Iza nas je četvrto festivalsko veče i pozorišni komad „Mali Agaton“, u izvođenju tročlanog ansambla DIS – Pozorišta mladih Banjaluka. Tokom sat i po vremena svjedočili smo elanu jedne mladosti, težnje i želje iz dubine srca da se njihov glas čuje. Glas kojim su nam, ako nikako drugačije, onda barem kroz pozorište iskazali stav o vremenu u kome živimo, a u kojem su baš oni prinuđeni da odrastaju, da se vaspitavaju, obrazuju, jednom riječju, da stasavaju uz svo breme današnjice.
Diploma protagoniste večeri, na osnovu odluke žirija publike, uručena je sedamnaestogodišnjem Srđanu Ćiriću.
U pitanju je mladić, koji se glumom bavi šest godina. Pozorište obožava i nije krio iznenađenje i oduševljenje nagradom jer, kako nam je rekao, ovo mu je prvo priznanje za njegov glumački angažman.
- Prvi put sam na ovom festivalu, ujedno i u Trebinju. Oduševljen sam, sve mi se ovdje jako sviđa, i grad, ljudi, ali i sam festival, koji je odličan. Drago mi je što sam imao priliku da odgledam prethodne predstave, dopale su mi se. Nagradu, iskreno, nisam očekivao, baš sam se iznenadio. Šest godina sam u pozorištu i ovo je moja prva glumačka nagrada, što mi je veoma drago.
Večeras ste pozorišnim jezikom progovorili o zanimljivoj temi, brojnim problemima naše realnosti, ali ste je predstavili na jedan specifičan način, iz ugla mladih, na osnovu njihovih promišljanja?
- Da, mladi su čak i učestvovali u organizaciji ovog projekta i sva pisma koja smo čitali na sceni su prava, nijedno nismo izmislili niti dorađivali. Gledano tako, ovo je jedna istinita i ozbiljna priča, nešto što je prisutno u društvu i o čemu, naše je mišljenje, treba ozbiljno da se razgovara.
Da li mislite da ovom predstavom, ako već ne možete mnogo toga da promijenite, možete barem neke granice da pomjerite?
- Mislim da možemo jer gledam ovo kao neki bunt upućen gledaocima, sredini, u ovom slučaju publici - da se osvijesti. Takođe, mislim da smo krenuli ka dobrom putu i da ćemo stići do cilja, a to je da svi zajedno krenemo ka nekom boljem vremenu. Smatramo da ga zaslužujemo.
Obuhvatili ste mnogo tema od porodice, samog društva, nasilja među vršnjacima... Kako je bilo igrati više likova i predstavu veoma zanimljivog koncepta?
- Zanimljivo je bilo raditi i odličan nam je bio timski rad. S druge strane, bilo je i veoma teško i emotivno, zaista jedna potresna priča. Interesantno mi je što sam igrao više likova, kao i moja koleginica pa mi je bilo zanimljivo ulaziti u sve te transformacije. Veoma inspirativan proces i drago mi je što sam to iskusio ovako mlad kao glumac, da mogu više likova da igram na sceni. Sve u svemu, mislim da smo uradili dobar posao.
Koja od silnih pisama ili tema koje ste obrađivali je tebe najdublje potresla ili je svaka na svoj način ostavila svojevrsni trag?
- Biću iskren, svaka priča je ostavila trag. Teško mi je da bilo koju izdvojim. Nije bilo lako saživjeti se sa ovim realnim pričama, pritom veoma bolnim. Bilo je zahtjevno sve to raditi. Ali, svaka je ostavila baš jak utisak na mene i ovu predstavu ću, baš zbog tih tragičnih ispovijesti pamtiti sigurno cijelog života.
Izuzev Bugojna i Teatarskog festivala BiH FEDRA, na kojem ste pobijedili i došli na trebinjski Festival, gdje ste još predstavu izvodili, kakve su bile reakcije publike?
- Pored Bugojna, igrali smo je u Banjaluci i na još par festivala. Svugdje su bile dobre reakcije, propraćena je smijehom i suzama, što nam je znak da uspijevamo da dopremo do publike. Najviše me raduje kada publika shvati našu poruku. To nama znači da smo dobili ono što smo željeli. Sa „Malim Agatonom“ očekuje nas gostovanje na Festu „Juventa“ u Sarajevu i, poput Trebinja, radujemo se i tom iskustvu!
Ovo je mlad asnambl, koliko je tebe pozorište promijenilo, uticalo na razmišljanja, uopšte na odrastanje?
- Mnogo, mnogo je uticalo. Počeo sam sa 12 godina, dakle u nekim ranim fazama sazrijevanja i mogu reći da sam uz pozorište odrastao i sazreo u mladog čovjeka. Na tome sam pozorištu i svim dragim ljudima koje sam tu upoznao i sarađivao, veoma zahvalan. Meni je 17 godina, a kolegama sa scene po 19. Svi smo dugo u pozorištu i nastavićemo da se bavimo ovim i dalje.
