Друге вечери Фестивала фестивала представио нам се ансамбл из Сјеверне Македоније, из Кавадараца, позоришним остварењем „Не се клади на Енглезе“, по тексту Владимира Ђурђевића. Уиграна трочлана екипа у непуна два сата, на специфичном дијалекту, који смо чак и разумјели, донијела је причу о страсти према клађењу, савременој пошасти, која сеже дотле да чак успијева да засијени и уруши дугогодишње пријатељство. На свом првом гостовању у Требињу, тројица глумаца одлично су се снашли и подстакли публику, да иако кроз поједине комичне моменте, размисли о снажној поруци коју су нам послали.
Како је одлучио жири публике, диплома протагонисте вечери отишла је у руке глумцу Видану Станоеву за улогу Негра.
-Први пут сам у Требињу и на овом такмичењу. Изненадила ме награда и драго ми је што сам проглашен за протагонисту вечери на једном оваквом Фестивалу, о којем смо доста чули, иначе нама другом међународном. Ова награда ми пуно значи! У Кавадарцу смо за ово остварење освојили три награде. Најбољу маску за главну улогу, која је припала мени, затим за најбољу представу и најбољу режију. Побједа и награде тамо, били су препорука да дођемо и наступамо у Требињу.
Ово вам је друго фестивалско играње, већ имате награде, да ли сте осјећали вечерас, можда, и већу одговорност?
-Да, и то не малу. Када играмо пред домаћом публиком некако је пријатније. Нисмо знали како ће публика овдје реаговати, онда ту је језична баријера, да ли ћемо се споразумјети и најважније - да ли ће схватити оно што доносимо на сцени. Имао сам и позитивну трему, добро ми је дошла да дам још више од себе и да будемо најбољи што можемо.
И били сте вечерас уиграни доносећи нам позоришни комад који осликава нашу стварност, проблем кладионица, клађења, нечега са чиме се сусрећемо константно и што је велики проблем савременог доба?
-Да, кладионице су велики проблем свуда. Код нас у Кавадарцима, одакле долазимо, можда смо и град са највише кладионица по глави становника и тачно знамо шта значи тај проблем. Кад смо добили текст, већ на прво читање смо знали да желимо да радимо ову представу. Рекли смо шта буде нек буде, али идемо се позабавити овом тематиком. И драго нам је што се нисмо предомислили.
Да ли је било изазов радити овакву представу са овом темом, али и играти је због чињенице да представа прилично дуго траје?
-Да, траје дуго, али је динамична, не осјећа се кад вријеме лети. И кад смо код нас играли, нисмо ни осјетили када су прошла два сата, тако је било и вечерас. Свака представа нам је изазов. Трудимо се да дамо много више од себе и баш је, мени лично, била велика одговорност када смо се спремали да дођемо у Требиње на Фестивал фестивала.
Колико дуго сте се спремали за представу и ви конкретно за овај лик?
-Почели смо прије Нове године, али нажалост, корона нас је више пута прекидала. Неки чланови из наше екипе су били и позитивни па нисмо могли да радимо. Али послије Нове године смо се вратили и премијеру извели око 20. фебруара. Послије смо констатно играли и дали смо чак 17 реприза ове представе у Македонији! За Требиње смо се спремали двије недјеље, због премијера са другим представама, вратили смо се у ритам и спремни дошли на ваш дивни фестивал.
Након Требиња, како је планирано да представа настави свој живот, да ли већ сада знате гдје ћете играти?
-Имамо неке преговоре за градове у Македонији. Што се тиче иностранства, немамо ништа прецизирано због ситуације са епидемијом. Још не знамо шта ће да буде, надамо се да се границе неће затворити и да ћемо имати још турнеја ван Македоније.
Колико вам значи што је позоришни живот оживио, како ви глумци волите да кажете, поново бити на даскама које живот значе?
-Као дијете када први пут види море и не може да опише своју радост! Били смо доста времена кући и кад смо дошли на сцену, била је баш дјечија радост, само што нисмо заплакали од среће. Предивно је било поново осјетити ону стару еуфорију. И истина, ово су даске што живот значе! Дају посебан смисао. На сцени можемо да будемо ко хоћемо и зато нам је баш драго што смо се вратили. Надамо се да нећемо више силазити са тих дасака, да ћемо остати тамо, да се дуго радујемо.
Први пут сте на Фестивалу фестивала и у Требињу. Какви су утисци?
-Одлични! Фасциниран сам културом људи, како је град сређен, феноменално. Први пут сам и у вашем граду и сигурно ћу доћи опет, ако не на фестивал, хоћу приватно. Свакако ћу свакоме препоручити да Требиње обавезно посјети! Што се тиче фестивала, утисци су ми најпозитивнији. Баш ми је драго, а и остатку екипе, што смо освојили прилику да овдје наступамо!
