Pa, da upoznajmo i domaćine - Gradsko pozorište Trebinje! Došli su, po dobrom starom običaju, u Radio Trebinje, gdje smo porazgovarali o njihovoj viziji zla, večerašnjoj predstavi „Sluge“, koju će, posljednjeg dana Festivala festivala, izvesti na sceni Kulturnog centra.

Predstava je rađena prema tekstu Žana Ženea, a u adaptaciji i režiji Željka Miloševića.

Strašan zločin desio se tridesetih godina prošlog vijeka u Francuskoj!

ŽELJKO MILOŠEVIĆ, režija

- Meni je bilo interesantno, svojevremeno, kada sam pročitao esej Žana Ženea, koji nosi naziv „Religija zla“, posebno to što sve religije počinju od toga da je osnova čovjeka dobro u njemu, da istražujem. Trebalo je onda imati dobru ekipu za istraživanje Žana Ženea jer je to jedan poseban ugao posmatranja koji se nikako ne može raditi na prvu, ali čini mi se, ni na drugu ni na treću. Trebalo bi raščistiti sa sobom oko nekih stvari i stvoriti uslove da nešto posmatramo iz ugla lošeg. Postoji ta neka čestica, neki čovjek koji u sebi sadrži i dobro i zlo. Isključivo od njega i okolnosti, okruženja, zavisi da li će ta čestica da se razvija ka dobrom ili lošem.

Radio sam sa divnom ekipom: Vesnom Đurić, Jefimijom Ot, Darkom Kurtovićem, kao akterima na sceni, ali nikako se ne bi smio zaboraviti izuzetan rad Milice Jeremić, koja je radila na scenografiji i kostimografiji, kao ni Boba Vučura koji je radio muziku, niti sve ostale koji su dali svoj doprinos da ova predstava živi i da se igra.

„Sumnja“ je nešto drugačije od onoga što smo radili u prošlosti, jer je to bio, na neki način, izazov i za glumce i za mene. Moram da kažem da sam imao veliku pomoć ekipe u svim segmentima, da smo puno razgovarali, da smo se usudili, u tom nekom pozorišnom smislu, pristupili čitajućim probama.

Koliko god se trudili i držali Žan Ženea, mi smo, ipak, unutar njega, zadržavajući njegovu osnovu, ispričali neku svoju priču.

Na „Fedri“ su dobili nagradu za kolektivnu igru.

-To pokazuje da su njih troje uradili sjajan glumački posao. Mi smo na „Fedri“ bili, ujedno, nominovani u više kategorija. Ono što je nama najvažnije jeste da predstava živi. Nagrade prijaju, licemjerno bi bilo da kažemo da je drugačije, one su satisfakcija za neki rad, ali za jedno malo pozorište kao što je naše, mnogo je važnije da predstave žive, da predstavljaju i pozorište i grad. Ono što raduje jeste da smo odmah nakon „Fedre“ dobili pozive za neka igranja. Glas o predstavi se dosta brzo proširio, ljudi nas kontaktiraju i imamo nadu da će predstava trajati i živjeti.

DARKO KURTOVIĆ, Žan

- Ja sam brat-sluga! Težak je tekst, u početku mi se nije ni svidio. Međutim, u procesu rada malo uđete u lik, zavolite to što radite, malo vam pomogne ekipa koja je sa vama.

Dobro, moram da priznam - teško je raditi sa njima! ( smijeh) Ja sam toliko trauma sa njima doživio (smijeh), samo se nadam da ću večeras da izdržim i ovo igranje( smijeh).

IBIJEVO ĆOŠE je ovih dana njegova druga kuća

- Da, u „Ibijevom ćošetu“ je veoma veselo i interesantno. Od prošle godine na festivalu, u pratećem dijelu programa, postoji ovo ćoše, to je smislio reditelj Vladimir Putnik. Svaki dan tu ugostimo glumce koji su prethodnog dana imali predstavu ali i one koji nastupaju to veče. Baš je posjećeno. Uživam u igru sa kraljem Ibijem, Ibijevim gostima i njegovim pozorištem.

Ovih dana je bilo užurbano, „trka-frka“. Ali, trebamo se potruditi oko jednog ovakvog kulturnog događaja kakav je Festival festivala i zbog gostiju ali i da festival ide uzlaznom linijom.

JEFIMIJA OT, gazdarica

- Kada smo dobili podjelu, prvo što sam primijetila jeste da moj lik nema ime. Odmah mi je to bilo zanimljivo. Kada smo iščitali tekst, uplašila sam se da ne odigram tip a ne lik. Trudila sam se da ovu ulogu, svim svojim glumačkim sredstvima, učinim življom, da je što više obojim, oprirodim. A, za glumca je vrlo neprijatno kada igrate osobu u kojoj je zlo zasijano. Onda vi, iz svoje stvarne ličnosti morate to da iskopate, da se poistovjetite, zavolite, opravdate. To mi je bio najveći izazov.

Dugo nisam igrala jer sam smatrala da nemam s kim podijeliti svoju ideju. Ne zato što su prethodne ideje bile pogrešne, daleko od toga, ali jednostavno nisu bile moje. Ja sam ih poštovala, radovala se uspjesima, ali nije to bilo nešto što odgovara mojim afinitetima. Ova predstava je bliska pozorišnoj estetici koju volim i koju želim da njegujem. „Sumnju“ smo počeli da radimo sa visokim zahtjevima, morali smo da upregnemo sve svoje kapacitete, imali smo dosta komplikovanih situacija, ali mislim da smo se dobro izborili.

VESNA ĐURIĆ, Solanž

- Bilo nam je divno dok smo radili na ovoj predstavi. Svi mi u pozorište dolazimo zato što ga stvarno volimo, volimo ljude sa kojima radimo. Tako da, kada imate nekoliko stavki zadovoljstva, onda s uživanjem radite i maksimalno se tome posvjećujete.

U profesionalnom smislu - bilo je naporno, ali je, s obzirom da se dugo poznajemo, rezultat morao da bude dobar. Predstava jeste drugačija od svega što smo radili, i to dokazuje da smo spremni da idemo napriijed, da težimo nečemu višem, da nadmašimo sebe i vjerujem da smo na dobrom putu.

Solanž je sestra, jedna od slugu koja ne bira sredstva i načine da dostigne svoje ciljeve, koji su njoj opravdani. Beskrupulozna je, istinski je zla osoba i kroz različite načine to ispoljava. Čak, u nekim momentima, ne krije tu svoju crtu ličnosti, što je meni kao glumcu, bilo jako interesantno.

KOME JE OMČA OKO VRATA?

- Predlažem svima koji imaju neke nedoumice da dođu da pogledaju predstavu, možda neće odmah istog trenutka dobiti odgovore na sva pitanja koja ih muče, ali će ih sigurno natjerati da razmisle i ti će odgovori, do sutra, doći na svoje!