Требињска публика ишчекује ово вече, да на сцени Културног центра, громогласним аплаузом поздрави ансамбл Културног центра Кула, који ове године долазе са представом „Сумња“, која је рађена по тексту Џона Патрика Шенлија, савременог америчког драмског писаца, а у режији Слободана Станковића.
Овај комад, који истражује тренутак у коме вјера у сопствену истину постаје опаснија од саме лажи, професионалци аматери позоришта из Куле, радили су два мјесеца, а резултат посвећеног рада потврђен је тријумфом на 67. Републичком фестивалу аматерских позоришта Србије.
СЛОБОДАН НОГАВИЦА, који глуми оца Брендана Флина каже да је рад на представи био студиозан.
„Редитељ је свјеж, са факултета и баш смо прошли кроз његову школу, како то он ради и генерално како раде на факултетима. Било нам је изазовно и нама ново зато што дуго нисмо радили са младим редитељем. Одговорност је била велика баш због тога што је текст такав какав јесте - Џон Патрик Шенли је за овај текст добио Пулицерову награду. Свјесни смо били тога када смо се одлучили за тај текст и знали смо да морамо да урадимо добру представу. Мислим да смо успјели у томе и надамо се да ће се то показати и на овом фестивалу.Овај текст није извођен у Србији. Ми смо добили ексклузивно право од Џона Патрика Шенлија да преведемо текст. Тако да је то исто новина у нашем позоришту, да смо први пут имали велику част да нам овај драмски писац, сценариста и редитељ потпише уговор да можемо да преведемо текст. Преведени текст смо им слали на контролу, чак су се и око плаката бавили. Стварно смо приступили овом задатку озбиљно и одговорно и мислим да је резултат ту“.
„Сумња“ је савремена психолошка драма, која се како се да видјети из наслова, бави тим осјећајем несигурности и неувјерљивости.
„Говоримо о томе колико сумња може да постане једно хладно оружје и буде покретач неких преиспитивања, о томе докле је човјек спреман да иде само ако има своја увјерења која нису провјерена, када вјерује у нешто за шта нема никакве доказе и докле то може да доведе и њега и све људе око њега. Ова представа нас наводи да преиспитамо сами гдје су нам границе и морала и одговорности и свих осталих сегмената наше личности“, каже Слободан Ногавица.
На крају представе, шта остаје до.... сумња!
„Публика остаје и даље у сумњи и преиспитује своја увјерења, моралне вриједности и погледе. То и јесте поента овог текста јер је писан и као парабола, што значи да се експлицитно не бави само тиме што је написано, није само питање сукоба између часне сестре и свештеника, него овом представом се отварају многа важна питања и многи важни проблеми“.
Отац Брендан Флин је симпатични свештеник који у тим критичним, 60-тим годинама када се у Америци и цијелом свијету, дешавају велики преврати, покушава да у цркви донесе нешто ново, жели да буде приснији са људима, са ученицима, мало има савремене погледе на друштво. Видјећемо како се сналази у том свијету!
ДРАГИЦА ЈОТАНОВИЋ, у улози сестре Алојзије
„Ми се бавимо озбиљном темом, заиста, и цијела представа ће изгледати много другачије од овог што смо имали прилику да видимо до сада на фестивалу. По први пут радимо са Станковићем, у почетку смо имали период прилагођавања, упознавања, свако има неки свој начин рада, ритам проба. Ми смо аматери, морали смо све уклапати са нашим свакодневним обавезама. Било је врло занимљиво, редитељ је веома отворен за сарадњу, у смислу да смо сви помало учествовали кроз сам доживљај својих ликова. Пуно смо разговарали како бисмо најбоље савладали карактеризацију ликова. Када смо изашли на сцену, већ је било пола посла урађено. Онда смо се опустили и упловили у ту једну, заиста, изазовну тему у моменту када се на свјетском нивоу отварају нека питања, фајлови. Ми имамо тему гдје постоји сумња на један озбиљан преступ и бавимо се тиме како и шта се деси када та нека сумња, коју осјећамо дубоко, прелази линију, шта се деси када се та линија прекорачи и када се из сумње пређе у акцију. Шта нам даје ту храброст, ту сигурност, пуно ствари се отвара. Сви ће учествовати у самом завршетку представе јер ће њихов доживљај дати одговор о свему томе. Тако да ћемо се трудити, до сада смо успијевали, да такав утисак оставимо код публике и жирија“.
Велико им је задовољство и велика срећа што су опет у Требињу, прошли су „паклене селекционе кругове“ али све то води ка једном циљу да заиграју у требињском Културном центру и поклоне се требињској публици.
Сумњате да ће нас одушевити!? Ми не!
