Претпосљедње вечери Фестивала фестивала на сцени Културног центра играо је осамнаесточлани, млади ансамбл „Каотис театралис“ Луденс театра из Копривнице, који је извео комад „Испод површине“, као колективни рад, у режији Карла Кучанде.

Сценографија сведена на два црна табуреа, од реквизита једино конопац и ланци. Остало је била лепршава глумачка игра надахнутог ансамбла, који је проговорио о проблемима и изазовима савременог човјека, вјечитим питањима слободе појединца у друштвеним калупима, љубави која надилази свако зло.

На крају комада - енергична и полетна заједничка пјесма и плес, као у познатом мјузиклу „Коса“, поруке љубави и мира, велико НЕ људској глупости.

По одлуци жирија публике, награда за протагонисту вечери припала је младој Петри Лозо, која је, везана ланцима на сцени, глумачки увјерљиво пренијела потребу младог човјека да сагледа свијет из властите а не туђе перспективе.

Нову награду за глумачко стварање доживјела је веома емотивно, послије првобитне невјерице – грлени смијех и усхићење, уз нама крајње симпатичне одговоре на кајкавском нарјечју. Награда публике њен је додатни подстрек пред животну прекретницу - пријемни испит за глумачку академију.

- Јако ми значи награда зато кај се спремам за академију, драго ми је да људи могу скужити да сам добра.

Јеси ли раније награђивана за глумачки рад?

- Да, два пута, за ову и једну другу улогу, у другој представи.

Ваша представа је колективни рад, говорите о психолошкој дијагнози човјечанства и позоришту као терапији. У стваралачком процесу, када сте сви заједно загребли испод површине, до каквих самоспознаја си дошла?

- Заправо, све је изречено у мом монологу у представи, да ме друштво онак заокупирало, а да ја не желим радити све оно што ми други нуде да направим.

У једном тренутку у представи се каже „у која г... се овај свијет претворио, гдје је нестала нормала?“ Како се вратити нормалним вриједностима, како бити човјек а не марионета, бити свој, слободан, неукалупљен?

- Точно то, радити оно кај нас највише занима, највише кај волимо и не мислит о томе кај буде неко други рекел.

Публика је била одушевљена, ваш ансамбл наградила је громогласним аплаузима на крају. Како си доживјела реакцију публике?

- Јако сам била сретна, сви смо били јако сретни, могло се видјети на нама. Баш нам пуно значи пљесак, поготово онај на крају, дугачки.

На 58. Фестивалу хрватских казалишних аматера у Водицама били сте најбољи, и на жупанијском такмичењу добили сте награде за најбољу представу, режију и епизодне улоге. Каква су очекивања од Фестивала фестивала?

- Ми смо ту заправо дошли показати оно што имамо, нисмо очекивали сад не знам што, јако нам је драго да смо ту и да смо добили ту могућност. Очекујемо да будемо научили доста од ових осталих представа.

Како је бити глумац аматер у Копривници, имате ли подршку?

- Ма, добро је. Долазе нас доста људи подржавати, гледати, так да идемо даље.

Кажеш да се спремаш за глумачку академију. Шта припремаш за пријемни испит?

- Тражим монологе (смијех), так да будемо видели кај буде било.

Да ли копривнички ансамбл први пут гостује у Требињу, какви су утисци?

- Так је, први пут смо ту, јако је лијеп град и људи су јако добродушни и великодушни.

Хвала на разговору, уз жељу за нови разговор са тобом - као професионалном глумицом!

- Јој, хвала!