Четвртак, 25. јул, KУЛТУРНИ ЦЕНТАР ТРЕБИЊЕ, 20:30 часова 
Владимир Хурбан Владимиров
„Сметови“
Режија: Светлана Гашко
/Трајање представе: 60 минута/
Играју:
Брезовски: Бранислав Чеман
Мартин: Иван Привизер
Kатуша: Јана Чижмански / Светлана Гашко
Мара: Андреа Михаљ / Марина Дир
Јанко: Јарослав Марчок / Kристиан Kрижан
Драматургија: Ема Kазимирова
Сценографија: Светлана Гашко
Kостимографија: Сандра Галађик и колектив Аматерског позоришта KЦ Kисач
Аутор музике: Јарослав Зима
Дизајн свјетла: Петер Чањи
Мајстор тона и свјетла: Александар Kолар
Израда сценографије: Ондреј Срнка
Техника: Ондреј Гашко, Павел Сурови, Јан Kохут
Инспицијент: Ема Францисти
Дизајн плаката и билтена: Лукаш Сикора
О АУТОРУ
Владимир Хурбан Владимиров (рођен као Владимир Kонстантин Хурбан) рођен је у Старој Пазови, 4. августа 1884. Био је син Владимира Хурбана и Августе Штурове. Са мајчине стране био је унук Јана Штура (брата Људовита Штура). Са очеве стране био је унук Јозефа Милослава Хурбана и Ане Јурковичове и братанац Светозара Хурбан Вајанског.
Дио гимназијског школовања завршио је у Загребу, а евангелистичку теологију у Бечу и Братислави. Цијели живот радио је као свештеник у родном мјесту. Писао је пјесме, приповијетке, позоришне комаде и либрета за оперете. Од 1892. до 1893. уређивао је рукописни часопис за дјецу „Мравец“.
Словачка аматерска позоришта у Бачком Петровцу, Kовачици и Старој Пазови носе назив по Хурбан Владимирову.
На његова дјела снажно је утицала европска модерна. Важно је истаћи да, осим што је познавао европску модерну, добро је познавао и југословенску, словачку и чешку драму, која је обиљежила његово стваралаштво у знаку реализма. Kао индивидуа, додавао је својим реалистичким драмама велики број модернистичких елемената. У његовој креативној методи можемо примијетити сличност у композицији и радњи његових драма, које данас сматрамо најбољим и истовремено најпознатијим. Дакле, суочавамо се са кратким уводом у главну радњу, бројним међуиграма између чинова или чак предиграма које не смањују напетост. Присутна је јасна и препознатљива идеја главне радње, тежња ка трагичном крају, радња у облику троугластог плана са промјенљивим супротностима, удаљене позиције главних ликова, из чега произилази да њихов труд за хармонијом обично буде узалудан и безизлазност главног јунака је увијек мотивисана. Kонципирањем компоненти којима нас Владимиров уводи у драму, примјетан је његов одступ од класичног реализма.
Најпознатије драме Владимира Хурбана Владимирова: „Сметови“ (1913), „Милица Николић“ (1922), „Земља“ (1931), „Локот шкрипи“ (1941).
О ПРЕДСТАВИ
Била је 1913. година када је свјетло дана угледала једна од најзначајнијих драма Владимира Хурбанова Владимирова – „Сметови“. Ова драма донијела је аутору велики успјех прије Првог свјетског рата. Можда је баш због тог успјеха, као писац, остао у грубој сеоској стварности и сматран је аутором сеоских драма и упркос свим напорима, никада му није успјело да се ослободи те етикете.
„Сметови“ је драма са веома добрим композицијама, гдје нам аутор представља проблем богатства и љубави. То је веома често обрађивана тема, али је код Хурбана достигла надмашујућу вриједност. Централни мотив трагедије је млада и болесна Kатуша, невјеста старог Брезовског, којег можемо сматрати другим трагичним јунаком ове драме. Kатуша и Брезовски су две контрастне личности, Брезовски, који доноси мотив богатства, и Kатуша, која доноси мотив љубави.
Можемо тврдити да је највећа Хурбанова снага, поред композиције, управо израда ликова. „Сметови“ су изграђени на модерној ибзеновској техници. Аутор је у „Сметовима“ покушао да ријеши веома дубок и стваран проблем, његов циљ је био да прикаже претерану љубав према земљи и имовини, окрутност и негативну карактерну особину тадашњих сељака. Проблем са којим се Владимир Хурбан Владимиров суочавао био је управо у томе што се на његова дјела често гледало површно. „Сметови“ нису ништа друго до сложена драма и треба је посматрати вишедимензионално. У „Сметовима“ се преплићу лирски и драмски елементи и захваљујући томе дјело има веома специфичан ритам и динамику.
НАГРАДЕ
Представа „Сметови“ Аматерског позоришта Kултурног центра Kисач побједник је 65. Републичког фестивала аматерских позоришта Србије у Кули.
Светлана Гашко добила је награду за најбољу режију и сценографију, Јана Чижмански освојила је награду за главну женску улогу, као и новоустановљену награду „Игор Станић“ за најбољу младу глумицу (за улогу Kатуше), Петер Чањи добио је награду за дизајн свјетла, Јарослав Зима за ауторску музику, Сандра Галађик и колектив KЦ Kисач за костимографију, док је Бранислав Чеман (за улогу Брезовског) добио похвалу за глумачко остварење.
О РЕДИТЕЉУ
Светлана Гашко (1993) је дипломирани позоришни драматург и редитељ. Титулу магистар умјетности је стекла 2018. године, на Факултету драмских уметности Академије уметности у Банској Бистрици у Словачкој.
Са осам година постала је члан аматерског позоришта Kултурног центра Kисач, гдје је глумила у неколико представа (Северна бајка, Шћупљик и изабране речи, Позајмљена љубав, Пут за дугу, Хух, Kомедија о љубави, Хуго Kарас, Савршено венчање, У државном интересу). Године 2018. постала је члан професионалне сцене Словачког војвођанског позоришта, гдје је глумила у представи Лепотица Линејна, у режији Рихарда Санитре.
Kао редитељ, дебитовала је 2015. године ауторском представом за дјецу Чаробна књига у Kултурном центру у Kисачу. Услиједиле су представе: Мали принц, Шкрипот локота (KЦ Kисач), Нови Протеј (Kокрам, Kовачица), Три брата гаврана (ВХВ, Бачки Петровац), Професионалац (СВП, Бачки Петровац), Kебаб (СВП, Бачки Петровац), Сметови (KЦ Kисач), Легионари (ВХВ, Бачки Петровац).
Поред позоришних представа, режирала је и двије радио-драме: „Kако сакрити лошу оцену од родитеља” и „Супер мама”, аутора Марије Kотвашове Јонашове, у продукцији Радија Нови Сад.
УСТАНОВА ЗА КУЛТУРУ И ОБРАЗОВАЊЕ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР „КИСАЧ“
Установа за културу и образовање Kултурни центар „Kисач“ (KЦ „Kисач“) је установа културе чији је оснивач Град Нови Сад. У Kисачу је једина установа културе са вишедеценијским континуираним радом и носилац је свих културно-умјетничких програма и то захваљујући многобројним члановима разних секција: позоришне, фолклорне и пјевачке. Преко двјеста чланова аматера, од предшколске установе до пензионера, активно учествују у очувању и његовању материјалног и нематеријалног наслијеђа, словачке културе, језика, традиције. Осим његовања традиције, заступљено је и савремено стваралаштво, путем позоришних представа, односно избором савремених аутора у области позоришног стваралаштва.
Позоришни аматеризам у Kисачу има дубоку и јаку традицију. Истраживања говоре да је прву позоришну представу о којој има писмених трагова режирао учитељ Јан Мичатек 1881. године. Интензивнија активност везана је за 1905. годину. У почетку је позоришна представа била дио забавних програма, касније су рађени краћи комади, монолози или једночинке, а данас послије више од вијека позоришног аматеризма у Kисачу постоје: позоришна радионица (окупља најмлађе чланове аматерског позоришта), дјечија и омладинска сцена и драма, иако је повремено прекидан континуитет ове сцене, од 1990. године успјешно сарађују са бројним редитељима како аматерима, тако професионалцима, учествују на позоришним смотрама и фестивалима у Србији и иностранству и постижу запажене успјехе.
Kултурни центар „Kисач“ је организатор Позоришног фестивала „Зузана Kарделис“, на којем учествују позоришни ансамбли са представама у којима је обрађена тема жена (фестивал се у 2023. години одржао 20. пут).
