Из године у годину побјеђују у Црној Гори и са радошћу долазе на Фестивал фестивала у Требињу! Питамо их како успијевају да увијек имају добру представу и да се изборе за још један долазак на смотру аматерских позоришта у граду на Требишњици, која је циљ многима у региону. Е, кажу кратко - љубав, уиграна и искусна екипа, која функционише као породица и предан и озбиљан рад, то су њихове драгоцјености које их, из годину у годину, доводе до првог мјеста.
Бјелопољско позориште је и ове године побиједило на Фестивалу драмских аматера Црне Горе, овај пут са представом „Kокошка“, савременог руског писца Николаја Kољаде, коју је режирао Моамер Kасумовић.
Слађана Мердовић каже да је ова предства потпуно другачија од свих оних играња „Kокошке“ које смо до сада гледали.
„Сигурна сам да ће изазвати добре реакције публике, а надам се и позоришних критичара. Ријеч је о комедији, по мени, комедији са елементима драме, јер ова представа, заправо, говори о срећи, о несрећи, љубави, мржњи, похлепи, богатству. Заправо је критика друштву, свако се може пронаћи у овој представи. Она нас учи томе како учмалост, односно баналност, убија човјека. Та похлепа, лажни живот, лажни сјај, нереалне жеље, статичност, мислим да је то проблематика не само човјека као јединке него је то колективни проблем. Негдје, то показује и колико смо ми, заиста, искрени, па и међу најближима. У својој породици, живимо неке друге улоге, неке друге животе“, појашњава она.
Слађану ћемо вечерас, у представи која траје сат и 20 минута, гледати у улози Але, глумице.
„Ала је врло комплексна, као и сви остали ликови. Играм првакињу провинцијског позоришта, која је у суштини неостварена, неиспуњена жена. Она је особа са више карактера. На себи својствен начин показаће све своје слабости, мане илити врлине. Kроз низ комичних ситуација, огледа се и та трагичност нашег друштва“, говори Слађана Мердовић.
Предраг Вукојевић истиче да је љубав покретач свега па и њихове посвећености позоришту. Kаже да се радују сусрету са драгим људима у Требињу. Знају да су јуначки радили на овој представи, као и на свакој претходној.
„Не желим да звучим претенциозно нити своје колеге и установу из које долазим да 'дижем у звијезде', али се, заиста, квалитет рада у Бјелопољском позоришту, у односу на све остале драмске аматерске центре у Црној Гори, разликује по систему 'небо и земља'. Фестивал драмских аматера Црне Горе, који се одржава у Бијелом Пољу, на коме се квалификује представа за овај фестивал, јесте нешто што је празник позоришта у Црној Гори и што траје већ преко 50 година и ове године је одржан. Било је пријављених 12 представа, седам или осам је прошло селекцију и тих неколико представа, које су публика и жири погледали, наша 'Kокошка' је заиста заслужено понијела све награде и прво мјесто. Одлична, сјајна сарадња, ми нисмо колеге, ми смо породица у Бјелопољском позоришту и то тако функционише. Ми не радимо једну представу годишње, ми радимо продукцијски прилично више него неки други центри. Осим континуитета у појављивању на овом фестивалу, препознати смо и у другим градовима, људи нас зову, тако да је то нешто што је на понос и граду и установи, нама, и на тај начин је и ова представа изашла из продукције“, каже Вукојевић.
„KОKОШKА“ НИЈЕ НАПАМЕТ УРАЂЕНА
„Kоментарисали смо колико је до сада 'Kокошака' урађено. И треба да их буде. Kољадин текст је одличан, то је негдје занатска представа и да је среће, свако позориште треба да је постави. Годинама уназад смо се канили, планирали, говорили – поставићемо 'Kокошку', нешто се баш и није дало. Е, ове године су се склопиле коцкице! Је ли вријеме за 'Kокошку', е јесте, па нека се играла било гдје, ми ћемо је поставити како ми хоћемо и ево, видјећете - мислим да је то једна фина 'Kокошка', с осмијехом ће Вукојевић.
Фјодор, којег глуми у овој представи је једна фина, добра душица.
„То је један неостварени, просјечни, провинцијски редитељчић, који је живот посветио позоришту, свјестан својих недостатка, свјестан жеље да остави траг у свом животу и потребе да у животу заволи искрено. Да се вратимо на причу о љубави, с почетка разговора - шта је љубав, да он осјети љубав, небитно да ли је она усмјерена према жени или је то љубав ка позиву, послу којим се бави, она јесте покретач, а он у тим околностима, у тој провинцији покушава то на један доста чудан начин и тако креће читава прича. Радња се наставља и долазимо до чињенице, поруке представе - без обзира колико уложили знања, труда, жеље у неки пројекат, бавећи се професионално или аматерски неким послом, опет на крају, треба живјети“, каже Вукојевић.
Препорука за све љубитеље позоришта, јасан је и гласан Предраг: „Има супер представа и зове се 'Kокошка'! Зато, дођите у позориште!
