Жељко Хубач, водитељ разговора
Оно што ми се допало је да је редитељ у сарадњи са сценографом направио интересантан простор који је само означио све фетише овог времена. Знаковно је јако тачно дефинисан простор. У жанровском смислу, улазак главног глумца са књигама је један од тачнијих улазака у проблем. Оног момента када његова жена и он уносе књиге, схватате да је то једна врста узалудног посла, бесмисла. Ово је комад у коме се тачно зна како ће се прича завршити, а публику и даље интересује да чита тај комад и гледа ту представу. Оно што је било интересантно је да се није газило по комици, по неком слепстику, било је, заиста, врло добрих дуо сцена. Покушај да се удахне ово вријеме и уозбиље ствари је редитељски искорак који су глумци јако добро подржали. У тим тишинама и озбиљностима ова фарсична псеудокомедија је постала много озбољнија и трагичнија, него, што можда, сам материјал нуди. Неспорно је да је ово једна од бољих представа у глумачко-редитељском кључу, које сам гледао посљедњих година. Оно што је оставило суштински на мене утисак је друштвени ангажман представе који је поражавајући по све нас који можда негдје, дубоко, неке етичке вриједности који ликови нуде, носимо у себи. То су питања за најинтимније тренутке. Добри су детаљи који отривају употребну вриједност сценографије.
Брано Дурсун, члан Умјетничког савјета Фестивала фестивала
Одлична и ангажована представа на савременој теми. Сви елементи позоришта су заступљени, одлична и уједначена игра свих глумаца. Мислим да нисмо могли на бољи начин отворити овај 64. Фестивал фестивал.
Милован Здравковић, театролог
Честитке ансамблу што је у овом времену успио да уради овакву представу. Честитам на идеји за сценографију, која смета, али и инспирише глумце, што посљедично утиче једно на друго. Ту се виде „мреже“ које су мреже свега и свачега, електронске, комуникативне, које треба да нам помогну, а у ствари, нам не помажу. Техника је, такође, добра идеја, која треба да нас опусти да будемо слободнији, а у ствари није тако. Види се да је један уигран ансамбл, а млади глумци показују да и у тим генерацијама има оних који воле да се баве умјетношћу и да има наде за позориште.
Лука Кецман, театролог
Лик Босе је глумица (Сања Ћировић) савршено одиграла, као и све оно што је требало да каже. Припадам оној генерацији која је учена да се глумцу не ставља никаква препрека да се мучи са њом, или, ако постоји, мора да је савладава као да не постоји. Редитељ је свјесно приступио томе да нема јасан став да ли су ликови интелектуалци или нису. То је оно што нас јако интересује, јер ако јесу, имамо једну причу и закључак, а ако нису - имамо другу. Овдје је прича добро ишла на онај дио који се тиче интелектуалаца. Цијела прича почиње након одбране докторске дисертације, гдје актер признаје да је један пасус преписан, иако, није само један. То је суштинска лаж, која ће се препознати у ономе кога можете да назовете како хоћете, који нуди лажан уговор и смртоносан по њихову душу. Честитам цијелом ансамблу, јер су од почетка до краја играли висок ритам представе, што треба издржати, уз сјајне епизоде које су освјежиле представу. Боси бих дао награду за глумца вечери, јер је са толико мало рекла толико много, да је то фасцинантно.
Драган Копривица, редитељ
Црна Гора се представила оним најбољим што има свих ових година. Редитељ је мудро одлучио да режију осјенчи тако да ово буде глумачка представа. Највећу корист од овог остварења имаће млада Лена Шебек, која је имала срећу да уђе у овај ансамбл. Овај комад, уз фантастичне драмске домете, могао би да се зове „Господин министар“ или „Господин кандидат“. Тај образац из Нушићеве „Госпође министарке“ је на фин начин у овој представи пресликан, али показано је да можемо бити много више прљави и зли него што је то била епоха „Госпође министарке“. Позориште из Бијелог Поља је бриљантно отворило Фестивал фестивала, а ако је овако почео, можемо очекивати једну смотру која ће бити на понос и Требињу и шире.
