Након шест такмичарских дана вечерас ће, у ревијалном дијелу програма, на Фестивалу фестивала, чланови СКК Сербика Гњилане, уз учешће студената Приштинског универзитета и чланова КУД „Алат“ из Требиња, извести драмски приказ „Једини пут“, рађен по тексту Александра Гуџића, Јасмине и Ратка Стоиљковића те Живојина Ракочевића.
ЈАСМИНА СТОИЉКОВИЋ потписује и режију и сценарио.
Драмски приказ „Једини пут“ је настао 2018. године поводом стогодишњице завршетка Првог свјетског рата и ослобођења Косова и Метохије. Програм овог приказа је специфично усмјерен на све важне догађаје из Великог рата на Косову и Метохији, од тренутка када се војска повлачила са Косова и Метохије, даље према Албанији, па све до ослобођења.
Стоиљковићева истиче да се ова велика историјска тема, у вријеме јубилеја, заобилазила дуго времена као и прича о дешавањима у току Великог рата на Косову и Метохији. А, тамо се, наставља, збило доста важних догађаја, почевши од момента када су Централне силе сатјерале нашу војску и када је војска са владом и краљем била у повлачењу.
- Они су онда били на Косову и Метохији. Ту се дешавала права драма јер су били састанци у Призрену, а потом у Пећи, гдје се одлучивало о судбини наше војске, о судбини нашег народа и о исходу рата. И, донесена је та посљедња одлука да се крене у голготу преко Албаније. Та драма која се одигравала, била је инспиративна за нас умјетнике на Косову и Метохији. У овом приказу су, поред мене, којој је повјерено да будем аутор, па сам саставила и сценарио и режирала, биле и колеге из Приштинског позоришта. На премијери је био наш Угљеша Вујовић, доајен наше српске драме Приштинског позоришта, које је сада измјештено у Грачаницу, и сви остали глумци. Међутим, у овом приказу свој простор су нашли и допринос дали и глумци из Аматерског позоришта из Гњилана, из Косовског Поморавља, које има дугу традицију. Заиста ми је било драго да су и они са нама.Тако да смо једна права добитна комбинација. Направили смо један осврт на све те наше славне претке. Да кажем, душа просто иште да се осврнемо на славне дједове и прадједове, на тај дио славне историје и да их на овај начин овјековјечимо.
Реприза драмског приказа „Једини пут“ на требињски начин
- Ово што ће вечерас видјети требињска публика је, можемо рећи, премијера, јер је другачије него што је било код нас у Грачаници на нашој премијери. Овај приказ је обогаћен како учешћем студената глуме Приштинског универзитета, на челу са њиховом професорком умјетничке игре и балета Вером Обрадовић, тако и са Културно-умјетничким друштвом „Алат“ из Требиња. Сви ћемо заједно учествовати у овом извођењу драмског приказа „Једини пут“ на требињски начин.
Јасмина Стоиљковић истиче да овај драмски приказ умногоме кореспондира с актуелним тренутком. Додаје да се репризе изводе у копродукцији Српског културног клуба Сербика из Гњилана и Дома културе Грачаница, а учесници су умјетници са Косова и Метохије, од глумаца, двојаца, свираца до умјетника са простора гдје изводе репризу.
-Када смо у Грачаници имали премијеру, која је одржана прије двије и по године, за стогодишњицу ослобођења Косова и Метохије у Великом рату, десили су се неки моменти да у нашем тексту има доста паралеле са данашњим тренутком на Косову и Метохији. Српска војска са Косова и Метохије се повукла са тог простора као што се и тада повукла. Има ту доста паралела које су гледаоце дотакле.
Та тема из Великог рата је и даље актуелна. Ми се нисмо задржали само на томе, ми смо обухватили и период ослобођења Косова и Метохије, а и свих осталих српских дијелова. Наравно, за ово играње у Требињу отворили смо тај један тренутак гдје смо поменули и херцеговачке жртве које су у Великом рату страдале као добровољци, на тај начин учинивши поштовање потомцима тих људи који су страдали и вјероватно ће се наћи вечерас у публици.
АЛЕКСАНДАР ГУЏИЋ, историчар који учествовао у одабиру текстова и помагао Јасмини у реализацији овог драмског приказа истиче да су у овом занимљивом остварењу, поред осталог, приказане занимљиве сцене закопавања круне у темеље Призренске богословије те други истинити догађаји.
- Као што је састанак генерала у Пећи, гдје је вођена жива расправа око тога да ли да војска на Косову и Метохији да одсудну битку Централним силама или да се повуче. Те истините сцене, наша драмска умјетница и првакиња Приштинског позоришта Јасмина Стоиљковић, приказала је на један позоришни начин. Користили смо бројну литературу. Поред стенограмских биљешки о састанку генерала, користили смо и низ других историјских извора и наравно незаобилазну литературу “Деветсто петнаеста Трагедија једног народа“ Бранислава Нушића. Позивам публику да погледају представу. Сматрам да те важне историјске догађаје, нација је заједница сјећања, треба на један позоришни начин представити широј публици, јер данас човјек због начина живота нема пуно времена за читање па је, можда, овакав начин, кроз позоришну умјетност, документаристику и филм, најбољи да широј публици представимо своју историју.
ПРЕДРАГ КОТУР, који игра Живојина Мишића, каже да овај позоришни приказ, који се састоји од колажа разних секвенци, позоришних, сценских, музичких, одсликава период рата и ратног вихора који је задесио житеље и људе на Косову и Метохији.
-Идеја цијеле приче је да се подсјетимо на тај период и људима прикажемо, кроз неке кратке сцене, шта се дешавало у доба Великог рата и вратимо их у то вријеме. То је аманет који имамо - да поштујемо прошлост јер то је оно што смо наслиједили и што не смијемо заборавити. Свакако, сјећати се на овакав начин кроз позориште, музику или било који други вид умјетности, је опредјељење да ми као нација опстанемо и задржимо насљеђе и традицију.
Истиче да је за њега улога Живојина Мишића био лијеп задатак, тзв. колач за глумца.
- Играти особу која је врло битна историјска личност, која се нашем народу представила и као вођа и као човјек који се залагао за борбу „прса у прса“ до краја. Он није био помирљив са чињеницом да војска слаби. То је много утицало на њега, посебно повлачење преко Албаније које није заговарао. Онако једна лијепа палета неких карактерних црта које је имао Живојин Мишић је дефинитивно нешто што нисам играо никада.
Ово није, каже Котур, представа него позоришни приказ - алат којим се они представљају публици. Није ријеч о цјеловечерњој драми, која траје два-три сата и која говори о једном времену, него се, на интересантан начин, у једночасовној игри, баве историјским фактима.
Дакле, вечерас ћете гледати позоришни приказ у једном сасвим новом руху, а не класичну представу!
Уживајте!
.jpg)
