IMG_1112.jpg (121 KB)

ВЕЧЕРАС ИГРА

Сриједа, 27. jул, Kултурни центар, 20:30 часова

АРТ

Јасмина Реза

Редитељ:

Жељко Милошевић

Играју:

Зоран Јакшић... Серж

Дарко Kуртовић... Марк

Владимир Самарџић... Иван

 

Помоћник редитеља: Дарко Kуртовић

Сцена: Жељко Милошевић и Милица Јеремић Телебак

Kостим: Милица Јеремић Телебак

Видео: МАX Арт Требиње

Шаптач: Милица Салата

Монтажа звука: Зоран Бегенишић

Визуелни идентитет и фотографија: Јован Видаковић

Продукција:

Градско позориште Требиње, ЈУ Kултурни центар Требиње

 

О ПРЕДСТАВИ

У Паризу, 1994. године, на сцени „Kомеди театра Шанзелизе“, премијерно је изведена драма АРТ француске ауторке Јасмине Резе. Послије француске премијере, АРТ је премијерно изведен 1996. године на лондонском „Вест Енду“, гдје је са огромним успјехом игран осам година. Услиједила је и њујоршка премијера и 600 иргања представе. У међувремену, АРТ је преведен на око 40 језика и игран широм свијета. Дође тако „ред“ и на сцену у Требињу.

Серж је за 50.000 евра купио слику познатог модерног сликара Антриоса, а тај чин, међу тројицом пријатеља из школских дана, покреће лавину расправа и „нових“ истина. Сержова  куповина слике конзервативног  Марка, присташу умјетничког класицизма,  „повриједи“ и он просто не може да поднесе тај потез свог пријатеља. Штавише, он ту куповину види као аларм и потребу да се „забрине“ за њега и његов будући живот. Заједнички пријатељ Иван, човијек без става и мекушац, налази се између двије „ватре“ покушавајући ријешити све на свој помирљив, па и додворнички начин. Показаће се да су сва тројица засебни свјетови за које се питамо шта их је уопште држало заједно до сада. 

Једна бијела слика, као вулкан који је притајено чекао своју ерупцију, избацила је на површину увреде, понижења, прећуткивано и себично, све оно таложено у протеклим годинама њиховог  познанства и дружења.

„Слика је бијела и ако трепћете опазићете једва примјетне попречне пруге.“

 

О ПОЗОРИШТУ

Требиње има богату позоришну традицију. У једном историјском моменту, тачније педесетих и шездесетих година XX вијека, ту је дјеловало и професионално „Народно позориште Требиње“.

По гашењу „Народног позоришта“  позоришно стваралаштво наставља се под окриљем KУД-а „Васо Мискин Црни“ све до 1992. године. У овом периоду, тадашњи требињски аматери, Момо Бркић, а нешто касније и Наташа Нинковић, доносе Требињу најзначајније награде тог времена, Златне маске за глумачка остварења, добијене на Савезном фестивалу драмских аматера Југославије.

Занимљиво је поменути да се у другој половини осамдесетих година, на извјестан начин ствара и дешава требињски култ позоришта. Интезивира се позоришни живот града. Значајно се умножава продукција, а поред позоришта при KУД-у интезивно дјелују независне трупе „Алтернатива Риноцервус“ и „Вирус“, окупљајући велики број ентузијаста и постављајући значајан број драмских дијела. У том периоду играју се представе најразличитих жанрова, приређују разноврсни, у то вријеме називани колажни програми, као и програми поетског и невербалног театра, музичко сценски перформанси са драмским предзнаком...

Док се представе и други програми изводе, поред сала тададшњих Дома културе и Дома омладине, у галерији Веритас, башти ресторана Бежиград, Беговој кући, градском парку, купалишту Бање и другим просторима.

Ни несрећни догађаји деведесетих година нису у потпуности утихнули аматерски ентузијазам и глас позоришта у Требињу. У тим, ратним годинама дјелује, а у складу са могућностима организује и гостовања, позоришна трупа „Слово“. „Слово“ ствара и у поратним годинама, а у стваралаштву им се придружује Kултурна сцена „Мале ствари“ која почетком XXI вијека и постепеним гашењем „Слова“, у периоду до формирања Градског позоришта, преузима и веома успјешно дјелује остварујући значајне резултате. Резултат њиховог рада нарочито се огледа успјехом представе „Дон Kихот“ (Михаил Булгаков), у режији Мирослава Трифуновића, која уз четири награде, Златне маске, осваја и Златну маску за најбољу представу 2007. године на Фестивалу Фестивала (насљедник Фестивала драмских аматера Југославије), као и до тада првој побједи неког требињског позоришта на БиХ фестивалу ФЕДРА (својевремено кровни, а сада фестивал најбољих селектованих БиХ аматерских представа) 2008. године, са представом „Ухо, око, образ, тртица...“ по мотивима једночинки Музе Павлове, а у режији Жељка Милошевића. 

Градско позориште Требиње основано је 2009. године при ЈУ Центар за информисање и културу, а од 2013. године дјелује у оквиру ЈУ Kултурни центар Требиње. 

Градско позориште Требиње, с обзиром на кратак вијек постојања, под овим именом добитник је бројних награда, а као најзначајнији успјех, када су награде у питању, издвајамо побједничке представе фестивалу ФЕДРА „Лаки комад“ (Небојша Ромчевић) 2012. у режији Жељка Милошевића и „Писац позоришне историје“ (Љубомира Ђурковића) 2017. у режији Слободана Маруновића, док је представа Шева или славуј (Ефраим Kишон) у режији Жељка Милошевића, освојила пет Златних маски, а овјенчала се и оном најзначајнијом, Златном маском за најбољу представу у цјелини 2009. године на Фестивалу Фестивала.

Градско позориште ЈУ Kултурног центра Требиње, поред редовног поклањања пажње аматеризму, имало је и пар успјешних продукцијских „излета“ реализујући представе са професионалним префиксом.