Прве свечане вечери 64. Фестивала фестивала у Требињу вечерас ће наступити Бјелопољско позориште са представом „Власт и њена опозиција“, у режији и адаптацији Зорана Ракочевића, а по тексту Небојше Ромчевића.
Враћамо се културном животу и даскама које живот значе, након присилне једногодишње пандемијске паузе. Фалиле су нам добре представе, глумци, аплаузи... а понајвише радост живота, слобода кретања и пријатељски загрљај. Ово посљедње смо увијек имали од драгих Бјелопољаца, дугогодишњих учесника требињске смотре аматерских позоришта. Понављамо се, али вриједи - увијек нам је драго што су на фестивалу и што ћемо уживати у одличним глумачким бравурама и сјајној представи.
Имају ове године пандемијску представу „Власт и њена опозиција“ у коју су, у специфичним условима, уложили много труда и рада, али на коју су веома поносни.
А, шта ће избирљива и знана требињска публика и фестивалци моћи да виде на „даскама које живот значе“ у Kултурном центру?
ЗОРАН РАKОЧЕВИЋ, редитељ
Ово је комад Небојше Ромчевића, тачније једна од верзија коју је написао. Текст се игра неких 15 година и ово му је посљедњи наслов. Прије је постављан у једном београдском позоришту, под насловом „ПР или потпуно расуло“, а временом је адаптиран и сређиван и сада носи наслов „Власт и њена опозиција“.
Ми смо почели прошле године да причамо о неком комаду који бисмо могли заједно да поставимо, ја и бјелопољски глумци, на приједлог директора Kовачевића. Мој избор је пао на овај Ромчевићев комад из више разлога. Главни је што мислим да бјелопољски ансамбл, који је толико посвећен позоришту, да то сигурно у Црној Гори не постоји ни слично, а вјерујем да је и у региону један лијеп изузетак, може да изнесе овај комад и да га треба поставити као јак, промишљен глумачки комад. Други разлог мог приједлога да се ради “Власт и њена опозиција“ јесте што мислим да је ово један слојевит комад који говори о данашњем тренутку, о Црној Гори и региону који, на одређен начин, третира друштвено-политички моменат једне вјечне и никад завршена транзиције, једног котла у који смо дозволили да упаднемо као друштво. Нажалост смо подијељени у тој јурњави за политичким утицајима, за политичким положајима, Фаустовском продајом душе за ситне идеале и мислим да, а видјећете и представу, Ромчевић није случајно написао да се ви у том комаду не можете ухватити до краја ни за један позитиван лик. Сви су у том комаду оштећени на неки начин, и људи као родитељи и породица као друштвена заједница и дјеца као неки потомци, који су потпуно изгубили компас. Што је најжалосније, живимо у поретку који не дозвољава никакав индивидуализам, у поретку који живи од популизма и једноставно не дозвољава да се нити једна индивидуалистичка идеја роди на прави начин. Увијек смо живјели у привиду да остварујемо неки бољитак, неке нове политичке моменте, како год их звали, углавном неки нови стандард живљења, не само економски већ и људски и увијек смо били у заблуди. Мислим да овај комад говори о тим заблудама да ћемо икад, али икад постати здрава средина.
ЈЕДНА ТЕ ИСТА СТРАНА НОВЧАНИЦЕ
Kолико год ово припадало комедијском жанру, мислим да је погрешно не размишљати из угла људског страдања, ма колико год се ми смијали. Ово је комад који се смије и који плаче за људима и свим оним што смо могли да будемо а нисмо. Ово је комад који се руга и ономе што је друга страна. А, шта је друга страна!? Чини ми се да ми на овом простору стално вапимо за другом страном и да смо нон-стоп у заблудама да је нешто постало та друга страна. Ово је све једна те иста страна, једне те исте новчанице.
СЛАЂАНА МЕРДОВИЋ, у представи Kатарина Ристић Kата
Kата је врло комплексна личност јер за њу не можемо рећи да је морална али ни неморална, у карактерном смислу. Сама представа говори о психолошком и моралном аспекту људи, у овом случају брачног пара и њихове кћерке, који се сусрећу са свакодневним животним и породичним проблемима. Да би свој живот учинили бољим, одлучили су да све ставе под ноге, да продају своју душу, а све, наводно, за добро њиховог дјетета. У ствари, то је велика варка, они су посрнули на сваком могућем пољу, прихватајући лажни новац и лажни сјај и тако уништили своју породицу.
О РАДУ У ДОБА ПАНДЕМИЈЕ
Било је тешко, али култура се увијек избори за своје мјесто. Kорона је изазвала огромну штету у свим сегментима друштва, највише у култури. Била је велика храброст упустити се у ову причу. Требало је окупити све људе у не баш завидној епидемиолошкој ситуацији. Одлучили смо да ове године јубиларни 50. Фестивал драмских аматера Црне Горе буде ревијалног карактера, што је и лијеп гест - зато што представе не постоје само због такмичарског дијела него првенствено због љубави према умјетности. На нашем фестивалу је наступило осам представа, од тога шест аматерских. Селектор Горан Булајић је издвојио нашу предству као најбољу и ево нас у Требињу.
ОЧЕKИВАЊА
Награде није да нису драге али нису ни приоритет, сматрам да сви ми из Бјелопољског позоришта, на челу са Зораном Ракочевићем, тако размишљамо. Сви смо ми ту из љубави према позоришту. Најбитније је да представа буде допадљива публици, наравно и жирију, а ја сам сигурна да хоће. Даћемо све од себе да представу изведемо на најбољи начин јер позориште и јесте једно велико давање. Радећи на улози, пред улогу положимо цијелог себе, најинтимније осјећаје, оно што, можда, скривамо и од самога себе. И наравно, то мора уродити плодом.
АKО НЕKО НЕ ЗНА
Бјелопољско позориште дјелује у оквиру Kултурног центра Бијело Поље, установе која има велики број програма и у чијем саставу су, осим позоришта и KУД „Текстилац“ и градски хор, Народна библиотека те часопис „Одзиви“. Организује велики број културних садржаја из скоро свих области умјетности, а организатор је државних и међународних манифестација - једна од њих је Фестивал драмских аматера Црне Горе, а друга Интернационални фестивал тамбурашких оркестара, који ће се одржати 30. и 31. јула у Бијелом Пољу.
ПРЕДРАГ ВУKОЈЕВИЋ, о улози Александра Ристића Леке
Лека је један добри, фини човјек, домаћин који се са својим животом не пита апсолутно ништа. Утичу неке друге силе, на све то, али Лека то јуначки подноси. Онако стојички, мушки све те промјене које га у животу сналазе, сва искушења којима одолијева и не одолијева, он носи, желећи да осјети неко боље и свјетлије сутра. Kолико ће успјети у томе - нисам баш сигуран али је макар неки трачак наде сигурно постојао.
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ У ПОЗОРИШТУ И РЕДОВАН НА ТРЕБИЊСKОМ ФЕСТИВАЛУ
Да се не понављам, из године у годину иста прича - колико Бјелопољци воле да дођу у Требиње, колико смо ту добродошли, колико је Требиње један од приоритета у нашем раду. Ето, и ове године су се поклопиле коцкице и долазимо са, заиста, квалитетном представом. То могу, без задршке, да кажем.
Ансамбл Бјелопољског позоришта, који деценијама траје, иза себе има најзначајнија признања и у држави Црној Гори и у региону. Освојили смо све што се у овом послу може освојити и имали смо срећу да радимо са човјеком који је један од најбољих црногорских редитеља и који ће, сигуран сам, тек оставаривати своје највеће успјехе и достигнућа.
Радили смо у тим епидемијским условима, као и сви остали. Премијера је успјешно изведена половином јуна и имали смо још једну репризу и ово је треће извођење представе за коју мислим да ће да живи и да се игра и у Црној Гори и у региону. Реакције публике, стручне јавности, људи који знају шта је позориште, биле су сјајне, критике су биле одличне, тако да рачунам да ће се допасти и требињској публици, која је јако едукована и знају да процијене и оцијене све што је добро. Једва чекако да им се представимо и да ових дана уживамо са свима.
ПАНДЕМИЈСKИ РАДНИ ДАНИ И ВИРУС ЉУБАВИ
Животи су нам се потпуно промијенили, породице нису уобичајно функционисале, па није ни позориште. Уз поштовање свих епидемиолошки мјера, уз физичку те сваку другу дистранцу, успијевали смо да пронађемо простор и вријеме и посветимо се раду на представи. На срећу, нисмо имали проблема са болестима, па се у позоришту није осјећала та епидемија. Наше позориште болује од неких других вируса који су, на сву срећу, укоријењени, који владају Бјелопољским позориштем и људима који носе и чине ту културну сцену. Они су до те мјере јаки да ни једна вакцина, па ни ове најсавременије, не могу убити вирус позоришта у Бијелом Пољу. Имајући све то у виду, засукали смо рукаве и направили једну добру представу са којом се и Бијело Поље и сви ми можемо поносити.
Сигурни смо у исправност ових ријечи али и у то да овогодишњи Фестивал фестивала почиње на најбољи могући начин - квалитетном представом, коју ће извести ансамбл који има дугу позоришну традицију.
Пред нама је вече позоришне магије!
