На „паметној клупи“, у градском парку, упознали смо фестивалце из Сјеверне Македоније, Kавадараца који су први пут у Требињу, на Фестивалу фестивала. Пријатни Диме Kоцевски, режисер је одушевљен градом на Требишњици, пријатном добродошлицом и великим срцем Требињаца. Kаже да то није љубазност из куртоазије него искрена присност и топлина која одушевљава.
Нада се и најљепшем дружењу на фестивалу те да ће оправдати своје присуство на смотри аматерских позоришта региона. На требињској сцени, уиграна екипа, која складно ради више од 17 година, играће комад „Не се клади на Енглези“, према тексту Владимира Ђурђевића, адаптираном на кавадарски начин.
ДИМЕ KОЦЕВСKИ, режија и адаптација
Ово је један доста актуелан текст који је, нажалост, једна велика истина. Нешто што се свакодневно дешава свугдје, посебно на Балкану. То је једна прича о три друга који су наизглед нераздвојни и не може их ништа посвађати. Али, до промјена долази у ситуацијама када имамо много накупљених проблема, када о њима не желимо да говоримо, све их стрпамо под тепих па тако нагомилани једног дана испливају на површину, све пукне и оно што смо скривали годинама кажемо једни другима у лице. Ова прича се бави феноменом клађења, због кога су растурена бројна пријатељства и бракови. То је феномен који, нажалост, није нимало безначајан, наиван него супротно - због њега ће се срушити и најстабилнија брана, а вода ће надолазити са свих страна. Е, тада до изражаја долази људска арогантност, људски инстинкт - да спасим прво себе па онда, ако будем могао, остале. Од једне обичне, симпатичне комедије, настаје једна тешка драма, ја бих рекао, на крају и трагична.
КАВАДАРАЧКА ИЗВЕДБА ПРЕПОЗНАТЉИВОГ ЂУРЂЕВИЋЕВОГ РУКОПИСА
Ово је представа која, гдје год да се игра, мора бити регионална, својствена поднебљу одакле долази. Ако радимо ту представу баш онако како је аутор написао - неће имати ту драж, специфичност. Мислим да је драматург, када је писао овај текст, имао на уму то да ће му сваки редитељ, који га буде читао, дати свој печат.
Ми играмо на нашем специфичном кавадарачком дијалекту, који је несавладив и нашим људима из других дијелова Македоније. Ако ниси рођен у Kавадарцима, тешко да можеш да говориш тим дијалектом. То је наша специфичност, много је занимљив и мислим да ће публика већину да разумије.
Диме Kоцевски се нада да ће публика прихватити њихову представу, да ће им се допасти те да ће препознати њихов рад и труд на овом комаду који је имао 17 реприза у Kавадарцима и диљем Македоније.
А, Боже здравља, додаје шармантно, може и нека награда у Требињу, неће да се буне!
