u Lebanu, kao i u Kočanima u Makedoniji. Posle toga je bila Kula i evo nas sada ovde. Na publiku se zaista ne žalimo. Publika je svuda bila zadovoljna. U Kuli su nas čak i tri puta vraćali na bis. I ovde je bilo slično. Vaša publika je divna. Svaka čast.
Je li ti ovo prvo iskustvo scene? Razmišljaš li o profesionalnoj glumačkoj karijeri?
- Glumom se bavim već tri godine. Počeo sam u glumačkoj radionici Bojana Jovanovića. Ova predstava mi je drugo pozorišno iskustvo. Radio sam pre ove i jednu dečiju predstavu - 'Trnoružicu'. Ali nadam se da ću nastaviti da radim i da će biti još predstava. Razmišljam da upišem fakultet dramskih umetnosti, da pokušam naredne godine...
Koliko je političko-socijalna satira prijemčiv tekst za srednjoškolce i osnovce? Koliko oni uopšte uspijevaju da dožive poruke i artikulišu ono što oni misle ili osjećaju potaknuti Domanovićevim satirama?
- Današnja omladina toliko i ne shvata Domanovićeve satire. U naše vreme omladina i ne čita knjige. Zbog toga je ovo i bio školski projekat jer smo želeli da učenicima približimo nešto od školskih lektira . Da pokažemo deci da to može da bude i zabavno. Šta da vam kažem - nisam toliko u politici. Ja volim samo da glumim...
R.S.
Foto: Jovan Vidaković
