Александар Волић, водитељ разговора
Књижевну популарност Петар Петровић Пеција постигао је позоришним текстовима између двају свјетских ратова. У позоришној библиотеци загребачког издавача „Куглио“ штампао је 28 свезака, а само на загребачкој позорници ХНК Пеција имао је 15 праизведби. Његови текстови, једночинке, комедије и шале – тематски су углавном везани за личко село и написане су личким разговорним језиком. Тематски и стилски блиске су тзв. сеоским драмама хрватске модерне. Оне су испрва профилисане натуралистички, проблематизујући социјални статус личког села, емигранстку емиграцију, распад традиционалних вриједности и начина живота. Временом, те се драме приближавају водвиљу.
Даровити редитељ Марко Сабљаковић поставио је на сцену текст „Пљусак“ (1918). Љубав и ентузијазам аматера из Хрватске препознала је публика у Требињу, играју са чудесном енергијом, правим жаром и посвећено. Иако је невријеме протеклих дана похарало Жупању и Ретковце и глумци имају велике материјалне штете на својим објектима, нису одгодили долазак у Требиње, на Фестивал фестивала. Љубав према позоришту била је јача!
Редитељска интуиција и концепција је успјела, јер је редитељ представе нашао прави кључ у пучком театру, у тој екпресији која је јако тешка да се реконструише, али је нађен прави начин да се анимира глумац. Мислим да је значајно да редитељ настави линију истраживања пучког театра. Добро је што редитељ истражује и желим му да настави истраживачки рад и да се не прекине копродукција два ансамбла, јер се показује да су сад један ансамбл, који здушно схвата захтјеве редитеља Сабљаковића и добро је што су скупа. Импонује ми да чујем ставове редитеља да представа никад није завршена, да увијек има шта да се доради и измашта. Редитељ је добро ријешио сценски простор – ентеријер сеоске куће са огњиштем, уз ангажовање сценографа Дражена Матијашевића.
Зоран Радуловић, глумац из Црвенке
Поздрављам све пријатеље у Требињу, у име позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке. Честитам ансамблима из Ретковаца и Жупањи на побједи на њиховом националном фестивалу и пласману на Фестивал фестивала. Пријатно сам изненађен вечерашњом представом, мислим да су подигли стандард и ниво аматерског позоришног рада у Хрватској. Највише ми се допала једноставност и непретенциозност у свим елементима остварења. Прије свега, мислим, у редитељски вођеној престави, глумачкој игри, сценографским и костимографским рјешењима, одличној музици. Сматрам да је Пецијин текст заиста „легао“ колегама из Хрватске и просто им пријао. Некако се гледаоцима чинило да је све било лако и да све тече, иако нимало није једноставно играти овакав жанр. Морам да похвалим редитељску концепцију, Марко Сабљаковић је урадио велики посао, поготово што ништа редитељски није лошије урадио у односу на неке професионалне редитеље. У овој представи се све спојило и види се да је редитељ водио рачуна о детаљима и у сценографији и у костимографији. Похвалио бих посебно Антуна Брајковића у улози Николе и Здравка Шињорија у улози Стојана. Један диван, успио позоришни чин. Представа ми је пријала и зато што су се аматери из Хрватске вратили на локални проблем, то је дјеловало на публику, а позориште без публике не може.
Лука Кецман, театролог
Честитам на одабиру текста, јер су играли текст који им је близак и гдје су глумци своји на своме. Играо се један одличан водвиљ, један врло заводљив текст, гдје су испоштовани основни елементi водвиља, брзе промјене, брзе реплике, иако се мора увијек водити рачуна да, када се брзо говори, мора бити све разумљиво до краја. У представи аматера из Хрватске уводни дио је, заправо, једно сеоско прело, збор, који је једна врста бала гдје су све интриге присутне и након тога се одвија ноћни живот, када се погасе свијеће у то вријеме, или ова модерна свјетла, и онда ко, гдје, како и са ким. То је нешто је тема највећих писаца водвиља европског формата и što je користио Петар Петровић Пеција. Тај дио глумци из Хрватске играју јако добро. Скренуо бих малу пажњу редитељу, да, када је водвиљ у питању, постоје моменти препознавања, разоткривања или хватања у незгодној ситуацији или лажи и они се увијек некако сценски означе. Моменат када Стојан саопшти да зна све тајне Николине, публика види у другом неком плану, гдје он шапуће, а било би много екпресивније, дјелотворније да га је пред публиком ухватио у лажи. То су ситнице, публика је све видјела и препознала. Честитам! Ово је било десето извођење представе „Пљусак“ и добили су десетку!
Драган Копривица, редитељ
Драго ми је што су аматери из Хрватске препознали Требиње као град отвореног срца. Вечерас сам доживио на прави начин умјетнички угођај, театар из Хрватске је донио једну своју атмосферу и представу, а глумачка екипа и редитељ су дали печат својој представи која ће бити препознатљива и на другим фестивалима. Што се тиче глумачког ансамбла, просто је за невјеровати да су из два града, они дјелују као један анамбл који годинама ради. Дјеловали су врло синхронизовано, цијели ансамбл, од редитеља до свих људи који су добро слушали шта им је говорио. Драго ми је што су унијели неколико дивних иновативних момената, срушили баријеру почетка представе. Направили су представу у представи и срушили су ту границу са публиком. Неколико сјајних „слоу моушн“ примјера такође говори да су врло талентовани, али ја могу само да зажалим што је редитељ доброг срца који је, ипак, дозволио да ово буде само глумачка представа, а режија је била у неком фином офф-у, да глумцима помогне да заблистају на што бољи начин. Мало ми је фалило дивних редитељских рјешења која су могла да се нађу. Оно што је било чисто из редитељске руке је било предивно, био је спој класичног и алтернативног театра, што је много лијепо. Недостајало ми је још неких редитељских рјешења, која уз редитељску инвентивност могу учинити комад још јачим, чувајући представу, првенствено као глумачку. Што се тиче глумаца, нема слабог мјеста, а посебне честитке дамама! Утисак је, заиста, био сјајан, просто једна дивна представа.
Дарко Куртовић, глумац из Требиња
Екипа из Хрватске је одушевила требињску публику. Гледали смо сјајну представу, глумци су уиграни. Велика је ствар за аматерску сцену кад представа заживи, кад се игра. Награде су пролазне, али су играња вјечна, кад знамо да представа живи.
Милован Здравковић, театролог
Честитам ансамблу на осјећајном и фуриозном извођењу представе, која припада пучком театру. У свима, без обзира одакле смо, чучи атмосфера села. Кад је почела та сеоска атмосфера, толико су ме увукли у романтику, као да сам ушао у неку бајку. Наравно, било је добро и касније, у истинском правцу пучког театра и желим им да наставе овако и даље. Честитам им пошто су ме увукли у неку метафизику, неку бајку, што није тако једноставно. Само напријед!
Кишобран
Аматери из Хрватске су рекли да је увијек падала киша у мјесту гдје су играли представу „Пљусак“, што се синоћ догодило и у Требињу, додуше - у покушају. На крају разговора послије представе, као захвалност за добру организацију и топао пријем, извршном директору Фестивала фестивала Ђорђу Вучинићу, симболично су уручили кишобран.
