На Фестивалу фестивала вечерас ће наступити млади и талентовани чланови урбаног, независног и савременог позоришта ДИС из Бањалуке, чија је представа „Мали Агатон“ освојила прво мјесто на Театарском фестивалу Федра у БиХ.
Паметни, весели и сусретљиви млади људи, види се, жељни знања и умјетничких надахнућа, кажу да је ова представа настала тако што су расписали регионални јавни позив својим вршњацима да им пошаљу радове, размишљања и ставове о одрастању и времену у коме живимо. Од пристиглих 110, одабрали су 30 текстова који су уврштени у ову чудесну представу.
Милан Богдановић, редитељ истиче да су покушали све те текстове да споје у један концепт, а да сваки од њих опет носи своју поруку. Судећи по досадашњим реакцијама публике и стручних људи, у томе су успјели.
- Пратимо једног лика који се зове Агатон, његово одрастање од седме до 21. године. Ово је прича о систему, о свему ономе што нам је наметнуто као и о нашем начину да се изборимо или не изборимо са свим проблемима данашњице. Хоћемо да сазнамо шта је правилно, а шта није и ко та правила заправо пише! Овог посљедњег постајемо свјесни тек на крају!
Сваки појединачни текст носи своју поруку. Стизале су нам бројне похвале управо за тај концепт, имамо причу која није распарчана, није колажна него у континуитету, пратимо једно одрастање. Појединачни текстови су овдје сегменти, приче за себе, које говоре о љубави, систему, породици, власти и свим стварима које нас окружују.
НАЈЈАЧИ ГЛАС МЛАДИХ ЈЕ УМЈЕТНИЧКИ КРИК
- То је глас који стиже најдаље. Када вас млада особа на нешто упозорава - онда је то знак да сте баш у проблему и да сте баш заглибили. Мислим да су то најјачи гласови који имају највише енергије и жеље да покрећу нове ствари. Тако да ми идемо тим тенденцијама - да доносимо нека нова увјерења, рушимо табуе и стварамо неки бољи свијет.
ТЕМЕ КОЈЕ ТИШТЕ МЛАДОСТ
- Породица је та о којој млади највише размишљају. Бројни радови које су нам послали говорили су о заједници на којој све почива те о дисфункционалним породицама. Друга тачка интересовања младости је држава која није најстабилнија него се љуљка и распада па нисмо уопште сигурни да ли ће се потпуно распасти или идемо ка правом путу. Та неизвјесност о судбини, која нас чега, је тема број два за млађе генерације.
14 ПЛУС ПРЕДСТАВА
- Обично публика, на основу наслова „Мали Агатон“, помисли да је ријеч о некој лаганој причи, о неким безвезе стварима. Међутим, ова прича је поприлично брутална и искрена, у доста момената, сензибилитет младих испод 14 година није довољно јак да би схватили о чему се говори.
А, да ли млади људи виде свјетло на крају тунела и да ли је довољан ентузијазам да се пренебрегну све слабости данашњице!?
- Ми се налазимо на пола пута, још увијек не знамо да ли на крају тунела постоји свјетло и то је највећи проблем. Трудимо се да корачамо даље и надамо се да ћемо да дођемо до тог свјетла.
ИВАН ПЕТРУШИНСКИ у улози Агатона
- Било је јако лијепо радити ову представу. Сматрам да је најбитније што су у њу уткане приче обичних људи, о којима је веома важно говорити. Неке приче које нисмо могли ставити у представу, пребацили смо у форму писма, које ја читам као Агатон. Имамо једно писмо у коме се дјевојка жали зато што њеној мајци обустављају новац иако су у тешкој финансијској ситуацији. Ту је и дјевојка која критикује кандидате који су изашли на изборе и друштво уопште.
Позориште ДИС ове године славиће јубилеј, 30. година постојања. Имају доста младих људи који се посљедњих година укључују у рад позоришта што радује јер су за спектакл потребне и младе и свјеже снаге. Глумци ДИС-а сматрају да је позоришни аматеризам веома важан и као изражајно средство за све проблеме који нас тиште.
ЂОРЂА ГРГИЋ у епизодним улогама
- Не може се јасно распоредити да ли су моје и улоге Срђана Ћирића епизодне или споредне јер стално мијењамо ликове и допуњавамо Агатонову причу, оживљавајући његов свијет из дјетињства и у садашњости.
Главни актер, дјечак који прича своју животну причу, стално је у шетњи - из садашњости у прошлост, понекад се баца и у будућност, па све то треба да испратимо. Овој екипи је то било право задовољство!
За Ђорђу је аматерско позориште најљепша и најпаметнија ствар за коју се опредијелила. Она је у ДИС-у пет година.
- Упознајемо се са неким свијетом за који нисмо знали да постоји, а свима нам је јако потребан. Научимо да се изражавамо, помажемо и другима да то исто ураде, успијевамо да освијестимо и себе и друге.
Овом представом су јако задовољни. Постоје и потајне и вјероватно оправдане наде и очекивања на требињском фестивалу. Неће да прејудицирају. А, сигурно је да ће да покажу њихову неспутану креативност, љубав према спектаклу и експериментисању.
