Сриједа, 24. јул, КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ТРЕБИЊЕ, 20:30 часова
Христо Бојчев
„ОРКЕСТАР ТИТАНИК“
Адаптација и режија: Жељко Милошевић
/Трајање: 75 минута/
Играју:
Дарко Куртовић - Мето
Зоран Јакшић - Љупче
Бојан Нинковић - Луко
Владимир Самарџић - Хари
Жељко Милошевић/Марко Шкиљевић - Доко
Сценографија, костим и избор музике: Жељко Милошевић
Сликарски радови - декоратер: Радивој Милић
Монтажа звука: Зоран Бегенишић
Шминка: Ивана Ћеранић
Суфлер: Милица Салата
Техничка подршка: Огњен Грубач и Жељко Милетић
Продукција - Градско позориште / ЈУ Културни центар Требиње
РИЈЕЧ РЕДИТЕЉА
Христо Бојчев је рођен 1950. у Источном блоку за вријеме комунизма, под снажним утицајем СССР-а, а данас живи и успјешно ствара у Европској унији. Гле чуда, при тој сеоби се није помакао из родне Бугарске. Но, промијенио се цио контекст његовог времена, вијека, простора, вриједности и потреба.
Директор једне успјешне бугарске фабрике је 80-тих година прошлог вијека у организацији синдиката по први пут у животу отишао у позориште, а само два мјесеца касније одлучио је потпуно промијенити живот и написао свој први драмски текст „Оне ствари“. Тако је почела нова каријера најизвођенијег савременог бугарског драмског писца, Христа Бојчева... Годину дана након премијере своје прве драме, Бојчев се уписује на Националну академију за позоришну и филмску умјетност, а већ на завршној години проглашен је бугарским драмским писцем године. Најпознатији текст му је Пуковник Птица, који је 1997. године, у конкуренцији од 400 текстова, одлуком Британског савјета, проглашен најбољим европским комадом.
Драме Христе Бојчева играју се данас у тридесетак земаља Европе, Америке, Азије и Аустралије.
Након што сам имао прилику да погледам неколико представа по његовим текстовима, те четири различите изведбе комада „Оркестар Титаник“ случајно ми је у руке дошао баш овај одштампан текст. Након првог читања пожелио сам да га поставим, сценски уобличим и оживим слике које сам тада само овлаш записивао на маргинама страница. И ево, десило се, текст је постављен нешто више од двије године послије.
То је још један Христов, често постављан, драмски текст који се такође, па да кажем и у правилу, када говоримо о његовом драмском опусу, бави „малим“ човјеком. Текст отвара низ тема важних за његово живљење или пак преживљавање, као и његове жеље и надања, могућности и дате реалности природног и наметнутог у савременом друштву, прије свега оном транзицијском које и сами свједочимо, али и оном ширем глобалних цивилизацијских нових вриједности и правила, „потреба“ које се рефлектују и на нас и наше просторе биствовања овоземаљског.
Колико Бојчев драматуршки дискутује својим дјелом с бројним темама толико је и моја жеља била да инсценирајући овај текст дискутујем са Бојчевом.
ПРЕМИЈЕРА И НАГРАДЕ
Представа „Оркестар Титаник“ Градског позоришта Требиње премијерно је играна 19. јуна ове године, на сцени Културног центра Требиње. На 52. Театарском фестивалу ФЕДРА у Бугојну, који је завршен 20. јула, Жељко Милошевић добио је награде за најбољу режију и сценографију.
О РЕДИТЕЉУ
ЖЕЉКО МИЛОШЕВИЋ (Требиње, 15. мај 1965.) Дипломирани комуниколог.
Студирао журналистику на сарајевском универзитету до 1992. године, те општу књижевност и театрологију на Филозофском факултету универзитета у И. Сарајеву.
До сада је режирао 31 представу по текстовима Нушића, Стефановског, Ромчевића, Б. Србљановић, Борхеса, Булгакова, Јонеска, Кољаде, Музе Павлове, Мрожека, Марка Камелотија, Ефраима Кишона и других, те 23 представе за дјецу.
Као актер на сцени, има више од 40 премијера, а играо је и неколико мањих улога у ТВ и филмским остварењима.
Добитник међународне награде за допринос развоју драмског одгоја у БиХ “Грозданин кикот” за 2016. годину, као и признања за животно дјело, за допринос драмском стваралаштву у БиХ, које су му додијељене на позоришним фестивалима у Коњицу и Мостару.
Добитник више награда на домаћим и међународним фестивалима, како за глумачка тако и за редитељска, драматуршка и сценографска остварења.
Идејни је творац, сценариста и водитељ ТВ серијала “Херцологија” и ТВ квиза “Галиот”, те више радио емисија.
Селектовао, био члан и предсједавао у више састава жирија позоришних фестивала аматерског и професионалног нивоа.
Аутор је десет драма, од чега осам за дјецу; три су објављене у књизи “Њежни снови” у издању “Задужбина Петар Кочић” Бања Лука - Београд, а у припреми је нова збирка драма за дјецу. Поезија му је објављивана у више листова и часописа, док су неке пјесме превођене на македонски, словеначки и албански језик.
Оснивач је Културне сцене “Мале ствари” у оквиру које 2006. покреће и интердисциплинарни фест Дани Малих ствари, фестивал професионалног позоришног стваралаштва малих форми/малих сцена.
Такође, суоснивач је једне од првих независних културних сцена БиХ Алтернативе “Rhinocervus”, 1986. године. Ова сцена је окупљала више од 50 младих стваралаца из различитих области умјетничког израза и интезивно је дјеловала до 1990. године.
Ради у ЈУ Културни центар Требиње као управник Градског позоришта Требиње.
О ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ ТРЕБИЊЕ
Требиње има богату позоришну традицију. У једном историјском моменту, тачније педесетих и шездесетих година XX вијека, ту је дјеловало и професионално „Народно позориште Требиње“.
По гашењу „Народног позоришта“ позоришно стваралаштво наставља се под окриљем КУД-а „Васо Мискин Црни“ све до 1992. године. У овом периоду, тадашњи требињски аматери, Момо Бркић, а нешто касније и Наташа Нинковић, доносе Требињу најзначајније награде тог времена, Златне маске за глумачка остварења, добијене на Савезном фестивалу драмских аматера Југославије.
Занимљиво је поменути да се у другој половини осамдесетих година, на извјестан начин ствара и дешава требињски култ позоришта. Интезивира се позоришни живот града. Значајно се умножава продукција, а поред позоришта при КУД-у интезивно дјелују независне трупе „Alternativa Rinocervus“ и „Вирус“, окупљајући велики број ентузијаста и постављајући значајан број драмских дијела. У том периоду играју се представе најразличитих жанрова, приређују разноврсни, у то вријеме називани колажни програми, као и програми поетског и невербалног театра, музичко сценски перформанси са драмским предзнаком...
Док се представе и други програми изводе, поред сала тадашњих Дома културе и Дома омладине, у галерији Веритас, башти ресторана Бежиград, Беговој кући, градском парку, купалишту Бање и другим просторима.
Градско позориште Требиње основано је 2009. године при ЈУ Центар за информисање и културу, а од 2013. године дјелује у оквиру ЈУ Културни центар Требиње.
Градско позориште Требиње, с обзиром на кратак вијек постојања, под овим именом добитник је бројних награда, а као најзначајнији успјех, када су награде у питању, издвајамо побједничке представе на фестивалу ФЕДРА „Лаки комад“ (Небојша Ромчевић) 2012. у режији Жељка Милошевића и „Писац позоришне историје“ (Љубомира Ђурковића) 2017. у режији Слободана Маруновића, док је представа Шева или славуј (Ефраим Кишон) у режији Жељка Милошевића, освојила пет Златних маски и по први пут у историји требињских позоришта овјенчала се и оном најзначајнијом, Златном маском за најбољу представу у цјелини 2009. године на Фестивалу Фестивала. Овај успјех је поновљен на 66. Фестивалу Фестивала, 2023. године представом „Помрачење“ у режији Милоша Лучића.
Градско позориште Требиње, поред редовног поклањања пажње аматеризму, имало је и пар успјешних продукцијских „излета“ реализујући представе са професионалним префиксом.
