Иза нас је четврто фестивалско вече и позоришни комад „Мали Агатон“, у извођењу трочланог ансамбла ДИС – Позоришта младих Бањалука. Током сат и по времена свједочили смо елану једне младости, тежње и жеље из дубине срца да се њихов глас чује. Глас којим су нам, ако никако другачије, онда барем кроз позориште исказали став о времену у коме живимо, а у којем су баш они принуђени да одрастају, да се васпитаваjу, образују, једном ријечју, да стасавају уз сво бреме данашњице.
Диплома протагонисте вечери, на основу одлуке жирија публике, уручена је седамнаестогодишњем Срђану Ћирићу.
У питању је младић, који се глумом бави шест година. Позориште обожава и није крио изненађење и одушевљење наградом јер, како нам је рекао, ово му је прво признање за његов глумачки ангажман.
- Први пут сам на овом фестивалу, уједно и у Требињу. Одушевљен сам, све ми се овдје јако свиђа, и град, људи, али и сам фестивал, који је одличан. Драго ми је што сам имао прилику да одгледам претходне представе, допале су ми се. Награду, искрено, нисам очекивао, баш сам се изненадио. Шест година сам у позоришту и ово је моја прва глумачка награда, што ми је веома драго.
Вечерас сте позоришним језиком проговорили о занимљивој теми, бројним проблемима наше реалности, али сте је представили на један специфичан начин, из угла младих, на основу њихових промишљања?
- Да, млади су чак и учествовали у организацији овог пројекта и сва писма која смо читали на сцени су права, ниједно нисмо измислили нити дорађивали. Гледано тако, ово је једна истинита и озбиљна прича, нешто што је присутно у друштву и о чему, наше је мишљење, треба озбиљно да се разговара.
Да ли мислите да овом представом, ако већ не можете много тога да промијените, можете барем неке границе да помјерите?
- Мислим да можемо јер гледам ово као неки бунт упућен гледаоцима, средини, у овом случају публици - да се освијести. Такође, мислим да смо кренули ка добром путу и да ћемо стићи до циља, а то је да сви заједно кренемо ка неком бољем времену. Сматрамо да га заслужујемо.
Обухватили сте много тема од породице, самог друштва, насиља међу вршњацима... Како је било играти више ликова и представу веома занимљивог концепта?
- Занимљиво је било радити и одличан нам је био тимски рад. С друге стране, било је и веома тешко и емотивно, заиста једна потресна прича. Интересантно ми је што сам играо више ликова, као и моја колегиница па ми је било занимљиво улазити у све те трансформације. Веома инспиративан процес и драго ми је што сам то искусио овако млад као глумац, да могу више ликова да играм на сцени. Све у свему, мислим да смо урадили добар посао.
Која од силних писама или тема које сте обрађивали је тебе најдубље потресла или је свака на свој начин оставила својеврсни траг?
- Бићу искрен, свака прича је оставила траг. Тешко ми је да било коју издвојим. Није било лако саживјети се са овим реалним причама, притом веома болним. Било је захтјевно све то радити. Али, свака је оставила баш јак утисак на мене и ову представу ћу, баш због тих трагичних исповијести памтити сигурно цијелог живота.
Изузев Бугојна и Театарског фестивала БиХ ФЕДРА, на којем сте побиједили и дошли на требињски Фестивал, гдје сте још представу изводили, какве су биле реакције публике?
- Поред Бугојна, играли смо је у Бањалуци и на још пар фестивала. Свугдје су биле добре реакције, пропраћена је смијехом и сузама, што нам је знак да успијевамо да допремо до публике. Највише ме радује када публика схвати нашу поруку. То нама значи да смо добили оно што смо жељели. Са „Малим Агатоном“ очекује нас гостовање на Фесту „Јувента“ у Сарајеву и, попут Требиња, радујемо се и том искуству!
Ово је млад аснамбл, колико је тебе позориште промијенило, утицало на размишљања, уопште на одрастање?
- Много, много је утицало. Почео сам са 12 година, дакле у неким раним фазама сазријевања и могу рећи да сам уз позориште одрастао и сазрео у младог човјека. На томе сам позоришту и свим драгим људима које сам ту упознао и сарађивао, веома захвалан. Мени је 17 година, а колегама са сцене по 19. Сви смо дуго у позоришту и наставићемо да се бавимо овим и даље.
