„У водоводу никад нећете доћи у ситуацији да све радове завршите и да више немате посла. Али крајњи циљ свих ових напора и уложених средстава је - да се реконструишу дијелови мреже који су дотрајали, да се направи довољан капацитет резервоарског простора како би град што дуже имао воду у случају хаварија и да тај систем у комплету дугорочно буде стабилан.“

2.JPG (176 KB)

Ово о инвестицијама у требињски водоводни систем, најзамашнијим у посљедњим деценијама, каже Спасоје Радовић, директор „Водовода“ Требиње, у разговору за наш лист.

  • У опсежан и инвестиционо захтјеван програм обнове и доградње система водоснабдијевања - који се финансира из кредитног аранжмана Владе Српске и уз учешће локалних заједница - Требиње се укључило још прије једне деценије. Ових дана приведени су крају радови на изградњи система водоснабдијевања лијевом обалом ријеке, чиме је заокружена и трећа фаза овог пројекта у Требињу. Због чега је она посебна значајна за систем и потрошаче?

- Нови цјеводод је већ пуштен у пробни рад како би испитали да ли има недостатака, а ових дана завршавамо и асфалтирања на подручју гдје су извођени радови. Урађено је око 4,5 км новог цјевовода, са најквалитетнијим цијевима какве до сада нису коришћене у требињском водоснабдијевању. Овај пројекат је, у првом реду, значајан јер ћемо сада имати „бај-пас“ у транспорту воде од изворишта до града, што ће значајно смањити могућност да град остаје без снабдијевања питком водом. Преко новог цјевовода, који лијевом обалом иде од мале бране до Каменог моста, сада имамо алтернативни начин да пунимо резервоаре у случају пуцања старог транспортног цјевовода, који је изграђен још давне 1974. године и на којем хаварије нису ријеткост. Наши суграђани су, нажалост, имали прилику да се у то увјере и да осјете како изгледа кад град остане без питке воде. А очекујемо да је могућност таквих проблема, завршетком ове фазе пројекта, сведена на најмању могућу мјеру. Истина, постоји још једна дионица старог цјевовода  - од изворишта Око до мале бране - гдје није извршена реконструкција, а за шта ћемо у наредним годинама морати изнаћи начин да - или санирамо стари или поставимо поред њега нови цјевовод. Такође, алтернативни цјевовод који је постављен лијевом обалом омогућиће да у наредном периоду кренемо и у сложен и захтјеван посао реконструкције дотрајалог транспортног цјевовода десном обалом. Ови радови нису до сада били ни у ком случају могући јер без „бај-паса“ подразумијевају обуставу снабдијевања водом цијелог града на дужи временски период. Напоменуо бих да смо радове на изградњи система лијевом обалом искористили да ријешимо и неколико других проблема у овом дијелу Требиња. У договору са Градском управом урађено је проширење улице код школе у Полицама, која је била „уско грло“ пута за Црквину. Такође, урађен је и дио оборинске одводње у Улици Мића Љубибратића, која годинама није била у функцији, као и канализација у Улици жупана Грда, коју су грађани годинама ишчекивали.

  • Шта је урађено у претходним фазама и колико су оне унаприједиле укупну стабилност система и квалитет испоруке воде?

- У првој фази је урађен нови резервоар – Крш капацитета 2.500 кубних метара, што је  проширило укупне резервоарске капацитете, те 1,5 км нових цјевовода, што је побољшало систем снабдијевања грађана водом. Заборављамо да смо прије неких десет или петнаест година у неким дијеловима града имали чак и рестрикције. У другој фази урађени су резервоари Потклисје и Подгљивље, са 8,5 километара нових или реконстриусаних цјевовода, гдје су напокон, послије 30 година, високе зоне у тим дијеловима града добиле редовно снабдијевање питком водом. Подсјетио бих да смо, уз ове двије фазе пројекта реконструкције водовода, изградили и нови цјевовод од 4,5 километара према „Граду сунца“ и на тај начин успјели да обезбиједимо довољне количине воде - и за развој овог подручја и за потрошаче у Засаду и Мостаћима. Ријешили смо и водоснабдијевање Богданића дола, гдје су грађани чекали на воду 15 година. Такође и проблем у Винској улици, гдје је раније рађена мрежа са профилима за значајно мањи број домаћинства захтијевала озбиљну интервенцију. Радимо и реконструкцију мреже у Старом граду кроз пројекат поплочавања.

spasoje-radovic.JPG (143 KB)

  • Када је у питању овај капитални пројекат „генералног ремонта“ требињског водовода - који још дијелови система недостају и каква је планирана динамика радова у наредној фази?

- Оно што преостаје јесте да у дијелу система лијевом обалом изградимо резервоаре - Полице са 2.000 кубика и Црквина са 250 кубика и тек када завршимо та два резервоара можемо рећи да ће високе зоне у овом дијелу града имати стабилно водоснабдијевање. Већ је готов и ревидован пројекат за ова два резервоара, који вриједност радова процјењује на око 3,2 милиона марака. Настојаћемо да и за ову фазу пројекта рекострукције водовода код ресорног министарства обезбиједимо подршку у финансирању. Народна скупштина је прије неколико дана усвојила одлуку о кредитном задужењу од 30 милиона евра - управо за наставак пројеката водоснабдијевања у Српској. Подсјетио бих, такође, да Хидроелектране на Требишњици финансирају изградњу новог резервоара на изворишту Око од 2.500 кубика, такође и набавку нове пумпе за пумпно постојење на врелу, те нове хлораторске опреме која ће омогућити дозирање хлора на најсавременији начин.

  • Шта је коначни циљ када се овај замашан инцестициони циклус употпуности заокружи?

-   У водоводу никад нећете доћи у ситуацији да све радове завршите и да више немате посла. Али крајњи циљ свих ових напора и уложених средстава је - да се реконструишу дијелови мреже који су дотрајали, да се направи довољан капацитет резервоарског простора како би град што дуже имао воду у случају хаварија и да тај систем у комплету дугорочно буде стабилан. Мислим да је уз овај дио послова које се односе на изградњу и реконструкцију водоводне инфраструктуре доста урађено и на финансијском аспекту, те увођењу информационих технологија за квалитетније управљање системом.

  • Кад сте поменули увођење нових технологија и пракси – у ком правцу сте успјели да остварите највећи искорак?

- Најважнија ствар данас за сваки водовод па и наш је то што смо успјели да развијемо SCADA систем за праћење свих протока у мрежи и нивоа воде у свим резервоарима. Имамо преглед стања у сваком дијелу система на основу којег можемо да закључимо гдје нам се појављују проблеми и како да квалитетније управљамо водоснабдијевањем. До сада је систем управљао нама - а сада ми управљамо системом! Праћењем стања уз помоћ ове технологије утврдили смо, на примјер, да је раније у систему било непотребних пумпања, која су без потребе повећавала и наше трошкове. Или, рецимо, ако испоручујемо 50 литара у секунди у Крш а у потрошњи дође до повећања на 80 литара - знамо да имамо квар у тој зони. Аутоматски шаљемо екипу - са опремом за детекцију квара коју смо купили прије двије године - лоцирамо квар и настојимо да га отклонимо што прије. Важно је прецизно утврдити локацију пуцања цијеви да не би копали на погрешном мјесту - јер је копање најтежи посао и изискује највише времена.

  • Тим прије што су радници „Водовода“ свакодневно приморани да интервенишу. Цијеви свакако имају рок трајања а замор материјала чини своје. Какво је стање водоводне мреже у Требињу? Колико је одржавање захтјевно и у којој мјери успијевате да одговорите овим обавезама?

- Грађанима је, наравно, једино важно да кад отворе славину - вода потече. Међутим, иза стабилне испоруке воде стоје озбиљни напори наших радника и велики број радних сати на терену, при чему некад није могуће ријешити квар на мрежи у кратком периоду. У систему још имамо цијеви које су старе колико и водовод – из давне 1903. године. У прошлој години смо обавили око 3.700 интервенција на мрежи. Уз овај посао, успјели смо да промијенимо више од хиљаду водомјера - а раније се годишње мијењало између 300 и 400. У току ове године смо планирали да извршимо реконструкцију између три и четири километра старих цјеводовода. Према пројекту који смо израдили, треба да уложимо још око 2 милиона марака у обнову мреже да би све дотрајале цијеви замијенили. Али ситауција на терену никад није једноставна. Рецимо, у Тодорићима имамо пуцања на цјевоводу који је већ зрео за реконструкцију - а та траса је асфалтирана, што значи да морамо да изнајмљујемо радну механизацију која минимално оштећује асфалт, а кад завршимо своје радове - наша је обавеза да опет асфалтирамо. А све нам је то додатни трошак. Имамо проблем и са високом зоном у дијелу Хрупјела код цркве, гдје у љетним мјесецима није довољан притисак - што захтјева уградњу новог цјевовода да би се овај дио мреже повезао са резервоаром у Потклисју. Али због имовинско-правних односа нисмо у могућности то да урадимо без одобрења свих власника парцела на траси цјевовода. Дакле, много је ствари које се вежу једна за другу, због чега није лако рјешавати ове проблеме и у неком року који сте планирали.

vodovod-radovi.JPG (227 KB)

  • У посљедње вријеме улажу се напори и у смањење губитака на мрежи, што је проблем свих водоводних система?

- Губици воде у требињском водоводу износили су чак и до 80 одсто. Око 25.000 м3 било је дневно пумпање али је смањено на 12.000 до 14.000 кубика на дневном нивоу. Систем водоснабдијевања Требиња је изузетно компликован - зато што има више зона, резервоара и препумпавања. И сваки од тих резервоара, онолико колики су губици у дијелу мреже који снабдијева, мање времена може да издржи са својим резервама воде у случају пуцања цијеви. Из тог разлога смо активно радили на смањивању губитака - да би капацитети тих резервоара могли што дуже да издрже и снабдијевају водом потрошаче док се квар не отклони. Ако се сјећате - дан прије славе града, када смо имали хаварију транспортног цјевовода - ниска зона која се снабдијева са Крша управо стога није имала прекида у водоснабдијевању током цијелог тог дана, док је висока зона, у којој још имамо нешто веће губитке, издржала свега 3 до 4 сата. Дуго година се није улагало нити радило на смањењу губитака воде. Ми смо у току прошле године пронашли око двије стотине кварова, детектовали локација гдје се вода губи. Трошкови за електричну енергију у прошлој години смањени су за 83.000 КМ јер са мањим губицима воде и пумпе мање раде. Иначе, на основу анализе на којим су дијеловима система кварови најчешћи - планирамо и реконструкције.

  • Када сте пред Скупштином града недавно презентовали извјештај о раду за 2019. годину казали сте да је прошла година била убједљиво најуспјешнија за „Водовод“ у протеклих деценију и по? На чему темељите овакве тврдње?

- Билнаси стања и успјеха свакако су свима доступни и лако се може провјерити ово што кажем. У 2019. години смо имали позитивно пословање од 10.000 КМ, а све стога што смо водили рачуна о свим апсектима пословања предузећа. Од 2008. до 2017. био је низ година у којима смо пословали са губитком. Поред позитивног пословања, изузетно је још битно то да смо за 2019. годину добили сертификат бонитетне  изврсности за финансијско пословање. Такође и ревизорски извјештај са позитивним мишљењем. И то је показатељ у каквом је стању тренутно предузеће. Апсолутно смо ликвидни, измирујемо све обавезе према радницима и добављачима. Дугорочних обавеза – немамо, а врло лако се може провјерити стање у другим водоводним предузећима. На магацину имамо сасвим довољно материјала за интервенције - у случају да се деси било каква хаварија и на цјевоводу било ког профила. „Водовод“ Требиње данас је сигурно међу два науспјешнија водоводна предузећа у Репубилици Српској. У току прошле године смо обновили и возни парк, са два нова мала камиона и три путничка аута за потребе радних јединица, а у току ове године ћемо купити радне машине за рад на терену - да би радницима олакшали рад. Захваљујем се свих радницима „Водовода“, јер без њиховог залагања овакве резултате не би имали. Зато смо почетком ове године имали повећање плата, поготово радницима на терену, а трудићемо се и у наредном периоду да њихове плате буду и веће. Једино тимским радом можемо правити добре резултате.

Какав је квалитет воде коју пију Требињци?

- У прошлој години урађена су 323 узорка за основну физичко-хемијску анализу воде и 328 за микробиолошку анализу. То је изузетно велики број узорака. У сарадњи са Институтом за јавно здравство РС и са лабораторијом коју посједујемо – заиста водимо рачуна о квалитету воде коју испоручујемо. На основу ових анализа редовно обавјештавамо грађане - да ли је негдје вода исправна или није. Једини проблем када је квалитет наше воде у питању је то што послије љетњег периода, када крену велике кише, долази до благог замућења изворишта Око. У свим  осталим ситуацијама анализе су показале да пијемо апсолутно здраву и чисту воду – истиче Спасоје Радовић.